U Srbiji sve više dostavljača sa ugovorima van radnog odnosa - Nemaju pravo na bolovanje ili odsustvo

Olga Krmpotić radila je kao dostavljačica u dve vodeće dostavljačke kompanije. I pre nego što je uopšte počela sa radom, u obe firme se susrela sa troškovima opreme, a kako kaže, u jednoj je majicu i torbu platila 7.000 dinara, a u drugoj 8.300 torbu.

Ona je za Euronews Srbija ispričala da zaposleni mora da radi bar 10 sati dnevno da bi bio u plusu i zaradio oko 50 EUR. Zbog takve zarade, nije retkost da kuriri jure za bonusima i zbog toga je važno da budu zaštićeni na radu.

- Imamo u saobraćaju zaštitu i možemo odmah da se javimo. Desi se pada kiša, sklizne motor sa šina, jurimo bonuse, nije opravdanje - rekla je Krmpotić.

Kako navode u Glovu, imaju više od 16.000 kurira, mada ih kompanija ne zapošljava direktno, već sarađuje sa partnerima i kurirskim službama. U toj kompaniji kažu da brinu o kuririma i da ih osiguravaju.

- Program kurirska menica je uveden u Srbiju u oktobru 2022, a u vezi je sa fer zaradama, osiguranjem i bezbednošću na putu, povlasticama za lojalnost i unapređivanjem profesionalnih veština kroz onlajn kurseve. Glovo brine o kuririma koji koriste aplikaciju i osigurava ih, posebno u slučaju nezgoda. Isplaćuje radnike za sve vreme koje nisu u mogućnosti da rade zbog povrede na poslu. Zarada kurira usklađena je sa regionalnim platama, kao i promenama cena i svakodnevnim troškovima - navodi se u saopštenje kompanije Glovo.

Međutim, to u praksi često nije tako jer ulaskom u takav odnos, kuriri gube pravo na sindikalno organizovanje ili štrajk. Kako kažu poznavaoci prilika, dešava se i da zaposleni potpisuju ugovore o privremenom i povremenom radu.

- Imamo jasnu sudsku praksu koja je decenijama duga koja kaže da se u takvim situacijama radi o prikrivanju radnog odnosa nekim drugim ugovorom. Ne može se reći da je to potpuno nelegalno, ali se ne može reći baš ni da je legalno - rekao je za Euronews Srbija naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.

Koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković kaže za Euronews Srbija da platformski radnici u Srbiji u većini slučajeva nemaju radna prava, ali i navodi da ta priča nije crno-bela.

- Situacija je bolja u odnosu na prethodnih pet godina, ali da bi stvarno bila dobra potrebno je uraditi i te naredne korake koji se tiču Zakona o radu - kaže Anđelković.

Ona je navela da su da su se u međuvremenu stvari ipak malo poboljšale i da su platforme počele preko svojih posredičkih kompanija da angažuju radnike često na nekom vidu ugovora, kao što su ugovori o privremenim i povremenim poslovima i o dopunskom radu.

- U većini slučajeva pričamo o ugovorima koji su van radnog odnosa, poneki dostavljač ima i strandardni ugovor o radnom odnosu, ali ih nismo često susretali. Neki radnici i dalje rade preko treće strane, mnogi od njih nalaze tako taj sivi mali prostor koji jednoj grupi radnika omogućava da imaju neka prava kao preduzetnici, ali nekima ne omogućavaju nikakva prava sem zarade - rekla je Anđelković.

Ona kaže da mnogi radnici upravo zbog zarade biraju tu vrstu zanimanja jer je dobro plaćena, ali da to podrazumeva veliki broj radnih sati kao i fleksibilnost.

- Vi stvarno možete da birate kada ćete raditi, ali od tog vašeg biranja zavisi i koliko ćete zaraditi. Dostavljački život u proseku podrazumeva rad 10 sati dnevno, šest dana nedeljno - rekla je Anđelković i dodala da je bruto plata dostavljača između 130.000 i 140.000 dinara, a neto između 90.000 i 95.000 dinara.

Evropska unija radi na izradi direktive koja bi trebalo da poboljša status tzv. platformskih radnika.

Anđelković kaže da platforme jesu pod pritiskom i EU kao regulatora i nacionalnih regulatora da uspostave malo bolja pravila igre.

- Najbitiniji akter u celoj priči je na kraju regulator. Bez regulacije, boljih radnih prava neće biti - dodaje ona.

Rad na direktivi je počeo 2021. i još je u toku. Anđelković kaže da je bilo dosta komplikovano ispregovarati nove uslove koje ona u sebi sadrži, navodeći da se radi o dva vrlo bitna faktora.

- Jedan se odnosi na regulaciju radnih odnosa platformskih radnika, pokušaj je u stvari da se istisne taj posrednik koji je između platforme i radnika i EU misli da bi time regulisala radna prava oko četiri miliona randika koji sada rade u ovoj vrsti ekonomije. Drugi paket je prvi pokušaj regulacije upotrebe veštačke inteligencije na radnom mestu kroz algoritamski menadžement. Algoritamski menadžment je često šef našim platformskim radnicima, i ovde je u stvari zahtev vrlo jednostavan, da ljudski faktor bude nadređen algoritmu - rekla je Anđelković.

Ona je dodala da će direktiva najverovantije biti usvojena sledeće godine.

Anđelković je najavila da će Centar za istraživanje javnih politika 5. septembra objaviti izveštaj na osnovu istraživanja koje sprovodi, a za koji kaže da će pokazati koje platforme u Srbiji poštuju radna prava, a koje ne.