Koliko je Srbija daleko od toga da dostigne privredni rast od 7% i šta je za to potrebno?

To bi, dodaje, konkretno u našem slučaju značilo da bi morale da se još intenziviraju neke reforme, koje idu prilično sporo, kao što su reforme celolukpnog javnog sektora.

- To je jedan aspekt, drugi aspekt je poreska politika koja bi morala da se koriguje na taj način da se afirmiše kako rad tako i kapital. Nama se stope rasta zasnivaju iz građevinarstva, eventualno, nekada povoljne poljoprivredne sezone i nekih drugih prerađivačkih sektora. Industrija sama ili ekonomija mora da se transformiše na taj način da tehnološki bude naprednija nego što je u ovom tenutku - rekao je Stakić Stakić i dodao da treba govoriti o nekim realnim stopama rasta BDP-a i da je to naročito važno sada u ovim inflatornim vremenima.

Da je Srbija dosta daleko od dostizanja visokih stopa rasta smatra i ekonomista Saša Đogović. On za Euronews Srbija kaže da prvo moraju da se definišu industrijska i poljoprivredna politika da bi Srbija imala stope rasta od 5% ili 6%.

- Kad kažem industrijska politika, to znači da se vidi u koje grane i delatnosti Srbija treba da daje podsticaje, potpuno selektivno i transparentno. Takođe, imamo dosta radno intenzivnih delatnosti koje izbacuju nižu jediničnu vrednost proizvoda i traže jeftiniju radnu snagu. Sa takvom industrijskom i uopšte privrednom strukturom, mi ne možemo da dostignemo više stope rasta - rekao je Đogović.

On smatra da su Srbiji neophodni tehnološki jači proizvodni kapaciteti koji će izbacivati visoke jedinične vrednosti proizvodnje i koji će tražiti kvalifikovaniju i plaćeniju radnu snagu.

Dekan FEFA Milan Nedeljeković rekao je za Euronews Srbija da nije optimista da će 5% rasta biti dostignuto relativno brzo.

Da bi se ostvarile više stope rasta, on kaže da su potrebne velike domaće investicije u sektore koji generišu dosta visoku dodatu vrednost, jer na taj način može da se ubrza privredni rast.

- Da biste to postigli, neophodno je da se mnoge stvari unapređuju. Jedan deo je vezan za stimulisanje okruženja za domaće investicije koji podrazumeva s jedne strane i potencijalna smanjivanja poreskog opterećenja, sa druge strane postojanje dovoljnog izvora kapitala, odnosno jačanje domaćeg finanijskog tržišta odakle bi došao novac za investicije i stvaranje još stimulutivnijeg privrednog ambijenta - rekao je Nedeljković.

On kaže da javna preduzeća generišu pritisak na budžetska davanja što smanjuje mogućnost da se novac iz budžeta koristi u investicione svrhe.

- Poentu treba baciti na idustriju, na razvijenije industrijske kapacitete i na selektivne podsticaje tehnoški zahtevnije proizvodnje nego što je to do sada slučaj. Treba težiti javno-privatnim partnerstvima na tom polju. Sve to treba da prati i tend zelene tranzicije, u smislu energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije i u tom smislu se neke aktivnosti preduzimaju - rekao je Đogović.

Sledeći aspekt je, kaže on, regionalno ekonomsko povezivanje, prvo saobraćajno.

- Građevinarstvo, turizam, namenska industrija, zajednički nastupi na trećim tržistima i brisanje određenih administrativnih prepreka u međusobnoj saradnji, zajedničke investicije, sve to može podstaći privrednu dinamiku Srbije, ali i celog regiona na mnoge veće stope privrednog rasta - smatra Đogović.

Uz stimulisanje investicija i razvoj onih sektora koji generišu visoku dodatu vrednost, Nedeljković kaže da je jedan od ključnih segmenata u vezi sa razvojem nauke i obrazovanja.

- Tu imamo neke pomake, ali postoji značajan prostor za osavremenjivanje programa u obrazovanju. Ulaganje u nauku je treći ključan elemenat da bismo mogli da ubrzavamo privredni rast - rekao je Nedeljković.