Uprkos potresima, oporavak tržišta kriptovaluta desiće se 2024. godine

Neki od velikih igrača, poput jedne od najvećih platformi za trgovanje kriptovalutama FTX, proglasili su bankrot, a sve dobija obrise filmskog scenarija. U septembru je raspisana Interpolova poternica za osnivačem blokčejn startapa Terraform Labs čiji je krah težak 60 mlrd USD.

Ruska centralna banka je početkom godine predložila zabranu rudarenja i korišćenje kriptovaluta u zemlji. Rat u Ukrajini i energetska kriza su, čini se, samo dokrajčili tržište kriptovaluta.

Ipak, kriptovalute neće propasti, uverava nas Stevan Radonjanin, osnivač investicione platforme za kriptovalute Veli. Sagovornik eKapije ističe da će se tržište oporaviti 2024. godine. Radonjanin objašnjava da na tržište kriptovaluta utiče više faktora, a da su najvažnija tri: "bitcoin halving", vesti i ekonomska situacija.

Period rapidnog rasta na svake četiri godine

Prema rečima našeg sagovornika, "bitcoin halving" je značajan događaj koji se otprilike dešava svake 4 godine. U tom trenutku se nagrada koja se daje rudarima, odnosno kompjuterima koji validiraju transakcije na bitkoin mreži, prepolovljava, odakle i potiče izraz halving.

- Prostim zakonima ekonomije, smanjenje ponude, odnosno novih bitkoina koji se kreiraju, uz konstantnu potražnju, dovodi do naglog porasta cene bitkoina. Tako da svake 4 godine imamo period rapidnog rasta, odnosno "bull market", praćen periodom velikog pada, koji se naziva "bear market". Slično je bilo u prethodnim ciklusima, pa je tako i u ovom. 2017. i 2021. smo imali nagli rast, a 2018. i 2022. obleležio je pad cene bitkoina. S obzirom da je bitkoin prva i najveća kriptovaluta, ostale kriptovalute prate njegov rast i pad, odnosno visoka je korelacija na tržištu kriptovaluta. Sledeći "bitkoin halving" se prognozira za 2024, kada se očekuje i potpuni oporavak tržišta - ističe Radonjanin.

Okidač trenutnog tržišnog pada bilo je i nekoliko nepovoljnih vesti. To su pre svega propast jedne od većih kriptovaluta, Terra (LUNA), zatim jednog od većih kripto hedž fondova, 3 Arrows Capital, kao i Celsius-a, jedne od vodećih firmi u oblasti davanja kredita i kamata na kripto, navodi naš sagovornik. Elemente scenarija dostojnog filma ova priča dobija u septembru kada je raspisana Interpolova poternica za osnivačem blokčejn startapa Terraform Labs čiji je krah težak 60 mlrd USD. Ali, problemi tu ne prestaju.

Početak novembra obeležio je kolaps jedne od najvećih kripto menjačnica, FTX. Mnoge je ova vest iznenadila jer je reč o jednoj od najvećih kriptoberzi. Zbog veličine berze FTX neki na ovo gledaju kao na ekvivalent propasti Liman bradersa 2008. godine u bankarskom sektoru koji je bio okidač za svetsku finansijsku krizu.

- Na sve to, imamo rat u Ukrajini, koji je uz ostale faktore, doveo do najviše inflacije u istoriji Evro zone i bojazni od globalne recesije. Tržište akcija je itekako osetilo posledice ovoga, S&P 500 indeks, koji meri performanse 500 najvećih američkih kompanija na berzi, u padu je preko 20%, s time da su akcije nekih tehnoloških giganata u padu i po 70%. Takav pad zabeležen je samo jedanput od velike ekonomske krize 2008, u toku Covid pandemije. Kripto tržište nije ostalo imuno na ova dešavanja. Ono što je interesantno je da je ovo prvi put od kada postoje kriptovalute, da "bear market" na kripto tržištu koincidira sa opštom ekonomskom krizom, tako da je zanimljivo pratiti šta će se u narednim mesecima dešavati na tržištu - kaže Radonjanin i dodaje da je zbog pada cena i interesovanje za kriptovalute opalo, tako da se i obim trgovanja na kripto menjačnicama smanjio za 70%.

U Srbiji kriptovalute koristi više od 200.000 ljudi

Procenjuje se da u Srbiji više od 200.000 ljudi koristi kriptovalute, što je nešto manje od 3% populacije. To je, kako kaže naš sagovornik, ispod proseka na svetskom nivou, koji je oko 5% i daleko ispod nekih zemalja gde je usvajanje kriptovaluta mnogo veće, kao što su npr. Turska, Rusija i Ukrajina.

Razlog za činjenicu da malo stranih firmi targetiraju naše tržište, Radonjanin vidi pre svega u maloj kupovnoj moći lokalnog stanovništva, ali delom i u lokalnoj regulativi.

