Žofre: Dodatnih 30 mil EUR pomoći EU za reformu javne uprave u Srbiji do 2025. godine

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emaunele Žofre izjavio je da će, nakon devet godina podrške reformi javne uprave u Srbiji u vrednosti od 214 mil EUR, do 2025. biti uloženo još 30 mil EUR za sprovođenje dodatnih mera za poboljšanje administracije.

- EU će nastaviti da pruža stručnu i finansijsku podršku u procesu uspostavljanja inkluzivne, transparentne, otvorene, profesionalne, javne uprave u Srbiji orijentisane ka građanima. Najznačajnija pomoć reformi javne uprave u narednom periodu je sektorska budžetska podrška od 30 mil EUR, čiji cilj je da dodatno podrži sprovođenje konkretnih mera reforme u period 2023-2025 - kazao je Žofre agenciji Beta.

Istakao je da se od početka reforme javne uprave u Srbiji može uočiti niz pomaka, na primer u pružanju usluga, posebno u e-uslugama za građane i privredu.

- Međutim, mora se reći da još treba preduzeti niz aktivnosti i da je neophodan dalji napredak u ovoj oblasti, kao što su planiranje i upravljanje kapitalnim investicijama ili depolitizacija visoke državne službe. Stoga je od velikog značaja da se ovaj proceš reformi nastavi - rekao je Žofre.

Podsetio je da je dosadašnja podrška EU reformi javne uprave u Srbiji pokrivala različite segmente, od upravljanja javnim finansijama, carine, poreske uprave do digitalizacije javne uprave, takozvane e-uprave, ali i upravljanja ljudskim resursima i javnim politikama.

Žofre je kazao da je EU, zajedno sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), utvrdila nekoliko principa javne uprave koji služe kao obrazac onoga što dobra uprava podrazumeva u smislu efikasnosti, slobode upliva politike, transparentnosti i odgovornosti prema građanima.

Pored efikasnijih usluga za građane i privredu, reforma javne uprave, ukazao je, treba da pripremi srpsku administraciju i za preuzimanje važnih obaveza koje su sve zemlje imale u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi pridruživanja EU.

- To znači da se, kada postane deo EU, od Srbije očekuje da bude sposobna da obavlja dužnosti koje svaka država članica ima kao rezultat pristupanja Uniji, kao i da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je deo EU - naveo je Žofre.

On smatra da je javna uprava lice države.

- Iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima - naveo je šef delegacije EU u Srbiji.

Kako je objasnio, to treba da znači stvarnu realizaciju reforme javne uprave među svim vladinim kancelarijama i resornim ministarstvima.

- Postoji hitna potreba da se počne sa striktnom primenom propisa o zapošljavanju i postavljanju najviših menadžera. Pored toga, lista kratkoročnih prioriteta treba da uključi i povećanje transparentnosti rada Vlade, obezbeđivanje inkluzivnog i otvorenog procesa kreiranja politika, jačanje kapaciteta Upravnog suda i nezavisnih regulatornih tela, između ostalog - naglasio je Žofre.

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević kazala je agenciji Beta da je EU u reformi javne uprave najveći saradnik Srbije. Dodala je i kako je bitno da građani i privreda shvate da je reforma javne uprave stalan proces.

- Imamo napredak u elektronskim uslugama, obučavamo administarciju, bolje je upravljanje ljudskim resursima i javnim finansijama, ali EU očekuje više. Mi smo duboko zagazili u reforme državne uprave, ali ne mogu da kažem da smo na kraju ove reforme, jer se stalno moramo prilagođavati - rekla je ministarka.

Kako je naglasila, samo uz odgovarajući administrativni kapacitet Srbija može da sprovede sve neophodne reforme predviđene procesom pristupanja EU i pregovaračkim poglavljima.

- Iskustva drugih zemalja nas uče da bez adekvatnih administrativnih kapaciteta, organi javne vlasti ne mogu služiti potrebama građana i privrede, niti upravljati raznim procesima, projektima i fondovima povezanim sa pristupanjem EU - kazala je Miščević.

Prema njenim rečima, najbolji primer da se shvatiti važnost administrativnih kapacitete jeste upravo korišćenje fondova EU, što zahteva veći broj ljudi u administraciji sa novim znanjima koja se odnose na sredstva koje Srbija može koristiti kao država članica.

- Do sada smo od 2002. godine dobili više od 4 mlrd EUR i u stanju smo da prihvatimo ta sredstva, na godišnjem nivou oko 200 mil EUR. Ali kako se približavamo taj obim sredstava raste - navela je Miščević.

Ipak, kako je dodala, već "godinama unazad Srbija ne koristi pun potencijal raspoloživih sredstava upravo zbog nedostatka tehničkih i administrativnih kapaciteta", jer se pored ostalog pokazalo da je raditi u administraciji nekonkurentno, a tu je i odliv onih koji su sposobni da programiraju fondove.

- Imajući u vidu da su pretpristupni fondovi oko sedam puta manji od strukturnih, ovaj problem postaje još izraženiji nakon pristupanja EU - kazala je Miščević.

Zbog toga, kako je istakla, država pokušava da zadrži ljude u administraciji unapređenjem i posebnim stimulisanjem.

Do sada su reforme javne uprave u Srbiji omogućile da se uštedi 350 miliona sati čekanja na šalterima, da se administrativni procesi brže završavaju, uz znatno manje troškove.