Čuva od izumiranja srpsku rasu brdskih konja i pasa silvana - Gosti iz Nemačke i Bugarske posebno uživaju u rekrativnom jahanju

Mnogo gostiju je i ovog avgusta poželelo da svoj odmor provede u bungalovu Odgajivačnice brdskih konja Sokol vlasnika Arsena Andrića, u živopisnom selu Drainci, nadomak graničnog prelaza Strezimirovce u Opštini Surdulica. Otuda se ture zadovoljnih gostiju samo smenjuju. A pre nego što odu, oni u knjigu utisaka ispisuju samo reči hvale svom domaćinu koji im je priredio nezaboravne trenutke odmora.

Njegovom turističkom ponudom prezadovoljni su i gosti iz Nemačke i Bugarske koji su pogotovo uživali u rekreativnom jahanju na čistom vazduhu, predivnim šumskim predelima Vlasinske visoravni. Za nemačke turiste prava atrakcija bilo je i to što su svakodnevno na ovoj odgajivačnici mogli da uživaju u konjima koji se slobodno šetaju, za razliku od onih koje viđaju u svojoj domovini, a koji se preko celog dana nalaze u boksevima i izlaze iz njih tek kada im je termin za trening.

Andrić ističe da njegovu odgajivačnicu tokom godine obiđe i ogroman broj dece koji dođu zajedno sa roditeljima da pohađaju školu jahanja i druže se sa konjima.

- To su nezaboravni trenuci za sve njih. Ovo pogotovo kada se posle rekreativnog jahanja zajedno sa konjima spustimo do Vlasinskog jezera gde ih obično čekaju roditelji i gde nastavljamo započeto druženje. Tada svi zaborave na mobilne telefone i internet - priča domaćin za Agroklub.

Ovakvu vrstu odmora za turiste on je želeo da priušti gotovo od trenutka kada je pre pet godina u Nišu, gde je živeo i brinuo o jednom paru brdskih konja, došao na ideju da na svojoj dedovini podigne odgajivačnicu ove rase i sačuva ih od izumiranja. Toliko je želeo da uspe da ga u tom naumu nije moglo sprečiti ni šiblje koje je morao da iskrči kako bi na tom mestu napravio odgajivačnicu koju je nazvao Sokol, a potom i bungalov za prijem gostiju.

Tada je postao i vlasnik pasa silvana, ili zmajeva, koji je godinama čuvao srpska ognjišta. Ovu vrstu pasa pronalazio je u okviru manastira i sa članovima svog udruženja za zaštitu životinja darovao svojoj braći iz viteških udruženja kako bi sačuvao ovu rasu.

Dalekosežnu viziju njegovog projekta prepoznali su i neki njegovi prijatelji koji su uporedo sa njim počeli da obnavljaju pradedovska ognjišta i tako opustelom selu udahnuli novi život. Okružen konjima domaće atohtone rase, ali i dobrim prijateljima on je nastavio svoje ideje da realizuje u delo. Tako je u svom selu, na odgajivačnici, na Đurđevdan oživeo narodnu svetkovinu u čast ovog velikog praznika, a na kojoj se posetiocima pored folklora prikazuju viteške i svebor igre.

Na sreću posetilaca ove manifestacije on se tu nije zaustavio već je nastavio da je nadograđuje sadržajima koji će je učiniti atraktivnijom i privući veliki broj posetilaca. Tako su ove godine "Konjički dani" imali sportski karakter održavanjem trke jahanja konja u prirodi, a na kojoj su učešće uzeli takmičari iz više konjičkih klubova.

- Planiramo da do kraja godine naša trka u daljinskom jahanju uđe u rang međunarodnog takmičenja. Do tada treba da napravimo olimpijsku stazu u dužini od 120 kilometara i ozbiljno računamo na pomoć izviđača i planinara u njenom trasiranju - kaže Andrić ističući da će se ona protezati od njegove konjušnice do manastira Palje, sagrađenog u devetom veku, pa planinom do Promaje i paninskih vrhova Strešar i Vrtop, da bi se kroz božanstvenu bukovu, hrastovu i brezovu šumu punih borovnica, malina, jagoda, kupina završila u selu Preslap.

Takmičar sa konjem na ovoj stazi, će prema njegovim rečima, provesti punih osam sati, a da bi ostvario najbolji rezultat on i konj moraju biti vrlo prisni kako bi se na tom putu izborili sa raznim izazovima.

Za ovu turističku ponudu, prema njegovim rečima, već postoji veliko interesovanje kod stranih turista, koji, osim što kod njega unapred rezervišu mesta za iduću sezonu, pokazuju veliko interesovanje i za kupovinu imanja na ovom području kako bi mogli jedan deo godine da provedu u raskošnoj prirodi juga Srbije.

- Oni naprosto obožavaju i naša tradicionalna jela. Počevši od đuvečki, preko variva, pa do ručno omesenih banica. Vole oni i naše slatkiše, krofne, palačinke namazane pekmezom napravljenim od šumskog voća, a pogotovo uživaju u gurabiji, slatkišu spremljenom po receptu naših predaka - priča zadovoljno Andrić.

Nažalost ovaj projekat koji je od strateškog značaja za razvoj ovog kraja on neće realizovati u saradnji sa svojom lokalnom samoupravom koja nije prepoznala njegov značaj. Na takav njihov stav naišao je i kada je krenuo sa izgradnjom odgajivačnice, iako je tada u zakup uzeo i tri hekatara državnog zemljišta, na kome je uložio velika novčana sredstva. Pored odgajivačnice i pratećih objekata uz nju on je izgradio za svoje goste i jedan bungalov. Planirao je da izgradi još deset, ali ne može jer nije u mogućnosti da sam širi električnu mrežu.

- U ovaj projekat uložio sam mnogo svojih sredstava i više nisam u stanju da sam investiram u nove. Zbog toga sam odlučio da prihvatim ponudu druge lokalne samouprave da u saradnji sa njom u praksi realizujem projekat izgradnje olimpijske staze u daljinskom jahanju, a koji podrazumeva i preseljenje moje odgajivačnice na drugu lokaciju - kaže Andrić i dodaje da će možda tada predstavnici lokalne samouprava u Surdulici postati svesni šta su izgubili.