Siva ekonomija u padu, ali uključuje svako četvrto preduzeće

Obim poslovanja mimo propisa među legalnom, registrovanom privredom u Srbiji, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7% BDP-a, a reč je o sumi od 6,5 mlrd EUR, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita, rečeno je danas na skupu o sivoj ekonomjiji u organizaciji NALED-a.

- Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće - kazala je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije "Siva ekonomija u Srbiji 2022", koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem.

Ukazala je da su angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje ključni elementi sive ekonomije u Srbiji.

Prema njenim rečima, anketni metod koji podrazumeva neprijavljeni dohodak registrovanih preduzeća i ne uključuje dohodak od proizvodnje ilegalnih roba i usluga, pokazao je da od 100 dinara sive ekonomjije, približno 64 dinara čine neprijavljene zarade zaposlenih, a 36 dinara neprijavljeni profit.

- U odnosu na 2017. godinu, učešće neprijavljenih zarada je neznatno povećano sa 61,3 na 63,6%, a učešće neprijavljenog profita neznatno je smanjeno sa 38,7 na 36,4% - rekla je Krstić.

Navela je i da je najveći rast siva ekonomija imala u oblasti građevinarstva i poljoprivrede, ukoliko se poredi sa 2017. godinom, dok je značajan pad zabeležen u sektorima saobraćaja, ugostiteljstva i ostalih usluga.

- Takođe, prema istraživanju, devet od 10 preduzeća koja su bila u regularnioj eknomiji u 2017. godini (87,6%) ostalo je u istom sektoru pet godina kasnije, dok je jedno preduzeće od 10 prešlo u sivu ekonomiju - kazala je Krstić.

Navela je i da su samo dva od 10 preduzeća, koja su bila u sivoj ekonomji u 2017. godini, njih 23,6%, tu i ostala 2022, dok je preostalih osam prešlo u regularnu ekonomju.

Istraživanje je pokazalo i da je u celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao sa 11 na 8,5% u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000 što je još jedna potvrda pada sive zone.

Takođe, istraživanje pokazalo i da veću sklonost prema sivoj ekonomiji imaju kompanije koje su ušle u sistem fiskalizacije u 2022, novija preduzeća i preduzetnici, osnovani 2019. i nakon toga, privredi subjekti bez zaposlenih i oni u građevinarstvu i industriji.

Smanjenju sive ekonomije u petogodišnjem periodu, prema tom istraživanju, doprineli su relativna makroekonomska stabilnost, rast ušeća velikih privrednih subjekata u BDP-u, oporavak tržišta rada, razvoj usluga bezgotovinskog plaćanja, kao i reforme koje se odnose na fiskalizaciju, paušelno oprezivanje, prijave sezonskih radnika.

NALED je u radi obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi.

I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone - sa 22,2 na 20,1% BDP-a u proteklih pet godina.

Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.

- Osim donošenja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, važne mere bile bi i jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i suzbijanje neformalnog rada, podrška razvoju bezgotovinskih plaćanja, preciznije usmeravanje kontrola na rizične firme, jačanje poreske kulture građana i privrede i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta", istakao je šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon, koji je zajedno s profesorkama Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Jasnom Atanasijević i Zoranom Lužanin, kao i Dušanom Kovačevićem iz NALED-a, izradio studiju po monetarnom metodu.

Da razvoj bezgotovinske ekonomije pozitivno utiče na smanjenje sive zone, pokazala je studija "Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju", koja je takođe predstavljena.

Podaci otkrivaju da je i po broju kartica po glavi stanovnika i po vrednosti bezgotovinskih transakcija, Srbija na pola puta od zemalja centralne i istočne Evrope, a da je za dve trećine slabija od razvijenih država EU.

Ukoliko bi povećala bezgotovinsku ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za 3,4% BDP-a odnosno povećala bi poreske prihode za oko 700 mil EUR godišnje.

Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.

- Da bi postigli ove rezultate, postoje jaki argumenti da vlada razmotri sveobuhvatan program podsticaja koji može da podrazumeva regulatorne mere, pravila i ograničenja gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, fiskalne mere kao što su recimo dobro ciljane subvencije ili poreske olakšice, ali i edukativne akcije za građane o značaju razvoja bezgotovinske ekonomije - rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, koji je studiju uradio sa profesorima Milojkom Arsićem i Svetozarom Tanaskovićem.

Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović podsetila je da od 2015. Ministarstvo finansija sistemski pokušava da smanji fenomen poslovanja u sivoj zoni.

Ukazala je da je 70% aktivnosti tog plana je realizovano ili delimično realizovano.

- Videli smo da je vrlo teško izračunati tačan procenat udela sive ekonomije i da različite studije pokazuju različite cifre, ali dobro je da pokazuju isti trend, a to je da se neformalno poslovanje smanjuje. Trenutno je u procesu i donošenje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije - kazala je Jović.

Podsetila je i da je država do sada smanjila fiskalna opterećenja na zarade za 3,1%, ističući da će nastaviti to da radi, kako bi uticala na dalje smanjenje sive ekonomije.

Prema njenim rečima, i uvođenje e-fiskalizacije i e-fakture dodatno će doprineti smanjenju sive ekonomije.

Tim lider GIZ–a Zlatko Milikić rekao je da su dve studije o obimu sive ekonomije, kao i studija o uticaju bezgotovinskih plaćanja realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – "Bolji način".

Inicijativa podržava aktivnosti Vlade Srbije na suzbijanju sive ekonomije.

Projekat je pomogao izradu nacrta novog programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. za čiju se pripremu koriste i ove tri studije.

NALED Beograd

GIZ Beograd

Ekonomski fakultet Niš

Prirodno matematički fakultet Novi Sad

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Pravni fakultet Beograd

Marko Danon

Branko Radulović

Gorana Krstić

Zlatko Milikić

Ana Jović

Jasna Atanasijević

Saša Ranđelović

Milojko Arsić

Svetozar Tanasković

Zorana Lužanin

Dušan Kovačević

siva ekonomija

rad na crno

studija Siva ekonomija u Srbiji 2022