Kako srpska hrana preko sajmova osvaja deo po deo sveta: Gulfood 2022, Dubai (3) - Med sa Tise i Morave, tartufi i riba iz prestonice, začini iz Niša

Proizvodnja visokokvalitetne hrane (i pića) čini onu finu razliku koja deli, na primer, Francusku i Italiju od kakve agrarne zemlje Trećeg sveta. Taj šlag na tortu, koji ispunjava radošću nepca onoga ko proba, ali i kasu proizvođača mnogo više nego kada na tržište iznosi vagone žita. Nismo mali, pa smo i to shvatili – a ponešto i radimo na promociji takvih skupih zadovoljstava na bogatim stranim tržištima.

A tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata je, baš, bogato. Sa populacijom od oko 10 miliona ljudi – većinom stranaca "na privremenom radu" – bruto domaći proizvod po glavi stanovnika pre dve godine premašivao je 40.000 USD u apsolutnim iznosima, a 70.000 USD prema paritetu kupovne moći. Zato je dobro da je, osim prodavaca jeftinije robe – koji ovde takođe dolaze zbog više cene – na štandu Srbije na Međunarodnom sajmu hrane Galfud (Gulfood) u Dubaiju, najbogatijem Emiratu, bio i proizvođač specijaliteta od tartufa, kompanija Damar Konfit iz Beograda.

Prema rečima direktora Danijela Trifunovića, oni su u ovakvim prilikama zadovoljni kada sklope jedan ugovor, po principu "jedan sajam, jedan proizvod". Izvoze u Kinu, Rusiju, Ameriku, Evropu, a još od ranije imaju jedan mali ugovor sa UAE.

Dakle, biti dovoljno ekskluzivan znači i otklon od strategije "veliki obrt, mala zarada", kako ju je davno definisao jedan sportski trener, za ekipu koja mnogo drži loptu a retko postiže gol. Problem je što je i tržište luksuzne robe globalizovano i monopolizovano – francuskog kralja luksuza Bernara Arnoa, najbogatijeg Evropljanina, bije glas da odlučuje, pre izbora, ko će biti predsednik republike – pa je pred našim preduzimljivim ljudima mnogo inventivnosti, verovatno i potraga za genijem, da pronađu svoju nišu na svetskoj pijaci skupih namirnica. Nama je na sajmu u Dubaiju poslužena čokolada sa tartufima.

Osim toga, posetioci sajma mogli su da se oslade i srpskim medom, iz Pomoravlja, kao i iz Vojvodine.

Medino, ogranak kompanije Cmana doo iz Krnjeva kod Velike Plane najveći je izvoznik meda iz Srbije i nosilac žiga "Čuvarkuća", koji se dodeljuje u okviru projekta PKS "Stvarano u Srbiji".

- Tokom 2021. godine, Srbija je izvezla 2.175 tona meda, od toga je Medino izvezao 1.200 tona. To je oko 55%, a prethodne godine bilo je i 57% - govori Ivan Grujić, CEO Medina. - Otkupljujemo pčelinje proizvode - med, propolis, polen i matični mleč – pakujemo med za za srpsko tržište pod brendom Krnjevac, dok smo za inostrano napravili brend Woodland, koji se prodaje u SAD, Kanadi, Australiji. Imamo razvijenu izradu robnih marki za Makedoniju, za Švajcarsku i izvozimo med po celoj Evropi i svetu na tržišta kao što su Japan, Norveška, Italija, Španija, Francuska, Belgija, Nemačka...

U SAD i Kanadi, Cmana iz Krnjeva - kompanija organski spojena sa DIS trgovinama - ima svoje distributere: sve je počelo od ljudi srpskog porekla. Osnovni segment poslovanja je izvoz meda u buradima od po 300 kg u rinfuzi, koja se prosleđuju pakerima. Proizvode i za robne marke prodajnih lanaca, poput Metroa.

Pitali smo - da li su im nastupi na sajmovima od pomoći?

- Svakako da jesu, ne posmatramo ih samo kao mesto gde bismo prodali med, već kao mesto gde možemo da se sastanemo sa partnerima koji sa nama već imaju dugoročnu saradnju, da obnovimo kontakte i da razmenimo iskustva i informacije – kaže Grujić.

Nosilac žiga "čuvarkuća" je i Tisamed iz Kanjiže, koji se drugi put predstavio na sajmu Gulfood. Reč je o brendu koji je stvorila matična kompanija Tisacoop. Ona je pre pet godina pokrenula projekat čiji je cilj integracija vojvođanskih pčelara. Nova fabrika za preradu meda izgrađena je 2018. Sledeći korak je da se proizvedeno proda, gde god može, i zato se dolazi u Dubai.

- Ova regija je veoma interesantna za med. Pomenimo Saudijsku Arabiju, a tu je i indijsko tržište – veliki izvoznici, ali i uvoznici meda. Već imamo dobru saradnju sa tim zemljma. Izvozimo najviše u Evropu, u Austriju, Španiju, Nemačku, Poljsku, kao i za Kanadu – kaže Zoltan Kermeci, direktor zadužen za izvoz i razvoj u kompaniji Tisacoop.

Sajmovi su prilika da se ponešto proda, ali i kupi, pa smo na štandu niške kompanije Yumis, našim kupcima najpoznatije po supama iz "kesice", zatekli iranskog poslovnog čoveka koji je nudio sirovinu. Yumis proizvodi i začine, kao pudinge, šlag, čajeve, kikiriki, aditive za pekarsku industriju... Na bliskoistočnom tržištu prisutan je sa kokicama za mikrotalasnu pećnicu. Postoje 30 godina, izvoze u 30 zemalja, što u Evropi, što u Africi, gde je glavni izvozni artikal začin od 10 grama.

- Transport je mnogo poskupeo, što domaći što brodski – kaže nam Mladen Sadžak, menadžer prodaje u Yumisu i otkriva kako se kompanija bori sa aktualnim teškoćama. - Povećavamo lagerovanje, investiramo u robu. Plan za ovu godinu je da imamo uvek dovoljno i sirovine i ambalaže, kako bismo mogli da proizvedemo dobar proizvod.

Novobeogradski Tropic trade znamo po prodavnicama ribe, koje pakuju i za prodaju u supermarketima.

- Bavimo se proizvodnjom i distribucijom prvenstveno rečne ribe – pastrmke, a izdvajamo i uvoz i prodaju zamrznutog oslića, skuše, lososa, tune, dagnji. Radimo procesuiranje ribe, filetirnje, dimljenje. To su sve proizvodi koje plasiramo na domaćem tržištu, a cilj nam je da se u narednom periodu izvozno orijentišemo – kaže menadžer prodaje Milan Milosavljević.

Bio je to izveštaj eKapije, u tri nastavka, sa na Međunarodnog sajma hrane Galfud (Gulfood) u Dubaiju. Predstavili smo vam poslovnu logiku i alate kojima se naše kompanije služe da, preko ovog izloga, dospeju na svetsku trpezu.