Sneg u borbi protiv energetske krize - Kako je jedan centar podataka pretvorio padavine u energiju?
Komentari
Ilustracija (Foto: Anna_Kuzmina/shutterstock.com)
Naime, centri podataka troše mnogo energije i odgovorni su za otprilike 1% globalne potražnje za energijom, a njihov broj širom sveta raste kako bi održao korak sa porastom strimovanja, igranja i rudarenja kriptovaluta.
Stoga, u Belom centru podataka (WTD), počeli su da sakupljaju sneg kako bi održavali temperaturu oko 25 stepeni Celzijusa. Njihov sistem funkcioniše tako što toplota servera polako topi sneg, a zatim voda hladi cevi koje sadrže antifriz - koji zatim teče oko centra podataka preko sistema naizmenične struje, održavajući pomenutu temperaturu.
Centar na Hokaidu je još 2014. godine počeo da eksperimentiše sa snegom uz finansiranje Japanske organizacije za novu energiju i industrijsku tehnologiju.
- Smanjili smo troškove hlađenja data centra za 55%. Nadamo se da će naša ideja privući i centre podataka u Tokiju - navodi direktor centra Kota Honma dodajući:
- WDC je uvek klimatizovan koristeći samo 100% prirodnu energiju, bez korišćenja električnog hlađenja ili termalnih goriva. U poređenju sa troškovima iznajmljivanja serverskih prostorija u Tokiju, mislimo da im možemo ponuditi niže troškove održavanja.
Kako u data centru pretvaraju sneg u energiju?
- Ono što se smatra smetnjom za stanovnike, zapravo bi se moglo dobro koristiti - navodi direktor WTD-a.
Otprilike 200.000 tona snega se prikupi sa ulica Bibaija svake godine, a jedan deo belog pokrivača, gradske vlasti u partnerstvu sa WDC-om, dostavljaju kompaniji. Sa dodatnim kapacitetom hlađenja, cilj je da se centar poveća sa 20 serverskih polica na 200.
Čuvanje "besplatne" hladne energije koja pada sa neba je neometana poslovna prilika, navodi Takahisa Cučija izvršni direktor ekonomskog odeljenja grada Bibai.
- Uvek kažemo da treba da promenimo tačku gledišta i da sneg bude na našoj strani - dodaje.
Procenjuje se da će globalno tržište hlađenja centara podataka dostići više od 12 mlrd USD do 2027. godine, prema kompaniji za istraživanje tržišta Arizton, a neke velike tehnološke kompanije već su se hladile na ovaj način, otvarajući servere u nordijskim zemljama.
Fejsbukov server u Danskoj održava zgradu hladnom spoljnim vazduhom i nada se da će toplotu opet koristiti u lokalnim bolnicama, dok Gugl ima centar podataka u Finskoj, koji koristi cevi sa okeanskom vodom za hlađenje servera, sa ciljem da do 2030. dostigne nultu emisiju ugljenika u svojim centrima podataka.
Ipak, kada je reč o smanjenju potrošnje energije, neki stručnjaci ističu da je važnije fokusirati se na to sa kojim podacima rukuju ovi ogromni serveri. Rudarstvo kriptovaluta kao što je Bitkoin, na primer, zahteva ogromne količine električne energije.
- Obnovljivi i održivi sistemi za napajanje i hlađenje su drugo, ali daleko manje optimalno rešenje - kaže Pol Brodi, glavni lider blok lanca u kompaniji Ernst i Jang.
Dobra strana centara podataka, dodaje Brodi, je da oni objedinjuju računarske operacije pod jednim krovom umesto da ih raspršuju na nekoliko lokacija.
- Ja sam 100% za hlađenje snegom i za centre podataka sa malim uticajem, bez obzira da li imate bitkoin u njima ili ne - zaključuje.
Tagovi:
Japanska organizacija za novu energiju i industrijsku tehnologiju
Beli centar podataka
WTD
Kota Honma
Takahisa Cučija
Pol Brodi
Bibai
Hokaido
Tokio
centri podataka
data centar
strimovanje
rudarenja kriptovaluta
kriptovalute
sneg
antifriz
hlađenja centara podataka
hlađenje snegom
nulta emisija ugljenika
bitkoin
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.