Kako se zagušenje luke Konstanca može odraziti na naše tržište žitarica

Produžetak zabrane izvoza ukrajinskih žitarica, do sredine septembra, u pet država Evropske unije koje su najviše pogođene uplivom jeftine hrane imaće nekakav uticaj na sveukupno tržište. Ipak, izvozni potencijal Ukrajine manji je ove godine, posebno kada je reč o pšenici, izjavio je za Politiku agrarni analitičar Žarko Galetin.

– Neće biti isto kao da ta odluka nije produžena, ali izvozni kapaciteti Ukrajine su prilično smanjeni. Recimo, prošle ekonomske godine, koja je još aktuelna, njeni kapaciteti bili su 15 miliona tona kada je reč o pšenici. Pre toga 18 miliona, a sada se očekuje 10 miliona tona, jer su Ukrajinci posejali trećinu manje površina – naglašava sagovornik Politike.

Ono što bi možda moglo negativno da se odrazi na nas je da će zabrana uvoza pšenice verovatno preusmeriti isporuke na crnomorski region. Prema njegovim rečima, Konstanca je trenutno prepuna robe, potpuno zagušena. Može da se desi da se i ta roba iz Ukrajine ponovo preusmeri na ovu luku. To nam preti kao problem jer u tom slučaju ne možemo da izvozimo preko ove rute. Nažalost, napominje, Konstanca nama više nije referentna destinacija, a to je najbolji i najjeftiniji izvozni put.

– Preko Konstance smo do sada izvezli nešto više od 120.000 tona, a samo u Italiju 230.000. Tako da eventualno to može biti problem, ako ova luka bude puna – navodi Galetin. Dodaje da ukoliko se to desi mi ponovo možemo biti u problemu.

Jedno od pitanja ratara, pred sastanak u vladi, bilo je i zbog čega je cena pšenice u Srbiji 17 dinara po kilogramu, a na pariskoj berzi 28. Galetin kaže da su ove cene neuporedive, jer je reč o potpuno različitim tržištima.

Kako je objasnio, na terminskim tržištima se trguje takozvanim marginama i to nema veze sa spot tržištima. To su indikativne cene, opšte tržišno raspoloženje, fjučersi za neku, recimo, septembarsku, oktobarsku isporuku. Do tih isporuka u fizičkom smislu i ne dolazi već se samo trguje tim marginama u vrednosti od 10% u principu, zavisi od pravila berze. I kada dođe do realizacije fizičke isporuke robe na terminskim berzama, to je roba na takozvanom fob paritetu. A naše cene su cene na spot tržištu, paritetu "franko" utovareno kod dobavljača u vozilo kupca.

– Tako da kada se kaže da je cena pšenice kod nas 17 dinara, a na berzi u Parizu 28 to jednostavno nije tačno, jer to nije pšenica na spot tržištu i na tom paritetu na kom je kod nas – objašnjava Galetin.

On smatra da ratari i ostali poljoprivredni proizvođači treba da se usredsrede na ono što je realno i u domenu državnih kompetencija. Oni su relativno dosta toga izdejstvovali u proteklim protestima, od premija i rasta subvencija po hektaru, a da sada treba svoju pažnju da usmere na implementaciju tog dogovora.