Nanotehnologija "skup sport" za stočarsku proizvodnju - Šta bi značila za farmere?

Primena nanotehnologije u stočarskoj proizvodnji je još u povojima, ali je na primer u medicini i prehrambenoj industriji prilično analogna, te doprinosi poboljšanju dijagnostike i ispitivanja bezbednosti hrane putem "lab on a chip" (uređaj koji integriše jednu ili nekoliko laboratorijskih funkcija na jednom integrisanom krugu - obično zvanom čip, op.a.) tehnologije.

Nanotehnologija je skupa disciplina koji se bavi proučavanjem, razvojem i primenom materijala unutar nanoskale, s barem jednom dimenzijom u rasponu između jedan i 100 nm, dakle u području do 100 nanometara (1 nm = 10-9 m), a koji zahvaljujući svojim malim dimenzijama imaju posebna svojstva.

Zanimljivost ovih struktura je da zauzimaju jako malo prostora , gde njihova površinska hemija utiče na menjanje fizičkih svojstava materijala.

Stručni savetnik za govedarstvo u Odseku za stočarsku proizvodnju i tehnologiju Federalnog agromediteranskog zavoda Dubravko Pocrnja, u razgovoru za Agroklub ističe kako terapeutski nanočestice u medicini dobijaju sve veći značaj, dok se u prehrambenoj industriji istražuju kao sistemi za isporuku nutraceutika i biocida u cilju očuvanja kvaliteta namirnica.

- Komplementarnost medicinske i prehrambene industrije najbolje se manifestuje u animalnoj proizvodnji gde je zdravlje domaćih životinja direktno povezano sa bezbednošću hrane - napominje ovaj stručnjak.

Navodi i primer kada ga je nedavno jedan farmer obavestio da je kod njega i kod još nekih proizvođača uginulo veliki broj mladih životinja. Nakon uvida veterinarske struke, gde se isključila pojava neke zarazne pojave, posumnjalo se na hranu koja je davana životinjama.

- Urađena su neka laboratorijska ispitivanja, ali ne sva naravno, jer nekada ekonomska situacija ne dozvoljava da sam proizvođač izloži sebe ovakvoj vrsti troškova. U ovakvim situacijama se obično radi o naglom odbijanju mladih životinja i neadekvatnom uvođenju novih koncepata zamenske ishrane bez ozbiljnog stručnog razmatranja i konsenzusa - kaže Pocrnja dodavši da u BiH imaju situaciju gde je GMO još uvek deklarativno zabranjen u ljudskoj ishrani, ali ga itekako laboratorijskim analizama mogu naći u stočnoj hrani.

Neka istraživanja govore da starije životinje koje se hrane GMO proizvode manje imunoglobulina što čini potomstvo manje otpornim i podložnijim bolestima.

- Još ozbiljniji problem u stočarskoj proizvodnji je velika i neselektivna upotreba antibiotika gde nanotehnologija cilja na drugačijem konceptu terapije. Kad je ishrana mladih jedinki u pitanju, sisanje i boravak uz majku je jako važan i zapravo presudan za zdraviji razvoj nove jedinke - podvlači stručnjak.

Pojašnjava kako kazein, belančevinu koja se zajedno sa surutkom dobija iz mleka sisavaca, ljudi većinom konzumiraju iz kravljeg mleka. Kazeinske micelije su prirodne nanočestice mleka, gde kazein fosfoproteini čine približno 80% proteinskog profila kravljeg mleka.

- Neki izoformi kazeina se okupljaju oko kalcijuma, belančevina i drugih hranljivih supstanci omogućavajući transport istog od organizma majke do organizma potomstva. Kao što se vidi, radi se o prirodnom procesu formiranja i sazrevanja imunološkog sistema novonastale jedinke - kaže Pocrnja.

Upotreba nanočestica bi, prema njegovim rečima, mogla da doprinese efikasnijoj isporuci, dopuni nekih hraniva te povećanju bioraspoloživosti. Nagla odbijanja potomstva koja diktira intenzivna proizvodnja te nutritivna supstitucija često imaju stresan efekat na mlade jedinke.

- Ovde se posebno vodi računa o projektovanju nosača nanočestica, jer svaki segment gastrointestinalnog trakta ima jedinstveno okruženje koje uključuje komplementarne enzime i specifičan nivo pH okruženja. Cilj je dakle "dizajnirati i kreirati" nanočesticu koja je u stanju da isporuči određenu hranidbenu komponentu unutar složenog sistema organizma, a da pri tome savlada sve prepreke - pojašnjava ovaj stručnjak za stočarstvo.

Slična je situacija, kako kaže, i sa terapijom, jer usled sve veće rezistencije patogena razmišlja se o tzv. mehanizmima isporuke, efikasnosti leka i potencijalnog smanjenja doze uz pomoć nanotehnologije.

Mastitis je primer uobičajene bolesti među mlečnim kravama s raznim faktorima često bakterijskim koji zahtevaju upotrebu antibiotika.

- Tilmikozin je primer leka koji se koristi u slučajevima mastitisa, a koji ima negativne nuspojave ako se daje u previsokoj dozi. Nedavna istraživanja upotrebe ovog leka bazirala su se na upotrebi nosača lipidnih nanočestica - kaže Pocrnja, istakavši kako je cilj ovakvih istraživanja unapređenje dijagnostike i terapije, a da se proizvede što efikasnije pomagalo i alat koji će da pomogne kod vizualizacije stanja ćelije i same ciljane distribucije leka.

Uvođenje nanotehnologije, napominje, cilja i na unapređenje reprodukcije kao veoma značajne discipline stočarske proizvodnje, a sa aspekta boljeg razumevanja kretanja spermatozoida sisara, kretanja oocita i njihove međusobne interakcije, što bi imalo za cilj unapređenje tehnologije krioprezervacije i genetske selekcije domaćih životinja.