NavMenu

Koje je najbolje vreme za spavanje i buđenje?

Izvor: Blic Petak, 28.10.2022. 08:28
Komentari
Podeli
(Foto: Pixabay/Viki_B)
Da li postoji idealna količina sna i od čega to može da zavisi? Postoje dva važna aspekta koja treba uzeti u obzir kada je spavanje u pitanju: količina sna i doslednost u vremenu. Odlazak u krevet dok je mrak može da vam omogući da se dovoljno odmorite, a istovremeno će vam olakšati da zaspite. Takođe je važno da redovno spavate u odgovarajućoj količini kako biste sprečili potencijalne zdravstvene posledice.


Idealno vreme za spavanje

U idealnom slučaju, ljudi bi trebalo da idu ranije u krevet i da se bude u ranim jutarnjim satima. Ovaj obrazac odgovara našim biološkim tendencijama da prilagodimo naš obrazac spavanja izlasku i zalasku sunca. Možda ste mogli da primetite da ste prirodno pospaniji nakon zalaska sunca. Tačno vreme kada bi trebalo da odete na spavanje zavisi od toga kada se obično budite ujutru.


Kako funkcioniše naš cirkadijalni ritam?

Cirkadijalni ritam je termin koji opisuje prirodni raspored spavanja i buđenja vašeg mozga. To je kao naš unutrašnji sat. Svako doživljava prirodne padove u budnosti i povećanu budnost u određenim vremenima u periodu od 24 sata. Ljudi će najverovatnije biti najpospaniji u dve tačke: između 13 časova i 15 časova i između 2 i 4 ujutru.

Što je bolji kvalitet sna, manja je verovatnoća da ćete da iskusite značajnu pospanost tokom dana. Cirkadijalni ritam takođe diktira vaš prirodni raspored vremena za spavanje i jutarnje buđenje. Kada se naviknete da idete u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, vaš mozak se prilagođava ovom rasporedu.


Možete da odredite najbolje vreme za spavanje za svoj raspored na osnovu toga kada morate da se probudite ujutru i računajući unazad 7 sati. Na primer, ako treba da ustanete do 6 ujutru, razmislite o tome da budete u krevetu pre 23 sata.


Neželjeni efekti nedovoljnog spavanja

Ako osećate pospanost tokom dana, to je znak da ne spavate dovoljno noću. Nedovoljno spavanje u kontinuitetu takođe može da dovede do dugoročnijih zdravstvenih posledica. Ove uključuju: pad imuniteta, visok krvni pritisak, bolesti srca, gojaznost, depresiju, prenose Novosti.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.