SET 2023: Virtuelne elektrane i razvoj "dan unapred" tržišta doprinose većoj fleksibilnosti i boljoj integraciji OIE

Kako uključiti distributivne korisnike na tržište električne energije - bila je tema panela sa ovogodišnjeg SET-a "Uloga distribuisane proizvodnje i usluga felksibilnosti u procesu daljnjeg razvoja tržišta električne energije i integracija velikog udela OIE". Poređenja radi, ako kažemo da je prenosna mreža jedno veliko more, distributivna mreža je u tom smislu, okean. Korisnici u distributivnoj mreži imaju izuzetno veliki potencijal.

Upravo, integracija i uključenje korisnika na distributivnom nivou na tržište električne energije i generalno na energetski sektor biće pravi izazov i pokazatelj da li smo na dobrom putu. Cilj koji zajedno "jurimo" od početka liberalizacije tržišta je tzv. "social welfare" - opšta dobrobit za sve učesnike, pre svega za kategoriju korisnika sistema koja je najveća, a to su aktivni kupci.

O uslugama fleksibilnosti, da li se sa njima trguje, zatim o agregiranju kao i o skladištima i novim potencijalima, govorili su učesnici panela: Davor Bajs, ekspert za elektroenergetsku infrastrukturu u Energetskoj zajednici, Miloš Mladenović, izvršni direktor "Dan unapred" organizovanog tržišta u Srbiji (SEEPEX), Marko Lasić, direktor KOER-a, Nemanja Pandurević, generalni direktor Nezavisnog operatora sistema u BiH i Mladen Apostolović, senior portfolio menager.

Energetska zajednica aktivno je uključena u razvoj tržišta električne energije u regionu. Završena je i jedna zanimljiva studija koja se bavi uslugama fleksibilnosti elektroenergetskog sistema u procesu dekarbonizacije.

- Prošle godine smo završili studiju. Radilo se o studiji izvora fleksibilnosti radi podrške dekarbonizaciji zemalja ugvornih strana Energetske zajednice. Studija je dala prikaz svih mogućih izvora fleksiblinosti. To bi trebalo da bude sposobnost elektroenergetskog sistema da se u svakom trenutku izjednači proizvodnja s potrošnjom ne bi li frekvencija ostala 50 Hz. Otkad je trofaznih izmeničnih elektroenergetskih sistema, uvek je postojala fleksibilnost i uvek su postojali izvori za regulaciju frekvencije i snage. To nije ništa novo i poznajemo to već 80 godina. Novo je da se ta problematika sada intenzivira sa integracijom varijabilnih obnovljivih izvora energije. Sada će biti veći izazov balansirati sistem. Što je veća integracija obnovljivih izvora, tu mislim na energiju vetra i sunca, to znači da je problematika fleksibilnosti zahtevnija. Sama studija je dala prikaz svih mogućih izvora fleksibilnosti, to je neverovatna količina tehničkih, netehničkih, finansijskih, regulatornih mera i aktivnosti - pojasnio je Davor Bajs iz Energetske zajednice.

Bajs ističe da su se kroz studiju uočili problemi koje proizvođači imaju u vezi sa prekograničnim kapacitetima, iako infrastruktura postoji.

- To je bio scenario fragmentiranog tržišta koji bi se nastavio u narednom periodu i jedan scenario koji smo nazavali "puno tržište", a gde bi se ta ograničenja u prekograničnim razmenama značajno olabavila. Bilo da se radi o većim NTC vrednostima, spajanju tržišta ili o primeni tzv. "70% cilja" iz regulative 943 o kojoj je koleginica Trhulj pričala u prethodnom panelu. U Evropskoj uniji su svesni tog problema i te fragmentacije tržišta. Put u panevropsko tržište sigurno vodi ka boljem iskorišćenju postojeće infrastrukture i ka razvoju novih dalekovoda, ne bi li mreža postala što manji faktor ograničenja u tržišnim transakcijama. Ono što je meni najvažnije u toj studiji bilo i što je vrlo logičan rezultat jeste to da ukoliko tržište ostane fragmentirano, svaka zemlja balansira sama unutar sebe. Pri visokoj integraciji pojavljuju se potrebe za dodatnim izvorima fleksibilnosti. Najčešće je reč o baterijama. U regionu se razvijaju reverzibilne hidroelektrane.

Bajs dodaje da je nedostatak studije to što je počela da se radi pre ove krize, pa je upućivala i na nove gasne elektrane.

