Na čemu radi srpski Institut za veštačku inteligenciju?

Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije sa sedištem u Novom Sadu Dubravko Ćulibrk izjavio je da taj institut radi na razvoju algoritama, među kojima je i prevodilac srpskog na 53 jezika, kao i onog za dijagnostikovanje određenih bolesti, ali da je još daleko od toga da ima svoje patente. Ćulibrk je rekao da je prevodilac "još u razvoju", kao i da je, s obzirom da je Institut osnovan pre dve godine "još rano da imaju patent".

Na pitanje da li je istraživanje veštačke inteligencije skupo, on je odgovorio da je to istraživanje "kao bilo koje drugo u oblasti tehnoloških nauka".

- Ono što može biti skupo kada se radi o velikim modelima je da se oni istreniraju - kazao je Ćulibrk, i dodao da Institut uzima nešto "što je trenirano do nekog nivoa" i dalje ga dotrenira, uz neke eventualne izmene, odnosno dodatke.

U vezi zakonske regulative u Srbiji po pitanju rada na veštačkoj inteligenciji, povodom toga što se u EU i SAD pooštravaju zakonski okviri, Ćulibrk je rekao da to u Srbiji za sada nije regulisano na nivou zakonske legislative, ali da "preporuke postoje".

- Srbija je usvojila u martu Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje imaju za cilj uvođenje preventivnog mehanizma, tako da je važno da ovakve preporuke postoje - istakao je Ćulibrk, dodajući da se zalaže za globalno partnerstvo i za odgovornu primenu veštačke inteligencije.

Istakao je da Institut ima dobar partnerski odnos sa nemačkom kompanijom Bajer, sa kojom razvija algoritam u domenu dijagnoze nekih bolesti, za koji ta kompanija "nema vremena ili resursa".

Povodom tehnologija za prepoznavanje lica, po čemu su istraživanja veštačke inteligencije najprepoznatljivija kod građana na svetskom nivou, i izazivaju najviše zabrinutosti zbog ugrožavanja privatnosti, Ćulibrk je rekao da se u Institutu rade "osnovne tehnologije" za prepoznavanje lica, ali ne i njihove primene, navodeći da uz pomoć tehnologije razvijene u Insititutu "ima primera da se na vaterpolo utakmicama pokušava da prepozna koji je igrač".

Navodeći kao primer čime se Institut u tom domenu bavi, Ćulibrk je rekao da "postoji grupa koja se bavi računarskim vidom", ali da se to ne primenjuje.

Na pitanje da li građani imaju nekog razloga za brigu povodom razvoja veštačke inteligencije na domaćem tlu, Ćulibrk je odgovorio da ne misli da građani Srbije imaju nekog razloga da više brinu od drugih, ali da je dobro da "postoji fokus na tome" na globalnom nivou.

Institut za veštačku inteligenciju Srbije, čije je sedište u Novom Sadu, ima 50 zaposlenih, od kojih je 42 istraživača.