- Naime, do sada nijedna kripto menjačnica u Srbiji, niti domaća, niti strana, nije dobila licencu za legalno obavljanje menjačkih poslova. Postoji nekoliko lokalnih kripto igrača, međutim određena pravila usporavaju masovno usvajanje kriptovaluta na našem tržištu. Jedno od njih je obaveza manuelne identifikacije svakog korisnika, što podrazumeva da vi fizički odete kod korisnika i identifikujete ga. Postoje i druge opcije, ali sve te opcije su daleko komplikovanije u odnosu na strane menjačnice, gde je dovoljno da putem svog mobilnog telefona prikažete neki dokument. Kada se pravila pojednostave i ljudi dovoljno edukuju, verujem da će i broj korisnika na našim prostorima biti daleko veći - kaže Radonjanin.

Oko 60% energije za rudarenje bitkoina dobija se iz obnovljivih izvora energije

Dok se to ne desi, Srbiji ostaje da iz bezbedne uloge posmatrača prati razvoj dešavanja na kriptotržištu. Neke analize pokazuju da bitkoin koristi više energije svake godine od zemlje veličine Argentine, što posebno upada u oči danas u vreme poziva na smanjenje potrošnje energije. Ipak, kompanije koje se bave kriptovalutama imaju odgovor na izazove koje donosi energetska kriza.

- Istina je da pojedine kriptovalute, kao što je bitkoin, koriste određenu vrstu konsenzus algoritma, POW (proof of work), koji koristi električnu energiju za rudarenje, odnosno za obezbeđivanje mreže i potvrđivanje transakcija. Ono što je bitno i što većina ljudi ne zna, jeste to da se od ove godine više od 60% energije za rudarenje bitkoina dobija iz obnovljivih izvora energije, kao što je korišćenje solarnih panela - otkriva Radonjanin.

Takođe, kako kaže, velika većina kriptovaluta danas, baš zbog energetskog problema u svetu, koristi drugačije konsenzuse obezbeđivanja mreže kao što je POS (proof of stake), koji ne koristi toliko električnu energiju, već se njihova mreža obezbeđuje zalaganjem (stejkovanjem) tokena.

- Najbolji primer je skorašnji prelazak Ethereum-a, druge po veličini kriptovalute, sa POW konsenzusa na POS. Valja spomenuti i da se blokčejn tehnologija danas koristi za uklanjanje ugljen dioksida i poboljšanje atmosfere. Takođe, ove godine zbog svetske ekonomske krize, obim trgovanja je znatno opao, tako da i malobrojne kriptovalute koje i dalje koriste POW sistem troše veoma malo energije - kaže naš sagovornik.

Gube li kriptovalute podršku država - Slučaj Rusije, Kine i Španije

Bez obzira na poboljšanja, ipak, stiče se utisak da kriptovalute gube podršku na državnom i međunacionalnom nivou. Ruska centralna banka je početkom godine predložila zabranu rudarenja i korišćenje kriptovaluta u zemlji navodeći da to predstavlja pretnju finansijskoj stabilnosti, dobrobiti građana i suverenitetu ruske monetarne politike. Sa druge strane, španski tržišni regulatori su nametnuli snažna ograničenja kada je u pitanju reklamiranje platformi za razmenu kriptovaluta.

Naš sagovornik, međutim, smatra da kriptovalute ne samo da ne gube, već i dobijaju podršku mnogih država, kao i najvećih korporacija.

- Ja u kripto industriji radim od 2018. godine i svako ko je malo duže na ovom tržištu rekao bi vam isto što i ja. Rusija i Kina su do sada uvek imale odnos sa kriptom "od ljubavi do mržnje". U početku su tržišta burno reagovala svaki put kada bi Kina ili Rusija zabranile kripto (rudarenje ili trgovinu i slično). Sada to više nije velika vest, niti kripto tržište reaguje na takve stvari. Štaviše, internetom kruže razni mimovi vezani za te zabrane kripta od strane Kine - kaže Radonjanin.

Kako dalje navodi naš sagovornik, obe zemlje su velike ekonomije koje samostalno rade na razvoju državnih kripto projekata.

- Dovoljno je reći da vlada Kine drži više od 200.000 bitkoina u svom posedu, trenutne vrednosti preko 4 mlrd USD. Takođe, 21% ukupne distribucije bitkoina potiče iz Kine i Kina je druga zemlja u svetu po rudarenju bitkoina. Oko 11% ruske populacije drži u svom posedu kriptovalute, preko 12% svih kriptovaluta, vrednosti veće od 100 mlrd USD - ističe Radonjanin.

Odluku španskih tržišnih regulatora koji su nametnuli snažna ograničenja kada je u pitanju reklamiranje platformi za razmenu kriptovaluta, naš sagovornik ne vidi kao dramatičnu. Kako kaže, u ovoj zemlji do skoro nije postojala kripto regulativa.

- Od skoro su pojedine zemlje krenule da uvode regulativu za kripto menjačnice i Španija je samo jedna u nizu. Regulativa nije sama po sebi nešto negativno, jer doprinosi većoj bezbednosti investitora i povećava poverenje u industriju, a to je ono što je najviše potrebno za masovno prihvatanje kriptovaluta - kaže Radonjanin.

Prema njegovim rečima, trenutno je tržište veoma fragmentisano i različite evropske zemlje imaju lokalnu regulativu, što je komplikovana situacija za kripto menjačnice koje moraju da istraže regulativu u različitim zemljama i apliciraju u svakoj državi posebno, što može biti dugačak i skup proces.

