Zemlju smo upropastili, šta će biti sa svemirom - Emisije i otpad u orbiti sve veći problem

(Foto: Unsplash/Greg Rakozy)

Emisije nastale pri lansiranju letelica, svemirski otpad i zastareli zakoni izazivaju zabrinutost u vezi održivosti trenutnih aktivnosti u svemiru.

Industrija svemira je zaista drugačija kada je reč o merenju ili proceni ovakvih pitanja, prema rečima Pola Holdridža, direktora industrije i transporta u konsultantskoj firmi BSR.

- Industrija govori o održivosti, ali još uvek ne koristi isti jezik kao mi – rekao je Holdridž i dodao: - Mnogi od sistema za ocenjivanje ESG (ekološki, društveni i upravljački faktori), upitnici i metode ocenjivanja kompanija, ne odgovaraju industriji svemira.

Komercijalni letovi i svemirski liftovi

Iako procenat fosilnih goriva koje troši svemirska industrija iznosi samo 1% od onoga što troši avijacija, stručnjaci strahuju jer su uticaji emisija lansiranja raketa na gornju atmosferu i ozonski omotač i dalje nepoznati, posebno kako se povećava frekvencija lansiranja. Takođe je zabrinjavajuća činjenica da emisije imaju tendenciju da duže opstaju.

Komercijalne svemirske kompanije trenutno čine industriju vrednu 500 mlrd USD koja raste oko 9% godišnje. Prema Holdridžu, ovaj sektor će do 2040. godine vredeti 1 bilion dolara. Ovaj rast će dovesti do povećanja lansiranja svemirskih letelica, kako u privatnom, tako i u državnom sektoru. U 2022. godini je bilo 180 uspešnih lansiranja raketa, 44 više nego u 2021. Veliki deo tog rasta predvodi kompanija SpaceX, čiji je prosečan tempo lansiranja rakete bio jednom u šest dana. Tu ne ulazi uticaj lansiranja još dve poznate privatne svemirske kompanije, Blue Origin i Virgin Galactic.

Smanjenje emisija može doći u obliku goriva sa manje ugljenika - ali to će zahtevati neprekidna istraživanja i razvoj. Druge mogućnosti koje bi mogle pomoći u dekarbonizaciji industrije uključuju svemirski lift od karbonskih nanocevi koji bi se protezao u svemiru, omogućavajući ekonomičniji i manje energetski zahtevan način putovanja. Gotovo kao sistem javnog prevoza, ali u svemiru. Ali do vremena kada budemo mogli da izgradimo svemirski lift, on možda neće biti potreban zbog brzog razvoja komercijalnog istraživanja svemira.

Otpad u svemiru se akumulira

Veliku zabrinutost, osim emisija, stvara svemirski otpad. Prema Svetskom ekonomskom forumu, u Zemljinoj orbiti lebdi više od 25.000 komada svemirskog otpada i delova većih od 10 centimetara.

Ovaj otpad uključuje sve, od komponenti koje su ostale nakon lansiranja, do vanfunkcionalnih satelita i drugih objekata, kao i komada materijala koji su nastali sudarima asteroida sa satelitima ili satelita međusobno. Vremenom, ovaj otpad se akumulira i lebdi u orbiti, što se naziva Keslerov sindrom. Strah je da bi ovaj rastući oblak stvari mogao predstavljati opasnost za lansiranja tokom vremena.

Prošle godine, SpaceX je morao izdati saopštenje zbog zabrinutosti Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir da bi sateliti Starlink kompanije SpaceX mogli izazvati sudar sa Međunarodnom svemirskom stanicom.

Prava zaposlenih koji rade u svemiru

Rešenja za svemirski otpad još nema, ali neke kompanije i startapi u ranom stadijumu, poput OrbitGuardians i ClearSpace, fokusiraju se upravo na ovaj problem. Ali, kako kaže Holdridž, osim ekoloških faktora, kompanije sve više moraju razmatrati uticaj svemirskog istraživanja na ljude.

Među problemima o kojima će morati razmisliti su: kako se brinuti o zaposlenima koji rade u svemiru; kako ih hraniti; kako brinuti o njihovom otpadu; kako ih zaštititi od zračenja i još mnogo toga.

Zbog svega toga, neophodna je nova regulativa kao i saradnja svih činilaca, od države, preko naučne zajednice, do građana, upozoravaju stručnjaci.

M. D.