- Dakle, u tom delu, mislim da je već zastarela. Očito neće biti lako razvijati nova postrojenja na gas. U drugom scenariju, gde je tržište otvoreno ako ne potpuno, onda u visokoj meri, praktično sve potrebe za novim izvorima fleksibilnosti dramatično se smanjuju. Svi mi danas imamo unutar naših elektroenergetskih sistema izvore fleksibilnosti. U regiji su značajne hidroelektrane, a one su jako dobri izvori fleksibilnosti. Istina, pojavljuju se problemi leti zbog sušne hidrologije, kada ne mogu dati pun doprinos, ali u principu ništa nije nemoguće rešiti.

Kao najvažniji zaključak studije, Bajs izdvaja da integracija obnovljivih izvora energije treba da bude popraćena što većim otvaranjem tržišta i što manjom blokadom prekograničnih razmena i tržišnih transakcija.

- Te interkonekcije konsultanti nazivaju izvorom fleksibilnosti, a ja ne mislim da je interkonekcija izvor fleksibilnosti, ali, što veća tržišta i razvoj balansnog tržišta je nešto što će sasvim sigurno omogućiti mnogo veću integraciju obnovljivih izvora energije, nego što je to danas. Pri tom, pružaoci te usluge balansiranja moraju biti finansijski kompenzovani za to. Ako neka hidroelektrana ne može prodati svoju energiju "dan unapred" ili na dugoročnom tržištu, ukoliko mora ograničiti svoju proizvodnju da bi oslobodila rezervu da podigne ili spusti proizvodnju, ona mora dobiti finasijsku komepenzaciju.

U regionu se mnogo govori o virtuelnim elektranama u BiH. Nemanja Pandurević, generalni direktor Nezavisnog operatora sistema u BiH, pojašnjava o čemu je reč.

- Vođeni idejom da je nepohodno vršiti dalju integraciju tržišta prvo u regionlano, pa onda u panevropsko tržište, bili smo svesni da nismo završili inicijalni posao, a to je otvaranje lokalnog, državnog tržišta. U tom svetlu, imali smo situaciju da proizvođači električne energije na distributivnom nivou nisu imali pravo izbora balansno odgovorne strane pri prodaji svoje električne energije. Od uspostave tržišnih pravila 2016. godine, proizvođači su isključivo imali mogućnost da prodaju svoju električnu energiju i da zaključe ugovor o otkupu sa jednom od tri elektroprivrede u BiH. Takav odnos zasnivao se na netržišnim principima. Period važenja ugovora bio je do 12 godina u FBiH i do 15 godina u RS sa jasno definisanom fiksnom cenom otkupa. Ta cena nije pratila kretanje električne energije na tržištu i, sa skokom cena sredinom 2021. godine, stvorila se jaka potreba proizvođača elelektrične energije da maksimiziraju svoj profit. Međutim, u tom trenutku nismo imali tehničke mogućnosti da im to pružimo. Kroz široke konsultacije koje smo obavili sa sve tri elektroprivrede kao i sa regulatorima na oba nivoa, stvorili smo model koji se zasniva na sistemu distribuiranih izvora el. energije. Oni su se mogli ujednačavati do minimalnog nivoa 1 MW, kako bi se mogli prikazivati u našem sistemu - kaže Pandurević.

Dodaje da trenutno u BiH ima sedam virtuelnih elektrana i da su to u suštini balansno-odgovorne strane. Kroz ove elektrane proizvođač distributivne energije može da bira s kim će da sarađuje kao i pod kojim uslovim i po kojoj ceni.

- Naglašavam da je prethodni sistem imao dosta benefita i da se razvijao u periodu kada je cena električne energije bila niža od one koju je garantovao ugovor. To je dalo podsticaj investitorima da ulažu u sektor obnovljivih izvora i činilo je te projekte podobnim da budu finansirani od strane banaka. S te strane taj sistem je bio dobar, ali s druge moramo pratiti korake ali i osetiti potrebe proizvođača, te situaciju na tržištu. To smo odradili i mislim da su rezultati jako dobri. Trenutno imamo oko 120 MW instalisane snage, podeljene na ovih sedam elektrana. To je sada jedna tržišna utakmica - rekao je Pandurević.

Na konstataciju moderatora Marka Jankovića iz Elektromreže Srbije da virtuelne elektrane u BiH imaju daleko veću cifru u instalisanoj snazi nego u svim drugim državama Energetske zajednice zajedno, Pandurević potvrđuje i dodaje da očekuje da se taj trend nastavi.

- Ovaj model smo uveli 1. maja 2022. godine, to je manje od jedne godine i za taj period je već postignuto oko 120 MW. Očekujemo da će u ovoj godini dosegnuti maksimum a to 250 MW. Ovo je dalo podstrek svim investitorima da uđu u ovaj sektor i to je, zasita, onaj pravi benefit ovog modela. Važno je reći da mi ovo ne bismo mogli raditi bez saradnje sa operatorima distributivnog sistema. Trenutno jednom mesečno dobijamo agregirani izveštaj na petnaestominutnoj rezoluciji od ODS-ova na osnovu kojeg vršimo izračunavanje debalansa koji fakturišemo bosovima, koji kasnije to spuštaju na svoje članove ili virtuelne grupe - pojasnio je Panderović.

Na ovaj način cenu određuje ponuda i potražnja, a da elektroenergetski sistem BiH nije ugrožen.

- Sada imamo redovno praćanje odstupanja realizacije od plana i poslednjih mjeseci, kako smo radili određene adaptacije prvobitnog modela, došli smo skoro do idealne situacije da je 99% realizacije u odnosu na plan. Debalanse jako malo naplaćujemo - kazao je Pandurević.

Dok su u BiH u fokusu agregiranja mali proizvođači, u Hrvatskoj je potpuno drugačiji primer.

- KOER je početkom 2019. krenuo sa razvojem tehnološke platforme za koju smo hteli da pomogne upravljanju kompleksnošću na strani potrošača, dakle, već smo nazirali da ćemo kroz ekonomsku tranziciju morati imati dodatne entitete koji će upravljati potrošnju i spajati trošila i brojila sa tržištima. To se poklopilo i sa pilot projektom operatora prenosnog sistema HOPS-a, koji je u to vreme otvorio tržište pomoćnih usluga kroz taj pilot-projekat, iako još nije bilo zakonske osnove za to. Kroz pilot-projekat prvo su krenuli pojedinačni, veliki potrošači nuditi svoju fleksibilnost na tržištu uravnoteženja. Mi smo krajem 2020. potpisali ugovor o pružanju usluga uravnoteženja, odnosno, pomoćnih usluga HOPS-u i to je koincidiralo sa predstavljanjem novog zakona na tržištu električne energije, gde smo prvi put dobili definiciju agregatora unutar zakona - pojašnjava Marko Lasić, direktor KOER-a.

Dodaje da je agregator subjekt koji upravlja portfeljom i entitet kojeg nazivamo kolokvijalno "virtuelne elektrane".

- To su ustvari agregatori i krajnji potrošači ili proizvođači energije koji su upravljivi i čije usluge možemo ponuditi na različitim tržištima. Kao misiju smo imali ubrzanje energetske tranzicije, jer to vidimo kao istorijski trenutak u kojem možemo učestvovati. To vidimo kao pozitivnu promenu koja nam je bila interna motivacija da uđemo u energetiku s kojom nismo imali nikakve veze. U 2022. smo agregirali oko 50 MW kapaciteta potrošnje, dakle, industrijskih postrojenja, komunikacijske infrastrukture, komunalne infrastrukture i raznih potrošača kod kojih smo videli da postoji određena fleksibilnost nakon analitike. U prošloj godini smo imali više od deset uspešnih aktivacija kapaciteta na tržištu uravnoteženja. Zajedno s operatorom prenosnog sustava dokazali smo da taj model ima smisla, pogotovo u prošloj godini koja je bila izuzetno izazovna energetski. Sposobnost sistema da fleksibilnost realizuje na tržištima koja nisu nužno primarno energetski subjekti u toj situaciji se pokazala kao dobra. Tako da, u prošloj godini, mi smo imali samo jednu uslugu - tercijarna usluga mFRR u smeru smanjenja potrošnje i povećanja proizvodnje. U poslednjih mesec dana, otvorila se usluga drugog smera, tako da mi već u ovom mesecu nudimo kapacitet u drugom smeru. Nudimo tercijarnu uslugu smanjenja proizvodnje i povećanja potrošnje.

Dodaje da ovim ustvari stimulišu potrošače da troše više nego što su planirali i za to će dobiti određenu nagradu.

