Kako će na domaće dobavljače uticati evropska ESG direktiva od 2024. godine?

Početkom 2024. godine na snagu stupa direktiva EU o dubinskoj analizi korporativne održivosti, gde je definisano više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.

Investitori su u 2020. godini uložili 51mlrd USD u ESG-impact fondove, što je u roku od godinu dana više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima.

Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istraživanju PwC-a, 92% biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve, prema rečima stručnjaka, najveći je izazov.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) planira da u narednom periodu radi direktno sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma.

- ESG kao koncept znači da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i prema tome kako utiče na životnu sredinu (E – environment), kakvi su socijalni aspekti i efekti poslovanja (S – social) i upravljačka kultura (G – governance) - kaže Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a ispred PwC-a, i dodaje da će evropske kompanije biti u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja, što će pogoditi i domaće dobavljače.

ESG kriterijumi, kako navodi, nisu univerzalni u pravom smislu te reči. Postoji više različitih okvira koji mogu poslužiti za definisanje kriterijuma po kojima se mere, obelodanjuju i procenjuju ESG performanse.

On ističe da je ovo posebno važno za mala i srednja preduzeća (MSP) iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Prilikom selekcije lokalnih dobavljača, one sprovode takozvanu "Due Diligence" ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma. Očekuje se da će i inostrane banke sprovoditi takve analize prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.

Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da, kada je reč o ulaganju u ESG, pravilo za preciznu kvantifikaciju investicija nije moguće izvesti jer postoji mnogo faktora koji na to utiču.

- Ulaganje u ESG pre svega zavisi od rezultata dijagnostike tekućeg poslovanja po pitanju usaglašenosti sa ESG konceptom određenog poslovnog entiteta, a nakon toga i odluke menadžmenta koje će aktivnosti sprovesti kako bi napravilo korak ka održivom biznisu. Dijagnostika i odabir aktivnosti za unapređenje su dva od pet koraka u matrici za implementaciju ESG-a- ističe sagovornik.

On naglašava da se u radu na projektima koji za cilj imaju implementaciju ESG veoma često uočava zamena teza.

- Naime, prenaglašena je pažnja na ESG izveštavanju jer je to ono što zahtevaju eksterni stejkholderi (interesne strane), a zanemareno je samo poslovanje u skladu sa ESG. Prvi korak je usaglasiti svakodnevnu poslovnu praksu i strateške odluke sa širokim ESG konceptom, a zatim izveštavati o tome. ESG stavlja dobrobit ljudi (zaposlenih, saradnika, zajednice) pre profita i to je njegova glavna poruka – "People before Procecces (ljudi pre procesa) - navodi Davidović.

U ovom momentu motiv za implementaciju ESG-a u naš širi privredni ekosistem nije osnovna krilatica ESG-a "People before Processes", jer ne postoji ni zakonska obaveza za izradu ESG izveštaja. Tek od 2026. godine ovu obavezu će u Srbiji imati preduzeća koja broje preko 250 zaposlenih.

Poslovni konsultant Biljana Lazarević objašnjava da motiv privrede za ulaganje u ESG može biti čuvanje pozicije u lancu snabdevanja jer su multinacionalne kompanije iz EU već usaglasile svoje poslovanje sa ESG i to zahtevaju od svih svojih dobavljača. Drugi razlog su banke koje od svojih klijenata očekuju pri obradi zahteva za finansijskim uslugama da je već postignuta usaglašenost sa ESG kriterijumima.

- Naša privreda je bankocentrična, sve je češća pojava da javni pozivi, tenderi kao jedan od uslova navode ESG izveštaj, pa i to motiviše firme da se usaglase. Investicija je i edukacija na temu ESG. Novo radno mesto ESG practioner izuzetno je popularno na oglasima za posao, a bez formalnog obrazovanja za tu poziciju. Jedini akreditovani studijski program na ovu temu postoji na Kragujevačkom univerzitetu i zove se "računovođa karbon otiska" - ističe Lazarević.

- Naš zaključni stav bi bio da najveća investicija treba da bude na nivou makroekonomije u cilju širenja ideje ESG-a i subvencionisana podrška preduzeću za edukaciju i implementaciju aktivnosti usklađivanja sa ESG-om - ocenjuju poslovni konsultanti Davidović i Lazarević.

Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42%) vebsajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.

Da bi se spremile za nastupajuće promene, kompanije će morati da što pre revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove ESG akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju i redefinisanje osnovnih vrednosti kompanija, kao i eventualnu promenu biznis modela.

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja, ali i izgradnjom pozitivnog imidža. I to nije važno samo za privatni sektor, već i za lokalne samouprave i javni sektor.

Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a, kaže da kao što imamo ESG kriterijume po kojima, između ostalog, ocenjujemo na primer "poželjnost" neke kompanije kao poslodavca, tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude biti ne samo povoljna poslovna klima za investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje.

- Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerante, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi, će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva - zaključuje Cvetković.

NALED Beograd

PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd

PwC

Vladislav Cvetković

Veljko Davidović

Biljana Lazarević

evropska ESG direktiva

ESG kriterijumi