Svetska banka: Zapadni Balkan pokazuje znake otpornosti, rast BDP-a u Srbiji ove godine 2,3%

U najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan navodi se da je rast šest ekonomija Zapadnog Balkana premašio nivoe zabeležene pre izbijanja pandemije, uprkos posledicama napada Rusije na Ukrajinu, višim cenama energenata i hrane, nepovoljnim vremenskim okolnostima, sve restriktivnijim uslovima finansiranja i značajnoj neizvesnosti.

Svetska Banka navodi da su izgledi za Zapadni Balkan i dalje nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6% u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javna ulaganja, najavljuje se u ovom izveštaju.

Region se sada suočava sa izazovima ponovnog stvaranja rezervi u cilju pripreme za buduće šokove, kao i sprovođenja reformi na strani ponude radi polaganja temelja za održiviji i zeleniji rast, ističe se u izveštaju.

- Zapadni Balkan je pokazao izuzetnu otpornost uprkos značajnoj ekonomskoj turbulenciji - rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

- Da bi se i dalje uspešno nosile sa olujom koju izazivaju višestruki ekonomski šokovi, zemlje ovog regiona mogu da ostvare značajne rezultate sprovodeći reforme kojima se povećava produktivnost na srednji rok, kao što je ubrzavanje regionalnih integracija, unapređenje tržišne konkurencije, privlačenje kvalitetnijih ulaganja i otklanjanje prepreka za participaciju građana, i to naročito žena, u radnoj snazi - dodala je Ju.

Inflacija je na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023, navodi se u izveštaju.

U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta.

Pa ipak, inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.

Te više cene naročito su se ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva, iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize.

Prema izveštaju, među potencijalnim ograničenjima u budućnosti mogu biti niža eksterna tražnja, koja bi mogla negativno da utiče na prihode od izvoza i ograniči doznake, i suženi fiskalni prostor koji i dalje sputava podršku koja se može pružiti domaćinstvima.

- Najsiromašnija domaćinstva troše daleko veći procenat svojih prihoda na energiju i hranu, a to su upravo dve stavke potrošačke korpe čije su cene najviše porasle - rekla je Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.

- To znači da je povećanje stvarnih troškova života sa kojim se suočavaju siromašniji građani zemalja Zapadnog Balkana mnogo veće nego što bi se moglo zaključiti iz zvaničnih podataka o inflaciji merenoj kretanjem potrošačkih cena. Pri definisanju delotvornih politika kojima će se zaštititi manje imućni građani i podstaći privredni rast bitno je uzeti u obzir promenljivost stopa inflacije za različite vrste domaćinstava - zaključila je ona.

Uprkos rastu zaposlenosti, tempo otvaranja novih radnih mesta usporio se u drugoj polovini 2022. širom čitavog Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju.

Zaposlenost je najviše opala u sektorima poljoprivrede i javne uprave, ali je usporavanje zabeleženo i u industriji i sektoru usluga. Stopa zaposlenosti dostigla je u septembru 2022. istorijski najvišu vrednost od 47 odsto, nakon čega je počela da opada.

Na srednji rok, izgledi za Zapadni Balkan i dalje su pozitivni, iako su potrebne reforme za ubrzanje zelene tranzicije i otklanjanje ključnih strukturnih izazova.

- Trenutna energetska kriza naglasila je potrebu ubrzanja zelene tranzicije širom Evrope, pa tako i na Zapadnom Balkanu - rekao je Ričard Rekord, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.

- Ključna polazna tačka je ubrzanje prelaska na utvrđivanje cena emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima primene fiskalnih mera namenjenih zaštiti životne sredine kojima se građani i privreda podstiču da smanje svoj ugljenični intenzitet - izjavio je Rekord.

Jedna oblast u kojoj ulaganja mogu ostvariti značajne ekonomske rezultate na Zapadnom Balkanu jeste energetska efikasnost, dodaje se u izveštaju.

Čak i samo umereno povećanje energetske efikasnosti privrede dovelo bi do velikih ušteda u emisijama gasova sa efektom staklene bašte nastalih proizvodnjom energije, povećalo dobit preduzeća, imalo značajne pozitivne efekte po društvo i pomoglo da se potrošači zaštite od budućih šokova koje može izazvati rast cena električne energije i gasa, zaključuje se u izveštaju.