- Sad smo dobili jednu simetriju usluge i vidimo da možemo aplicirati na industrijske pogone. Imamo primere industrijskog pogona koji ima priključak od 15 MW. Dakle, mi imamo fleksibilnost unutar tog sistema otprilike 12 MW u jednom ili u drugom smeru. Njihova radna tačka je oko 8 MW, što znači da smo sposobni sistemu ponuditi uslugu fleksibilnosti i u jednom ili u drugom smeru. Ako uzmemo za poređenje neki batrerijski sustav snage 12 MW koji ima sposobnost pružanja usluge od 2 sata, ta investicija bi iznosila oko 30 do 40 mil EUR. Na ovaj način smo detektirali i uspeli upravljati fleksibilnošću kao i ostvariti prihode sa postojećom imovinom samo promenom načina rada kroz tehnološko rešenje koje smo razvili. Osim industrijskih pogona, vidimo još prilika za optimizaciju kroz komunalnu infrastrukturu kojoj hronično nedostaje sredstava za nove investicije, a kroz ovakve usluge mogu ostvariti ne samo uštede kroz korišćenje energije koja im je besplatna ili im se plaća da potroše, nego ostvarivanjem prihoda kroz nove poslovne modele.

Miloš Mladenović izvršni direktor SEEPEX-a ističe da su dva ključna dokumenta proteklih meseci izašla u javnost od strane Evropske komisije i stručnih tela. Prvo je tzv."digitalna energetska strategija", a drugi dokument je u vezi sa izmenom market dizajna, kao posledica energetske krize prošle godine.

- Svi učesnici su dobili zadatak od Evropske komisije da analiziraju postojeći "market dizajn", što je bila i najvažnija tema, a sa druge strane, da predlože nove mere ili eventualno nove tržišne segmente koji će pomoći u zelenoj tranziciji. U vezi sa prvom digitalnom energetskom strategijom, prepoznata je potreba da se ide još dalje, da posle "spot tržišta" i "market kapling procesa" i "jedinstvenog spot evropskog tržišta" koji je u doba svog nastajanja bio zamišljen kao "cherry on the top" celog "market dizajna". Prvo, prepoznato je od strane ovog drugog papira da je najvažnije - da je postojeći "market dizajn" odličan. Dakle, da je sistem marginalnih referentnih cena koji je bio dosta osporavan u vreme vioske krize, jedini bio adekvatan da pruži pravi signal. To je vrlo važno i to je i nateralo celu evropsku strukturu da razmišlja o novim rešenjima.Takođe, prepoznata je potreba da se ide dalje, "out of the box" u razmatranju tržišta fleksibilnosti kao i da se krene ka blokčejn tehnologijama koje bi omogućile integraciju, kao i integraciju potrošača do samog uređaja.

Dodaje da je ponovo u toj strategiji apostrofirano tržište fleksibilnosti kao novi market segment koji je važan alat u održivoj evropskoj tradiciji.

- Sa druge stane, u predlogu novog "market dizajna", apostrofirano je ponovo važnost "spot tržišta", dakle, "dan unapred" unutar dnevnog tržišta. Takođe, prepoznata su i tri nova segmenta o kojima sam govorio i prošle godine. Mi smo ih uveli u javnost pre godinu i po dana na panelu u Beogradu. Prepoznat je prvo kao model tih dvostrukih "contract for differences", odnosno ugovora s razlikama kao relevantan model podrške zelenoj tranziciji. To su čisti finansijski ugovori koji ne mogu biti realizovani bez likvidnog spot tržišta i robusne diferentne cene - to je prva stvar. Duga stvar koja je apostrofirana je pružanje mogućnosti kupcima da oni valorizuju svoju fleksibilnost. Znači, kada govorimo o tržištu fleksibilnosti, više tretiramo tržište koje daje uslugu operatorima sistema da bolje balansiraju svoj sistem. Uključivanje distribuirane proizvodnje i upravljive potrošnje u tržište kako bi oni pružili operatorima sistema uslugu fleksibilnosti. Ovde je više fokus usmeren na kupce, znači, mogućnost kupcima da sklapaju istovremeno različite tipove ugovora. To je veoma važan segment koji ćemo dodatno apostrofirati u Srbiji. Ja ću gledati i na SEEPEX-u da i OTC market neki uvedem za takve ugovore kako bismo imali centralizovanu i tu uslugu. Osim toga što pruža fleksibilnost za bolje pozicioniranje kupaca na tržištu, a samim tim i mogućnost za njihovo učestvovanje u tržištu fleksibilnosti, takođe je, osnovni alat za sve nove investicije obnovljivih izvora energije. Kompletna zelena tranzicija ubuduće će biti bazirana ili na "corporate PPA" ili "merchant PPA" ili da kažem neki dvostruki CfD ali sve to podrazumijeva likvidno spot tržište koje daje referentnu cenu.

