Na njivama manje pšenice - Upitni prinosi i kvalitet budućeg roda

Meteorološke prilike su, takođe, uticale na površine zasejane pšenicom.

- Nedostatak padavina tokom druge polovine septembra, u oktobru i početkom novembra odlagao je početak i vreme setve ili je uticao čak i na izostanak setve. Mora se reći da mnogi poljoprivredni proizvođači nisu hteli da poseju pšenicu u suvu zemlju. Čekali su kišu koje dug period nije bilo - navodi sagovornik RTS-a.

- I sada se vide parcele koje su pripremljene za setvu, a pšenica nije posejana. Jednostavno su poljoprivredni proizvođači odustali od kasne setve i rešili da poseju neku jaru ratarsku kulturu na toj parceli - dodaje Nikoletić.

Stručnjaci kažu da je za pšenicu najbolje da se poseje u optimalnom roku.

- Mora se istaći i čvrsto stojim iza toga, a na osnovu rezultata i ogleda naših instituta, da je u višegodišnjem proseku pokazano da se najstabilniji prinosi pšenice dobijaju ako se ona poseje između 10. i 20. oktobra. Ove datume treba ispoštovati kad god vremenski i zemljišni uslovi to dozvoljavaju. Mnogi ogledi dokazuju da vreme setve značajno utiče na visinu prinos - ističe sagovornik RTS-a.

U zavisnosti od vremena setve, vremena i količine padavina nakon setve, pšenica se nalazi od faze klijanja, nicanja, pa najčešće do faze 1-2 lista. Ima parcela i gde je pšenica i u fazi 2-3 lista.

- Na parcelama pod pšenicom je uočeno prisustvo lisnih vašiju, cikada kao i veći broj aktivnih rupa od miševa i voluharica. Lisne vaši i cikade pored sisanja biljnih sokova prenose i viruse koji mogu biti štetni, a glodari u ovoj fazi najveće štete nanose listu pšenice. Neophodno je da se o načinu suzbijanja ovih štetočina i o tome koji je prag štenosti i kada početi vršiti suzbijanje naši poljoprivredni proizvođači konsultuju sa stručnim licima za zaštitu bilja - navodi Nikoletić.

U ovom trenutku jako je teško prognozirati kako će se sve navedeno odraziti na prinose.

- Mnogo je faktora koji mogu uticati na umanjenje prinosa. To je nepotpuna primena agrotehnike kao što je izostanak ili primena niskih količina mineralno kompleksnih đubriva NPK, loša predsetvena priprema na većini parcela i usled toga neujednačeno nicanje, što stvara probleme sa zaštitom od bolesti, korova i štetočina, a i prihranom na proleće. Uočeno prisustvo štetočina i glodara, takođe, utiče na smanjenje prinosa - kaže sagovornik RTS-a.

- Kasna setva i usled toga mogući izostanak obrazovanja čvora bokorenja do pojave prvih jačih mrazeva može naneti proredu pšenice koja će se videti tek na proleće. I na kraju, za zimu možda i najvažnije je da padne sneg i tako sačuva svojim izolacionim svojstvima štetni uticaj od mraza. Mnogo je mogućnosti za smanjenje prinosa, a jedini način da to umanjimo je primena pune agrotehnike i setva deklarisane semenske pšenice. Seme nikad nije skupo, a ja dodajem i puna agrotehnika - navodi Nikoletić.

I u Zadružnom savezu Vojvodine kažu da je prema podacima kojima raspolažu sa terena pšenice značajno manje na domaćim oranicama, kao i da je u setvi mahom korišćeno nedeklarisano seme.

- Od zadruga su preuzimane i manje količine mineralnog đubriva, što će zajedno sa upotrebom tzv. "semena sa tavana" svakako negativno uticati na visinu prinosa i kvalitet buduće proizvodnje - kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

- Upotreba mineralnih đubriva je bila minimalna. Povećanoj primeni mineralnih đubriva nije dovoljno doprinela uredba po kojoj se preko robnih rezervi menja mineralno đubrivo za budući rod, s obzirom na to da je mineralno đubrivo skupo, a cene proizvoda za sledeću godinu potpuno neizvesne - dodaje sagovornica RTS-a.

Dodatni problem je, ističe, bio uskladištenje jarih useva, jer su svi skladišni kapaciteti bili popunjeni, tako da se čekalo da se preda jari usev, pa tek onda obradi zemljište i obavi setva.

- Period setve ovogodišnje pšenice se odužio u odnosu na predviđene agro-rokove, ali se može generalno oceniti da je posejana pšenica u solidnom stanju. Međutim, veliki problem predstavlja najezda glodara na poljima - upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

- Redukovana primena agrotehnike ne može da obezbedi visok i stabilan rod, tako da unapred možemo reći da će prinos biti skromniji od proseka, uz veliku mogućnost da se nedovoljna primena agro-tehničkih mera odslika i na kvalitet proizvoda - dodaje naša sagovornica.

Da na tržištu postoje ogromni poremećaji pokazuju i trenutni pariteti.

- Pariteti nekih roba su sada obrnuto proporcionalni u odnosu na period 80-tih godina prošlog veka, a na štetu poljoprivrednika. Poremećaji koji postoje na tržištu uzrokovani su sa više eksternih i internih faktora, a u svakom slučaju prikazuju rezultat nekonzistentne i neadekvatne ekonomske politike u poljoprivredi u prethodnim decenijama - kaže Nestorov Bizonj.

- Uticaj stanja na međunarodnom tržištu na domaće tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda svakako postoji, ali postoji i sistem državnih mera za zaštitu domaće proizvodnje koji je trebalo u više navrata u prethodnim godinama i decenijama značajno da ublaži negativne uticaje na domaće tržište. Međutim, očigledno je da kroz državne intervencije nije u dovoljnoj meri zaštićena domaća poljoprivredna proizvodnja - navodi sagovornica RTS-a.

Mnoge zemljoradničke zadruge i poljoprivrednici su, kaže, i prethodnih godina pšenicu sejali zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti ove proizvodnje. U situaciji kada je tržišna cena pšenice daleko ispod troškova proizvodnje, ne može se očekivati napredak, već samo nazadovanje u površinama pod pšenicom.

Trenutno je cena pšenica blago povećana u odnosu na prethodni period, pri čemu ona i dalje ne pokriva troškove proizvodnje. Ogromne zalihe roba, sa niskom vrednošću u toku prethodnih meseci predstavljaju veliki izazov za zadruge sa skladišnim kapacitetima. Pitanje je koliko robe i po kojim cenama će se do buduće proizvodnje realizovati, ne samo zbog niskih cena i generalno poremećenih uslova ponude i tražnje, već i zbog tehničkih problema u izvozu, koji već duži vremenski period negativno utiču na mogućnosti izvoza.