Pametna mobilnost i kapital - Kako je bankarski sektor odgovorio na zelene zahteve tržišta?

Uloga banaka kad je u pitanju sprovođenje zelene agende je da nagradi zelene projekte. Pod zelenim projektom podrazumeva se da bar 20% komponenti projekta bude zeleno, kako bi banka mogla da ga finasira. Većina banaka u okviru svojih strategija ima zacrtan cilj da 30% svih kredita u portfoliju banke bude zeleno. To nije jeftina tehnologija i zato postoji subvencionisana kamata rekao je Vladimir Vasić iz Udruženja banaka Srbije.

On je na konferenciji Smart Mobility, govoreći o finansiranju zelenih projekata i interesu bankarskog sektora da finansira ovakve projekte, naveo da bankarski sektor već 10 godina u svojoj poslovnoj politici ima zelenu agendu.

- Globalna kriza energenata dodatno će nas podstaći da se okrenemo zelenoj agendi, a videli smo i u vreme kovid krize kako se stvari menjaju, posebno kad je digitalizacija u pitanju, pa smo tada imali između milion i 1,2 miliona korisnika mobilnih bankarskih aplikacija, a danas taj broj iznosi 3,8 miliona mobilnih aplikacija u Srbiji - istakao je Vasić.

Kako je dodao, da bi se stvari značajnije menjale, potrebno je da se dese i neke promene na globalnom nivou.

- Svaka država i svaki grad moraju da imaju strategiju kako da postanu zeleni. Električni autobusi imaju smisla jer se smanjuje zagađenje, ali u međunarodnom transportu prevoz elektro vozilima je prilično skup. I to će biti izazov u budućnosti, rešiti takve stvari - dodao je on.

Prema rečima predsednika izvršnog odbora ProCredit banke Igora Anića, kad su u pitanju zeleni projekti i primena zelene agende, situacija se iz godine u godinu menja i sve je povoljnija.

- Ako govorimo o infrastrukturi, naša banka investirala je u mrežu električnih punjača, tako da je instalirano 200 punjača na Balkanu. To je naš doprinos. U Srbiji imamo preko 40 punjača koje smo instalirali ispred naših filijala i na drugim mestima - dodao je Anić.

S obzirom da je ProCredit banka ceo svoj vozni park prebacila na elektro automobile, javilo se pitanje isplativosti.

- Postoji nekoliko nivoa isplativosti. Monetarno, ne mogu reći da je isplativo, ali u obzir moramo uzeti i ekološku isplativost. Nama je polazna tačka bila da želimo da promenimo interna pravila. Danas postoje subvencije od strane države koje podržavaju ovakav vid investicija, a ako uzmemo u obzir činjenicu da će u narednim godinama polako prestati i proizvodnja automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, onda možemo reći da će se ovakve investicije isplatiti - naglašava on.

Kakav je interes banaka kad je u pitanju zeleno finansiranje i zašto i same prelaze na zeleno?

Prema rečima Vladimira Vasića bankama je za doprinos zelenom poslovanju veoma bitna i digitalna sfera.

- Kad smo računali koliko papira godišnje iskoristimo, pa onda sve moramo da čuvamo i kad taj papir stavimo na gomilu dobije se površina koja je jednaka površinama nekoliko ogromnih zgrada. Možete li zamisliti koliko je to šume? Ali taj deo se menja. Podaci se danas arhiviraju na hardverima koji se potapaju u određenu smešu koja je nalik na ulje i to takođe štedi 70% električne energije. Banke i na taj način doprinose zelenom poslovanju - pojasnio je Vasić.

Na pitanje na koji način banka procenjuje da li će finasirati neki projekat, Anić kaže da postoji nekoliko nivoa koji moraju da se prođu kako bi se podržao neki zeleni projekat. Kako ističe, klijenti nekada nisu svesni kad ulaze u neki projekat šta to znači za njihov biznis.

- Tu je uloga banke u edukaciji. Mi kao banka imamo i stručnu službu koja je bavi samo zelenim projektima i na taj način podižemo začaj te teme u našoj strukturi. Zatim, potrebno je dizajnirati bankarske proizvode koji mogu da prate te projekte i u smislu ročnosti i u smislu grejs perioda koji je potreban da bi se došlo do adekvatne realizacije i da taj projekat krene da živi do toga da je kamatna stopa adekvatna onome što ta investicija nosi - objašnjava Anić.

Kako je istakao, banka tu ima i značajnu podršku međunarodnih kreditora koji su izuzetno zainteresovani za finansiranje i podršku takvim projektima.

- Pričamo o Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj investicionoj banci, Evropskom investicionom fondu, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i mnogim drugim. Svi u okviru svoje agende imaju zelenu agendu i postoje procedure koje podržavaju takve investicije i mi to aktivno koristimo. Ono što je ključno kod zelenih projekata je to da su u pitanju veoma složeni projekti i treba da postoje adekvatni sagovornici na strani banaka koji bi savetovali klijenta, kako bi biznis išao u dobrom smeru - dodaje on.

Kako navodi, trenutno postoji izuzetna zainteresovanost malih i srednjih preduzeća za ove investicije, posebno poslednjih godinu dana kad vlada nestabilnost po pitanju energenata i cene energije.

- Postoji veliki broj projekata koji su trenutno aktuelni, i naša banka nastoji da ih prati. Očekujem da ove godine ProCredit finansira između 30 i 50 MW obnovljivih izvora energije. Banka ima ulogu ne samo finansijera nego i savetnika koji će da promoviše ovakve vidove poslovanja - zaključio je Anić.

Govoreći o kamatnim stopama za zelene projekte, Vasić navodi da je agenda EU zelena agenda kao i da su najavljena ozbiljna finansijska sredstva koja treba da podstaknu razvoj zelenog puta.

- Upravo kreditne linije kao izvori finansiranja imaju povoljnosti koje se prenose na klijente. Postoji prepoznatljivost zelenih kredita koji su povoljniji od strandardnih komercijalnih. Druga strana je da imate banke koje ne žele više da finanisraju prljave tehnolgije i to je još jedan rizik za one koji ne žele da svoj način rada prilagode zelenom putu. Ako imate 20 banaka na tržištu i ako 10 banaka odbije da kreditira takav projekat onda ovih 10 će da kažu dobro sad je kamata daleko viša - objašnjava Vasić.

Kako je naveo, kad je reč o zelenom finansiranju, poenta je da taj "filter" pomogne klijentima da i oni prepoznaju šta je zeleno, a šta nije.

- To još nije jeftina tehnologija, zato subvencionisana kamata i subvencije od strane grada, države moraju da budu značajnije - zaključio je on.