Održana konferencija "Nuklearna sigurnost danas" - Nuklearna energija u fokusu strateških odluka Srbije (VIDEO)

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) organizovao je konferenciju "Nuklearna sigurnost danas". Ovo izdanje konferencije bilo je posvećeno malim modularnim reaktorima, akcidentu u Gojaniji i spremnosti naše zemlje za odgovor na vanredne događaje.

Predsednica Odbora SRBATOM-a Maja Gojković, otvarajući konferenciju, istakla je da je važno da sagledamo najveće izazove i razmotrimo moguća rešenja povodom najaktuelnijih svetskih dešavanja u oblasti primene nuklearnih tehnologija, navedeno je u saopštenju SRBATOM-a.

- Nalazimo se na kraju veoma teške godine, u kojoj su energetska kriza i geopolitička situacija još jednom u sam centar pažnje doveli nuklearnu energiju. Ona je, paradoksalno, ovih dana istovremeno postala jedno od mogućih rešenja za najizazovnije probleme, ali i jedan od većih izvora ljudskih strahova - rekla je Gojkovićeva i dodala da sve veća potrošnja električne energije i želje država za energetskom nezavisnošću, u sprezi sa obavezom zaštite životne sredine, ponovo pokreću pitanja korišćenja nuklearnih elektrana kao primarnog izvora električne i toplotne energije.

Gojkovićeva je rekla da u bližem okruženju Srbije trenutno radi osam nuklearnih elektrana, kao i da evropske zemlje, uključujući i pojedine države u našem okruženju, intenzivno rade na izgradnji novih nuklearnih kapaciteta i dodala da se preko Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, na teritoriji naše zemlje vrše se konstantne kontrole radioaktivnosti u životnoj sredini.

Gojković je navela da su radioaktivni izvori našli primenu u brojnim sferama života, ali da sa druge strane, i pored velike koristi koju mogu doneti, pokazalo se da ako se radioaktivnim izvorima ne upravlja na siguran i bezbedan način, oni mogu uzrokovati veliku štetu.

Rafael Mariano Grossi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju naveo je da će MAAE nastaviti da podržava Srbiju u jačanju njenih kapaciteta i zaštiti životne sredine.

- MAAE se trudi da svojim radom i aktivnim usklađivanjem sa državama članicama prevaziđe dve najveće krize danas, energetsku nestabilnost i posledice klimatskih promena. Korišćenje nuklearne energije može da donese mnogo benefita i pomogne u rešavanju ovih kriza, međutim sigurnost i bezbednost građana su na prvom mestu te je potrebno pre daljih aktivnost ispuniti neophodne bezbednosne standarde - naveo je Grosi.

Naglasio je i da 30 zemalja širom sveta razmatra i planira pokretanje nuklearnog energetskog programa.

Slađan Velinov, direktor SRBATOM-a je istakao da je Direktorat je i u ovako izazovnim vremenima, nastavio da svoje delatnosti obavlja nesmetano i odgovorno.

- Iako Srbija ima zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, države u okruženju rade na povećanju svojih nuklearnih kapaciteta. Pored Slovenije i Mađarske koje najavljuju nove blokove svojih nuklearnih elektrana i druge države u Evropi kao što su Rumunija, Češka ili Poljska planiraju izgradnju malih modularnih reaktora. U svetlu ovolikog povećanja nuklearnih kapaciteta u našem bližem i daljem okruženju, i pored značajnih unapređenja sigurnosti nuklearnih postrojenja, Srbija mora biti spremna i u slučaju bilo kakvog neželjenog događaja - naveo je Velinov.

Panel "Nuklearna energija - ka modularnosti" posvećen trenutnom statusu razvoja malih modularnih reaktora, a posebno u svetlu aktuelne energetske krize otvorila je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

- Zakonom o obnovljivim izvorima energije iz 2021. godine Srbija je nedvosmisleno krenula putem opredeljenosti dekarbonizaciji, da umesto uglja pređe na druge bazne energije, odnosno da pre svega stvori uslove da imamo više obnovljivih izvora energije u energetskom sistemu, za šta je potrebno balansiranje energetske mreže, da možemo energiju da čuvamo, skladištimo. Zbog toga treba da donesemo strateške odluke, na koji način ćemo omogućiti više bazne energije koja nije iz uglja. Alternativa tome je gas, svakako moguća potencijalna alternativa jeste nuklearna energija. Ono što, osim tehnologije, nedostaje Srbiji je ljudski kadar, koji mi nismo razvijali, koji nemamo u meri koja bi bila neophodna kada bismo uopšte krenuli u razmatranje ovog pitanja. Što će reći, da bismo morali odmah da započnemo rad na svim neophodnim obrazovnim i naučnim pretpostavkama - rekla je Đedovićeva.

Jaewoong Lee, ambasador Republike Koreje u Srbiji, naveo je da u poslednjih nekoliko godina, ambasada i KOTRA kao agencija za promociju trgovine i investicija su organizovale niz poslovnih događaja vezanih za saradnju na polju energije, kao što su Korea-West Balkan Project & Investment Forum.

Koreja je danas jedna od malobrojnih država u kojoj su postignuta značajna dostignuća na razvoju malih modularnih reaktora i Sonia Sun Young Hong, menadžer u timu za nuklearni poslove u inostranstvu, Korea Hydro & Nuclear Power Corporation (КHNP) je detaljno predstavila njihov program i benefite postavljanja ovakvog sistema.

U nastavku panela, Juan Ignacio Cattaneo, rukovodilac elektorotehničkog odeljenja Projekata izgradnje malog moodularnog reaktora CAREM, je ispred Nacioanalne komisije za atomsku energiju Argentine izneo pregled aktivnosti na razvoju, projektovanju i izgradnji reaktora CAREM-25 u Argentini.

Panel "Gojanija - 35 godina posle" bliže nas je upoznao sa najvećim akcidentom sa radioaktivnim izvorima koji se dogodio u brazilskom gradu Gojania pre 35 godina.

Jose Mauro da Fonseca Costa Couto, ambasador Brazila u Srbiji je istakao da treba diskutovati o onome što se desilo, ali i o svemu onome šta može da se preduzme da se nešto slično više nikada ne ponovi.

- Može da deluje da se Brazil i Srbija značajno razlikuju, ali ipak mogu mnogo da nauče jedna od druge. Nastaviću da ulažem napor u pravcu otvaranja novih mogućnosti i prilika za međusobnu saradnju i ostvarivanje kontakta kako bi obe zemlje nastavile da otkrivaju nove spone prijateljstva i saradnje na obostranu korist - naveo je Costa Couto.

Panel "Nuklearni akcident - koliko smo pripremljeni" napravio je pregled kapaciteta Srbije, kao i kapaciteta Mađarske sa kojom Srbija ima potpisan bilateralan sporazum, za odgovor na radiološki ili nuklearni akcident, načine praćenja stanja radioaktivnosti u životnoj sredini i mere koje bi se sprovodile u slučaju vanrednog događaja.

Pogledajte konferenciju: