NavMenu

Srbija izvezla maline za 300 mil EUR - Rast izvoza povrća, ratari se okreću ozimim žitaricama

Izvor: Novosti Sreda, 21.09.2022. 15:05
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Vladimir Nenezic/shutterstock.com)Ilustracija
Srbija je za prvih sedam meseci ove godine izvezla maline u vrednosti od skoro 300 mil EUR. To je za oko 50 mil EUR više nego u 2021. godini. Ipak, količine koje izvozimo se smanjuju. Tako smo lane, u inostranstvo prodali, 66.000, a ove praktično 44.000 tona malina.

Kako je kazao Goran Đaković, savetnik ministra poljoprivrede, to najbolje pokazuje koliko je visoka cena ovog voća na svetskim tržištima, ali i da pada standard građana u svetu, čim se manje kupuje.

- Sada idu i novogodišnji praznici kada je izvoz veći i kada su rezultati još bolji. Naša zemlja beleži izvoz i rast i kod povrtarske proizvodnje. Najviše je poskupeo krompir, ali to je očekivano, jer smo imali veliku sušu tokom godine, pad proizvodnje zbog nešto lošije cene iz prethodne godine, što je sve uslovilo da poraste cena krompira. To samo znači da će proizvođači krompira biti motivisani da u narednim godinama ulažu u proizvodnju ovog povrća - smatra Đaković.

Prema rečima Đakovića, poskupljenje goriva, đubriva i svega ostalog, izazvalo je rast i to je moralo da prati cenu žitarica. S druge strane, treba da imamo u vidu da ćemo imati i dobre izvozne rezultate, jer to nije naša cena koja je poskupela, već je to otišlo na svetskim tržištima. Praktično, ono što zovu uvezena inflacija, zastupljeno je i kod nas.

- S jedne strane ta inflacija je dobra za naše izvoznike i proizvođače, a nije dobra za kupce, jednostavno živimo u takvom trenutku. Kada je reč o đubrivu i nestašici, naša zemlja ima sreće da je obezbedila dovoljne količine za predstojeću setvu. Najavljuje se da bi moglo ove godine više da se poseje pšenice, pod pretpostavkom da bi kukuruz mogao ponovo da podbaci. Takođe, povećana je i proizvodnja uljane repice, ječma i ovsa. Teško je naći seme ovih kultura koliko se traži. Poljoprivrednici su izgubili poverenje u proizvodnju kukuruza i okreću se ozimim žitaricama - kazao je Đaković.

Ipak, smatra Đaković, to neće uticati drastično na naše tržište, jer sejemo između 950.000 i milion hektara kukuruza, pa je on kod nas i dalje vodeća kultura.

Što se tiče suncokreta i drugih žitarica, koje su deficitarne u svetu, Đaković je rekao da Srbija nema nikakav problem. Imamo sve žitarice dovoljne za naše potrebe. Kada je reč o suncokretu, pšenici, kukuruzu, soji svega toga ćemo imati dovoljno. Biće nešto žitarica i za izvoz, ali imamo i prelazne zalihe.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.