Ivi Andriću nuđeno da bude predsednik "Zvezde" - Nobelovac je odlazio na Kalemegdan zbog košarke ili jedne košarkašice?

(Ivo Andrić)

Za razliku od danas, neposredno posle Drugog svetskog rata bilo je lako navijati za košarkaše i košarkašice "Crvene zvezde", jer su za prvih 10 sezona (1946–1955) zajedno osvojili 17 titula. Mali Kalemegdan je tada bio u modi, preko dana se tu dolazilo na mečeve i treninge, a uveče svraćalo na "Zvezdane noći" koje su još 1946, vrlo smelo, donosile duh Zapada. Dok se na nekim drugim mestima igralo kozaračko kolo, na tim igrankama, a i na poluvremenu "Zvezdinih" utakmica, mogao je da se čuje džez. I to prvoklasni džez. I to pre Informbiroa…

Nebrojeno ljubavi se tu rodilo, mnogi su tu dolazili da bi videli svoje simpatije, a i danas se priča da je svoju imao i Ivo Andrić. Da li je zaista bio zaljubljen u "Zvezdinu" košarkašicu Ljubicu Otašević ili je to plod mašte onih koji su mnoge stvari u to vreme, barem kad je" Zvezda" u pitanju, dovodili u vezu s njenom najvećom lepoticom? Bilo kako bilo, neko je to jednom izgovorio, pa danas drugi bez razmišljanja prepisuju: Ivo je išao na košarku jer mu se sviđala Ljubica!

Međutim, tri vrlo pouzdana sagovornika na ovu temu tvrde da je Ivo Andrić dolazio na Kalemegdan isključivo iz dva razloga: da bi prošetao u prirodi i da bi gledao svoj omiljeni sport – košarku. Počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković, prvih poratnih godina igrač Zvezde, tvrdi da je Andrić podjednako gledao i mušku i žensku košarku, a s njim se slaže i njegov saigrač Srđa Kalember koji se zabavljao sa Ljubicom Otašević od 1949. do 1952. Ona je, kako kaže, zbog njega nosila broj 12, ali je nikada nije doživljavao kao lepoticu, već kao običnu, prijatnu devojku s kojom je imao slične sklonosti.

Andrić je imao svoje mesto na "Zvezdinim" utakmicama, ali ne ono rezervisano, gde je sedela elita, već ono koje je sam sebi dodelio – među narodom. Iako se nije izjašnjavao kao navijač nekog kluba, otprilike u leto 1952, Zvezda se odvažila da mu ponudi mesto predsednika.

– U klubu smo odredili delegaciju u kojoj smo, pored jednog člana uprave, bili Saša Gec (jedan od najboljih naših igrača tog doba – prim. aut) i ja. Ne znam zašto su mene tu uvrstili, kad nisam bio kapiten. Pretpostavljam zato jer su znali da sam dobar s Andrićem s kojim sam u to vreme često razgovarao, uglavnom o sportu i politici. Tako smo nas trojica otišli kod njega i rekli mu da bismo voleli da bude naš predsednik. Ljubazno nas je primio, ali je odgovor bio negativan. Rekao je: "Znate, već sam predsednik mnogo čega i zaista bi bilo previše da budem to i u Zvezdi, ali sam spreman da vam pomognem u svako doba".

Da Andrić nije dolazio na košarku isključivo zbog Otaševićeve, svedoči danas i njen bratanac Jovan Otašević koji zna sve detalje iz života svoje slavne tetke koja je, pored ostalog, bila bliska s Kerijem Grantom (odveo ju je u Holivud posle filma "Ljubav i moda"), generalisimusom Frankom i bivšim predsednikom madridskog Atletika Hesusom Hilom, dugogodišnjim gradonačelnikom Marbelje, u kojoj se jedna ulica zove po njoj.

– Andrić je, nema sumnje, išao na košarku zbog košarke, a ne zbog moje tetke. Možda mu je bila simpatična, ali nikada nije viđena u njegovom društvu. Bila je harizmatična, svetska žena i prava Srpkinja koju su ovde neki ocrnili samo zato što je 1957. emigrirala u Italiju – kaže Jovan Otašević o svojoj tetki koja je bila dublerka Sofije Loren i koja je, kad se 1967. razvela od barona Rikija de Portanove, dobila 2,5 miliona dolara. Umrla je 1998. u Hjustonu.

Košarka u "Znakovima pored puta"

U intervjuu novinaru "Politike" Slavku Trošelju, pre dve godine, Srđa Kalember je rekao i ovo:

– Iako je bio vrlo zatvoren čovek, sa nama je razgovarao o svemu, a u svojim "Znakovima pored puta" posvetio je deo i košarci: "Hvatajući ili bacajući loptu, čovek se ne samo produžuje i raste nego i preobražava: biva drugačiji, lakši i lepši, prevazilazi sebe, približava se bestežinskom stanju i visinskom letu, trijumfu svoga tela i, u isto vreme, pobedi nad njim"...

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 18.04.2011.)