Da li je smanjenje PDV-a na hranu u Srbiji moguće koliko i ideja o "drvenom šporetu" - Država bi ipak da uzme koliko joj treba

Vest da Španija neće naplaćivati porez na dodatu vrednost (PDV) na osnovne namirnice sve dok cene ne budu "prikladnije", otvorila je pitanje da li je takvu meru moguće preduzeti i u drugim zemljama, uključujući i Srbiju.

Prethodnih meseci su upravo cene hrane bile te koje su "gurale" inflaciju kod nas. Tako su npr. cene prerađene hrane u Srbiji u oktobru 2022. bile više za 23,1%, dok su cene neprerađene hrane zabeležile stopu rasta od 22,7% u odnosu na godinu ranije.

Odgovor na pitanje da li je u uslovima inflacije moguće da Srbija smanji ili ukine PDV na hranu, iz ministarstva finansija nismo dobili, ali su udurženja potrošača i poreski stručnjaci verovanja da se tako nešto u našoj zemlji neće dogoditi.

- U teoriji, sve je moguće osim drvenog šporeta. Naša država ne odustaje tako lako od nameta koji pune budžet, pa bi smanjenje PDV-a najpre uticalo na to. Svakako je da bi uticalo na smanjenje krajnjih cena ka potrošačima, ali interes potrošača nije prioritet, tako da ne verujem da će se to desiti - rekao je za eKapiju predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, Dejan Gavrilović.

Poreski savetnik Đerđ Pap, objašnjava da PDV sistem ne trpi veliki broj razičitih stopa, te da je umanjenje stope na hranu malo verovato.

- Stopa PDV-a na hranu i sada je upola manja (10%) od opšte stope ovog poreza (20%). Generalno, PDV sistem u svom funkcionisanju ne trpi veliki broj različitih stopa. Tako da uvođenje neke stope osim onih postojećih (20, 10 i 0) mislim da se neće desiti - kaže Pap.

Kako se ideja o smanjenju ili ukidanju PDV-a na hranu u Srbiji čini poput one o "drvenom šporetu", nedavna izjava guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković o visokim trgovinskim maržama, u fokus je stavila privredu.

Ona je izjavila da ima prostora da se marže u maloprodajnim lancima smanje, bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine, a prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6% više nego u 2019. godini.

Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, potom je ukazala da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u našoj zemlji od oko 2,8%, višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje (izvor APR), kao i u odnosu na značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi.

- U uslovima ozbiljnih eksternih poremećaja, uzrokovanih pandemijom i ratom u Ukrajini, srpski trgovci uspeli su da obezbede redovnost u snabdevanju, redovne zarade za više desetina hiljada zaposlenih i podršku lokalnim proizvođačima i dobavljačima koji na ovaj način obezbeđuju siguran izvor prihoda - naglašava se u saopštenju Grupacije trgovaca, povodom pojedinih objava i tvrdnji da su trgovačke marže izuzetno visoke i da su rezultat oportunog ponašanja trgovaca usred inflatornih pritisaka.

Poslednji podaci govore da se inflacija u Evropi i našoj zemlji postepeno smiruje.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu je iznosila 12,5%, dok su cene u odnosu na jun u proseku smanjene 0,1%, objavio je Republički zavod za statistiku. U julu su pojeftinili hrana i bezalkoholna pića (1,4%) i odeća i obuća (0,2%).

Godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 5,3% u julu, u odnosu na 5,5% u junu, objavio je Eurostat. Godinu dana ranije stopa inflacije u eurozoni bila je 8,9%.