Lufthansa bi trošila pola struje u Nemačkoj kada bi prešla na e-goriva

Sintetička goriva, koja se proizvode korišćenjem zelene energije, jesu najbolja za dekarbonizaciju avio-prevoza, ali u Nemačkoj verovatno neće biti dovoljno takve struje za kompaniju Lufthansa, poručio je njen generalni direktor Karsten Špor. Nacionalna vazduhoplovna konferencija u Hamburgu je bacila svetlo na kontraste u Nemačkoj između klimatskih ambicija i dostupnosti resursa za dekarbonizaciju te industrije, piše Igor Todorović za Balkan Green Energy News. Kancelar Olaf Šolc je na otvaranju podsetio na cilj da cela zemlja postane klimatski neutralna najkasnije 2045. godine, a da Evropska unija teži da pre sredine veka eliminiše neto emisije gasova s efektom staklene bašte.

To uključuje avio-saobraćaj, koji je zaslužan za skoro tri odsto emisija na globalnom nivou. Šolc je uveren da će taj udeo biti smanjen i da će se ovaj sektor promeniti iz korena. Istakao je da Nemačka treba da postane strateško čvorište za proizvodnju održivih goriva za avione.

Generalni direktor kompanije Lufthansa Karsten Špor slaže se da su sintetička goriva najbolja varijanta za dekarbonizaciju ove grane privrede. Međutim, on je naglasio da za taj podvig za tog giganta avio-saobraćaja, najvećeg po prihodima i drugog po broju putnika u Evropi, u Nemačkoj neće biti dovoljno zelene energije.

Sintetička ili e-goriva se proizvode od ugljenika i niskougljeničnog vodonika. Ugljenik se dobija od ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva ili direktno iz vazduha. Vodonik se proizvodi elektrolizom vode s napajanjem iz elektrana na obnovljive izvore i, eventualno, na nuklearni pogon.

Međutim, ova tehnologija je neisplativa i tek u začetku. Inače se najveća većina vodonika proizvodi od fosilnog gasa, tako da je takav nepogodan za dekarbonizaciju.

- Trebalo bi nam otprilike pola električne energije u Nemačkoj da napravimo dovoljno goriva. S druge strane, realnije je proizvoditi sintetičko gorivo u inostranstvu, gde su solarna i energija vetra dostupne u praktično neograničenim količinama - izjavio je Špor u Hamburgu, ali nije precizirao koje su to zemlje.

Lufthansa ima udeo e-goriva od tek 0,2 odsto. U međuvremenu testira upotrebu vodonika kao goriva. Mana mu je to što je nestabilan i težak za skladištenje. Među ostalim opcijama za dekarbonizaciju su baterije, ali njihova gustina energije nije dovoljna da pogoni komercijalne letelice.

Gorivo za vozila i avio-saobraćaj može da se proizvodi i od organskog otpada: iskorišćenog ulja, klaničnih i ribljih ostataka i nusproizvoda iz nekih delova prehrambene industrije. Tako se izbegava prirodno raspadanje, pri kojem se oslobađa metan, a on je desetinama puta jači od CO2 u pogledu globalnog zagrevanja. Ipak, ovo rešenje takođe rezultuje ispuštanjem ugljen-dioksida.