MAT: Proizvodnja prerađivačke industrije i u novembru niža nego pre godinu dana

Rast ukupne industrijske proizvodnje u novembru 2022. godine u Srbiji zbog pada privredne aktivnosti bio je samo 0,4% u odnosu na godinu ranije, pre svega zahvaljujući iznenadnom povećanju za 8% proizvodnje elektroprivrede koja je prethodno, od sredine 2021. godine, sistematski opadala - objavljeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

- Taj porast proizvodnje elektroprivrede je rezultat sistemske stabilizacije, a ne promene u odnosima ponude i tražnje na tržištu - naveo je u tekstu tog mesečnika ekonomista Stojan Stamenković.

Dodao je da je proizvodnja prerađivačke industrije u novembru međugodišnje opala treći mesec uzastopno, trend je bio opadajući od drugog kvartala i njegove vrednosti su bile osetno niže od proseka prethodne godine.

Naveo je da je interesantno da u novembru nije međugodišnje opala proizvodnja prehrambene industrije, za šta se može zahvaliti sezonskom vrhuncu proizvodnje šećerne repe, dok je proizvodnja mesne industrije opala.

Najoštriji uticaj na pad proizvodnje prerađivačke industrije u novembru je, prema njegovim rečima, bio u oblasti osnovnih metala gde je produbljen i do tada vrlo dubok kumulativni pad.

Usporen je, kako je naveo, i rast spoljnotrgovinske razmene, a vrednost izvoza i uvoza u periodu januar-oktobar međugodišnje je bila povećana za skoro trećinu (32,3%), pri čemu je uvoz rastao znatno brže (36,2%) od izvoza (27,1%).

Međugodišnji rast spoljnotrgovinske razmene u novembru redukovao se na 17,9%. Redukcija je bila izrazitija kod uvoza, porast je izneo svega 16,3%, prema porastu izvoza za 20%.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), kao razlika između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u periodu januar-oktobar 2022. godine iznosio je oko 3,250 mlrd EUR, što je za 214,9 mil EUR ili za 7,1% više, navedeno je u MAT-u.

Inflacija je u novembru 2022. znatno smanjena na mesečnom, a neznatno povećana na međugodišnjem nivou. U oktobru i novembru 2022. registrovana je mesečna inflacija od 1,9% i 1%, a međugodišnja inflacija od 15% i 15,1%.

U autorskom tekstu Miladina Kovačevića i Katarine Stančić, objavljenog u MAT-u pod naslovom "Da li je 2023. godina, godina recesije", navedeno je da je u prognozama finansijskih i bankarskih grupacija u svetu teško naći optimistički stav, a svi se slažu da je"kriza neizbežna sa obe strane Antlantika".

Ipak, kako su naveli, optimistično je što većina analitičara smatra da će kriza biti "srednje jačine".

- Ponovno otvaranje Kine očekuje se posle prvog kvartala 2023., a njen značajniji rast tek krajem godine. Recesija će se najviše osetiti u Evropi, gde su prihodi stanovništva erodirani visokim cenama energenata i inflacijom, a industrijski sektor je već u kontrakciji, naročito grane koje su energetski intenzivne, proizvodnja hemikalija i proizvodnja osnovnih metala - navedeno je u tekstu.

Dodaje se da će SAD najmanje osetiti recesiju, budući da je već prošao najveći šok posle inicijalnih inflatornih udara podizanja kamatnih stopa. Monetarno stezanje bi, po oceni analitičara, trebalo da bude dosta blaže, inflacija se smiruje, a tržište rada "hladi", budući da je sveden na minimum jaz između postpandemjske (prekomerne) tražnje i (ograničene) ponude.

Među rastućim ekonomijama izdvajaju se, kako je navedeno u tekstu, Brazil, Čile, Kolumbija, dok su evropske ekonomije u najtežem položaju zbog blizine rata na kontinentu i zavisnosti od energenata i robe iz Rusije i Ukrajine.

- Od oktobra 2022. kada je Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio prognozu globalnog rasta od 2,7% u 2023. godini, globalna ekonomska situacija se znatno pogoršala. Na osnovu najnovijih raspoloživih indikatora, globalni rast u 2023. mogao bi biti 2% po optimističnom scenariju (posle 3,2% u 2022.), a još niži ako se iz računice isključi Kina, koja bi jedina mogla imati rast veći od 4% - navedeno je u tekstu.

Preneto je da očekivani rast u SAD iznosi oko 1% (posle 1,6% u 2022. godini), a za evrozonu u najboljem slučaju 0,2%, mada je veća verovatnoća da će biti u padu od oko minus 0,5%.

U grupi rastućih ekonomija očekuje se, kako je navedeno, rast od 2,9%, odnosno 1,8%, ako se iz računice isključi Kina.