Industrija nameštaja u Srbiji - Najviše izvozimo u Rumuniju, uvozimo iz Poljske, a Češka je iznenađenje

(Foto: Michael Happiness/Unsplash)

U zemlji je ostvaren promet u iznosu od 60.175 mil RSD (oko 512,5 mil EUR), što je povećanje u odnosu na 2021. godinu kada je promet nameštajem u trgovini na malo iznosio 52.520 mil RSD (447,3 mil EUR).

Da li industrija nameštaja u Srbiji beleži rast poslednjih godina, mogu li se domaći proizvođači boriti sa svetskim lancima, šta se najviše proizvodi, u koju zemlju najviše izvozimo, šta je potrebno da ova industrija bude konkurentnija – neka su od pitanja koja portal eKapija istražuje.

Kako smo saznali, domaći proizvođači serijskog pločastog nameštaja su lideri u regionu, dok je proizvođačima nameštaja od punog drveta najveći fokus na inostrano tržište Evropske unije. Najviše izvozimo u Rumuniju, ali najskuplji je nameštaj koji odlazi u Češku. Kad je reč o izvezenim količinama, kuhinjski nameštaj kaska za poslovnim.

Uvozimo tri puta manje nameštaja nego što izvozimo. Najviše uvozimo iz Poljske i Kine iz koje smo prošle godine uvezli nameštaj u vrednosti od 45,8 mil EUR, a izvezli samo 116 tona u vrednosti od 751.000 EUR. Na domaćem tržištu je, tradicionalno, najviše zastupljen nameštaj srpskih proizvođača.

Za nameštaj od punog drveta fokus je EU

Prema podacima iz APR-a, u Srbiji aktivno posluje oko 3.000 preduzeća čija je delatnost proizvodnja nameštaja. Pored ove delatnosti, više od 5.600 preduzeća posluje u oblasti prerade drveta.

Sekretarka Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije Nataša Govedarica kaže za portal eKapija da je ove godine u industriji nameštaja uposleno oko 22.000 radnika i još 17.500 radnika u drvnoprerađivačkom sektoru.

- Imajući u vidu da je ovo izrazito jak SME sektor, te da je, iz godine u godinu izražen problem nedostatka kvalifikovane radne snage, ovo je dobar trend, jer se u poslednjih pet godina konstantno blago povećava zaposlenost – napominje naša sagovornica.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se povećava i izvoz, sa 65,9 mlrd RSD 2021. godine na 80,1 mlrd RSD 2022. godine. Najviše nameštaja izvezeno je u Rumuniju (20.794 tona), zatim Italiju (11.429 tona) i Nemačku (10.938 tona). Jedine dve zemlje u koje je Srbija izvezla više od 10.000 tona su još Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Ipak, iako smo najviše nameštaja izvezli u Rumuniju, najveću vrednost ima nameštaj izvezen u Češku, gde je vrednost 4.315 tona nameštaja 103,6 mil EUR. Na drugom mestu je Italija sa 62,1 mil EUR, a na trećem Nemačka sa 56,5 mil EUR.

Prošle godine izvezen nameštaj u vrednosti od 80,1 mlrd RSD (Foto: Pixabay/Rudy and Peter Skitterians)

Kako objašnjava naša sagovornica, proizvođači tapaciranog i pločastog nameštaja se fokusiraju velikim delom na domaće i regionalno tržište, dok je proizvođačima nameštaja od punog drveta najveći fokus na inostrano tržište Evropske unije, uglavnom austrijsko i nemačko tržište.

- Kada posmatramo izvoz nameštaja po zemlјama (carinska tarifa 94) vidimo da su tržišta sa najvećim izvozom Češka, Nemačka, Italija, Rumunija, Španija, ali to se ne odnosi na nameštaj od drveta, već na izvoz delova sedišta za automobilsku industriju, uglavnom od plastičnih masa. Izvoz nameštaja od drveta najveći je bio u zemlјe bivše SFRJ – pojašnjava Govedarica.

Kad je reč o grupama nameštaja, u najmanjoj vrednosti je izvezen kuhinjski nameštaj (14,1 mil EUR), sledi nameštaj za poslovne prostore (19,4 mil EUR), madraci (41,1 mil EUR), dok se najviše nalazi u kategoriji Ostali nameštaj (607,4 mil EUR).

- Proizvodni procesi, kao i dizajn u industriji nameštaja prate svetske trendove, u svim oblastima izrade, od punog drveta, preko pločastog nameštaja, do tapaciranog. Podsektori industrije nameštaja su veoma raznoliki. Od tržišta kojem gravitiraju zavise kvalitet, cena i dizjan nameštaja – kaže Govedarica.

Najviše uvozimo iz Poljske i Kine

Uz izvoz, raste i uvoz nameštaja, pa je 2021. godine iznosio 21,1 mlrd RSD, a godinu kasnije 26,3 mlrd RSD. Najviše smo uvozili iz Poljske (16.048 tona), Kine (11.153 tona, a izvozimo samo 116 tona), Turske (8.819 tona) i Bosne i Hercegovine (5.358 tona). Najveća vrednost uvezenog nameštaja je iz Kine 45,8 mil EUR, Italije 34,9 mil EUR, Poljske 31,3 mil EUR, Turske 28,8 mil EUR.

Ipak, na domaćem tržištu je, tradicionalno, najviše zastupljen upravo nameštaj srpskih proizvođača, napominje naša sagovornica. Prema njenim rečima, domaći proizvođači prate svetske trendove u izradi nameštaja, koji se gotovo ne razlikuje od uvoznog.

- Uz standard kvaliteta, kvalitetom usluga i cenama izrazito su konkurentni na našem tržištu, a odluka o kupovini nekog proizvoda zavisi od samih potrošača. Srpski proizvođači nameštaja su veoma konkurentni i na regionalnom tržištu. Domaći proizvođači serijskog pločastog nameštaja lideri su u ovom podsektoru proizvodnje u regionu. Takođe, u određenim grupama proizvoda, kao što je pre svega nameštaj od punog drveta, srpski proizvodi su veoma traženi i na zahtevnom tržištu Evropske unije, zahvaljujući odličnom kvalitetu, dobrom dizajnu i cenama proizvoda – primećuje Govedarica.

U najmanjoj vrednosti je izvezen kuhinjski nameštaj (Foto: Dainis/shutterstock.com)

Kako kaže naša sagovornica, jedan od izazova za održavanje i jačanje konkurentnosti u ovoj industriji u narednom periodu će se ogledati u ulaganju u obrazovanje stručnih kadrova, te jačanju proizvodnih kapaciteta kroz ulaganja u digitalizaciju proizvodnih procesa. Trend koji je takođe prisutan u svetu odnosi se na održivost, upotrebu recikliranih i prirodnih materijala.

- Industrija nameštaja sama po sebi jeste u velikom delu održiva industrija, prevashodno zbog upotrebe drveta, kao prirodnog materijala. Za ostale repromaterijale može da postoji dobar način njihove reciklaže ili ponovne upotrebe kao delova osnovnih proizvoda. Postoje za sada pionirski preduzetnički poduhvati u restauriranju starih komada nameštaja, kao vid održivosti ovih proizvoda. Za ostale trendove u reciklaži nameštaja biće potrebno sačekati određeno vreme kako bi se definisala upotreba novih vidova recikliranih materijala u ovoj industriji – zaključuje sekretarka Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira PKS Nataša Govedarica.

M. Dedić