- Dobro je što se na nivou EU priprema MiCa regulativa koja će povezati sva evropska tržišta i one firme koje su regulisane u jednoj članici EU, moći će da operišu i u ostalim zemljama članicama. Ovakva regulativa bi trebalo da poveća sigurnost investitora, tako da očekujemo da će znatno veći broj banaka i penzionih fondova ući u kripto nakon njenog uvođenja - veruje Radonjanin.

Sada treba kupovati, i to svaki mesec po malo

Kada se sve ima u vidu, naš sagovornik nema dilemu - danas bi apsolutno uložio u kriptovalute. Kada je tržište u padu ljudi su u strahu i tada obično prodaju svoje kriptovalute sa gubitkom, objašnjava Radonjanin i savetuje da je zapravo tada najbolje uraditi suprotno, jer su veliki padovi najbolje vreme za ulaganje.

- "The time to buy is when there's blood in the streets", dobro je poznati citat u svetu investitora. Pošto se ovaj "bear market" poklapa sa opštom ekonomskom krizom, ne postoji još konsenzus gde se nalazi dno tržišta, odnosno do koje cene će bitkoin da pada. S obzirom da je teško pogoditi najniži trenutak, odlična strategija u ovakvom periodu za dugoročne investitore je DCA (dollar cost averaging), odnosno kupovina svaki mesec po malo, kako bi se ostvarila dobra srednja cena. Kako cena pada, tako se i mesečni ulozi povećavaju - pojašnjava Radonjanin.

On bi pre svega ulagao u bitkoin, koji je, kako kaže, predvodnik tržišta i među prvim je kriptovalutama koje se oporave. Ali, tu je i nekoliko većih kriptovaluta za koje smatra da imaju interesantan poslovni model i rade ozbiljno na širenju svog ekosistema i da u narednom periodu mogu rasti, a to su Ethereum, Matic (Polygon), Fantom, Chainlink, Chiliz.

- Pratio bih i razvoj situacije što se tiče tužbe protiv Ripple-a od strane SEC-a (Securities and exchange commission), jer ako i kada pobede, XRP (Ripple) bi mogao da eksplodira. Naša platforma, Veli, imaće u ponudi preko 350 najvećih kriptovaluta, tako da će korisnici kroz jedan nalog moći da kupuju kriptovalute sa različitih kripto berzi - kaže Radonjanin.

Šta nas čeka u budućnosti

Kada govorimo o budućnosti kriptovaluta, već je na vidiku tokenizacija drugih investicionih klasa, objašnjava naš sagovornik. To znači da će sve što ima vrednost, kao što su na primer nekretnine, zlato, akcije, biti preneto na blokčejn u vidu tokena. Ključne prednosti tokenizacije uključuju povećanu likvidnost, trgovinu 24/7, znatno niže troškove kupoprodaje.

- Verujem da će ovo napraviti svojevrsnu revoluciju, gde će ljudi pored kriptovaluta imati priliku da i sa malim iznosima investiraju u nekretnine i grade diverzifikovan portfolio. Što se kriptovaluta tiče, još je veoma rano i verujem da će se nove primene tek pojaviti u narednim godinama, isto kao što se internet nekada koristio samo za slanje mejlova, a danas imamo socijalne mreže, virtuelne svetove (Metaverse) – napominje Radonjanin.

A da li će se nastaviti naslovi s početka teksta o sunovratu bitkoina? Naš sagovornik kaže da će samo vreme pokazati da li je ova valuta dostigla dno ili može padati i dalje. Neki od događaja koji mogu da doprinesu daljem padu su, kako navodi, zvaničan ulazak Amerike i ostatka sveta u recesiju, nastavak dizanja kamatnih stopa i eskalacija rata u Ukrajini. Ali, sa oporavkom svetske ekonomije i obuzdavanjem inflacije, kripto tržište krenuće putem oporavka kao i sva ostala tržišta, veruje Radonjanin.

- Da li će BTC postati prošlost? Iskreno, ne verujem. Iako neki kažu da su CBDC pretnja bitkoinu, smatram da, barem za sada, nisu. Iako postoje efikasnije kriptovalute, bitkoin je prva i najveća i svojevrsni predvodnik tržišta i deluje da će za njega i u narednom periodu postojati budućnost. Moguće je da će i bitkoin evoluirati tokom vremena, a već sada postoji više forkova bitkoina, kao što su bitkoin keš, bitkoin SV itd. Mnoge kriptovalute koje su bile aktuelne i među najvećima pre 5 i više godina, više nisu ni blizu svoje tadašnje pozicije na tržištu, dok je bitkoin izdržao zub vremena i ostao na poziciji broj 1. Institucionalni investitori i dalje najviše ulažu u bitkoin, ali su polako počeli da investiraju i u Ethereum i u još nekoliko većih kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji - zaključuje naš sagovornik.

Kompletan sadržaj tematskog biltena "Digitalna transformacija – Putokaz za eBudućnost" možete pogledati OVDE.

Marija Dedić