Sledeći korak je implementacija "market kaplinga". Očekujemo pomoć naših prijatelja iz Energetske zajednice da podrže naša nastojanja da uđemo sa prvim "Day-ahead Coupling" već 2024.

Raduje ga da će konačno i u regionu krenuti "dan unapred" tržišta - uskoro u Crnoj Gori i Makedoniji, a SEEPEX nudi i svu pomoć i za Bosnu i Hercegovinu.

- Potpuno se slažem da je fragmentiranje pogubno za tržište ali i investicioni okvir. U ovakvim malim fragmentiranim tržištima, ne možete da dajete relevantnu spot cenu sa nerelevantnom referentnom cenom, tu nema priče o CfD ugovrima kao ni o hedžingu kroz "corporate PPA". Zaista bi trebalo da idemo u integraciju. Napomenuo bih da smo krajem prošle godine završili projekat korporativnog spajanja sa BSP-om, slovenačkom berzom. Želim da podržim tezu da je ta fragmentiranost tržišta ne samo da je kontraproduktivna, već je u ovim okolnostim nonsens - poručio je Mladenović.

Mladen Apostolović, senior portfolio manager, smatra da je fleksibilnost kranji cilj do kojeg moramo da stignemo postepeno.

- U regionu nas vreme gazi. Sada imamo integraciju obnovljivih izvora kao obavezu i deo energetkse tranzicije ka obnovljivim izvorima a još nemamo završenu integraciju veleprodajnih tržišta. Snabjevač na tržištu služi da omogući "malim" učesnicima na tržištu, a koji nemaju dovoljno infrastrukture ni vremena kao ni kvalifikovanog kadra, da pristupe tržištima i ostalim platformama koje su potrebne za plasman električne energije na tržište. Kada kažemo tržište, zato su "Day ahead" berze jako bitne. Nadam se da će do kraja godine da se reši i za BiH, kako bismo znali krajnji status, zato što ta proizvodnja nije ravnomerna.

Napominje još jednu bitnu stvar koju nemamo, a to je deo komunikacije i telekomunikacione infrastrukture - potrebna su merenja u realnom vremenu.

Moderator Marko Janković iz Elektromreže Srbije kao zaključak izdvaja "da nema razvoja tržišta fleksibinosti i uključenja distributivnih korisnika bez pametnije distributivne mreže. To bi trebalo da bude poruka."

Mladenović ističe da je projekat regionalne berze ADEX uspešno završen s partnerima iz Slovenije - BSP-om.

- Prvi rezultat te sinergije biće uspostavljen unutar dnevnog tržišta u Srbiji, jer bez tog konteksta bilo bi dosta skupo, a ako je skupo za nas, bilo bi skupo i za učesnike. Prvi vidljivi benefit biće odmah nakon šest meseci, a drugi bitan benfit će biti transfer BSP kliringa na ECC, to je možda ekskluziva. To je za sve učesnike na SEEPEX-u veoma bitno, jer svi učesnici na SEEPEX-u i na BSP-u kroz "single membership" će imati pristup na oba tržišta. Npr. Elektroprivreda Republike Srpske koja nije prisutna u Evropskoj uniji, prisutna je SEEPEX-u kroz ECC infrastrukturu, automatski će, uz neke pravne i regulatorne uslove, moći da trguje na tržištu u EU, tj. u Sloveniji. To su kratkoročni ciljevi i vrlo vidljivi iz proste bilateralne sinergije. Otvoreni smo za sve partnere u regionu. SEEPEX nije bio projekat, on je bio vizija i ideja da ponudimo najbolji servis čitavom regionu. Nažalost, politika ponekad prevaziđe ekonomiju i biznis, mi smo morali da se okrenemo našim partnerima u EU. Mantru "regionalno tržište" bi trebalo izbaciti iz priče jer je "out of fashion". Mi imamo panevropsko tržište i idemo ka njemu. Nadam se da će naš prvi kapling biti 2024.

Ostatak panela možete pogledati na videu u nastavku: