Podeljena mišljenja stručnjaka o fleksibilnijem kursu - Dobra alatka u turbulentnim uslovima ili opasnost za stabilnost?

Profesor Univerziteta FEFA Nebojša Savić za Euronews Srbija navodi da Srbija već vodi politiku fluktuirajućeg kursa koji je upravljen. Ističe da kurs nije fiksiran i definisan, ali da bi MMF voelo da više fluktuira.

- Čist fluktuirajući kurs koji neki predlažu nije dobar niti se primenjuje u svetu, uglavnom sve centralne banke, izuzimajući vodeće svetske, primenjuju upravljano fluktuiranje - kaže on.

Prema njegovim rečima, veća dnevna fleksibilnost kursa u ovom trenutku značila bi da dinar još više jača.

- To nije dobro, jer bi to privrednicima pravilo problem isto kao što bi nagli skokovi u drugom pravcu, da dinar gubi vrednost,bio veliki udar za privredu isto tako je udar da dođe do naglog jačanja dinara. Nećemo da dozvolimo ekstreme ni u jednom ni u drugom pravcu. Centralna banka radi ono što rade gotovo sve centralne banke u svetu, nastoji da obezbedi stabilnost. To čini tako što otkupi višak deviza na tržištu koji bi dalje pritiskao na jačanje dinara i drži kurs stabilnim. I to je Centralna banka radila ove i par godina unazad - navodi Savić.

Posledica toga je, kako kaže, rast deviznih rezervi zemlje.

- Mi smo imali one epizode vrlo nestabilnog kursa, kada smo imali nagle depresijacije dinara. To je u privredu unosilo nestabilnost. Onda su se i privrednici i građani ponašali racionalno i u svoja očekivanja ugrađivali promenu kursa, a to znači inflaciju - ističe Savić.

- Najbitnije je da destimuliše neutemeljena zaduživanja, jer praktično ukoliko se svi zadužuju smatrajući da će fiksni devizni kurs dugo egzistirati stvara se gomilanje mogućeg deviznog rizika kada dođe do pada vrednosti valute tako da preventivno je ta mera poznata i primenjuje se u mnogim zemljama. Srbija je to mogla mnogo ranije da uvede, međutim na bazi ovog dokumenta vidi se da monetarne vlasti ostaju pri tome naglašavajući da je stabilnost deviznog kursa bitna makroekonomska varijabla za stabilnost. Iza toga stoji činjenica da se i dalje žele privlačiti strani investitori, na podlozi takvog parametra, ne ulazeći u to kakve su moguće posledice na duži rok - kaže Đukić.

Naglašava da se, ukoliko se želi suzbiti inflacija, ne može živeti u zoni negativne kamatne stope, što je kako kaže sada slučaj u Srbiji gde je stopa inflacije 13,7%, a kamata podignuta 6,5%.

- U turbulentnim uslovima, kada se ratu između Ukrajine i Rusije ne nazire kraj, onda savršena alatka za zaštitu zemlje od svih nepredvidivih šokova jeste upravo jako izražen fleksibilni devizni kurs, koji sve što je negativno apsorbuje a sa druge strane sprečava ono što je jako bitno, da dužnici ulaze u dug nepromišljeno. Takođe podstiče fiskalne vlasti da održavaju fiskalnu disciplinu - kaže Đukić.

Na pitanje da li će javni dug u tom slučaju rasti ili padati, profesor Đukić ističe da nije suština u tome, već u činjenici da stopa ekonomskog rasta Srbije bude na nivou onoga što je prosečna kamatna stopa po kojoj se servisira spoljni dug na srednji rok.

- Ukoliko se to obezbedi podsticajnim merama za privredni rast, onda nema brige za državu da će doći jednog trenutka u situaciju da ne može da servisira svoj dug. Privredni rast na dugi i srednji rok podstiče fleksibilni devizni kurs jer defakto motiviše izvoznike - zaključuje Đukić.