Srbija dobija prvi biodistrikt u Kolubarskom okrugu

Biodistrikt je područje na kojem se udružuju lokalni proizvođači, institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji i kupci – kako bi se najefikasnije koristili potencijali i upravljalo lokalnim resursima. Dok se taj koncept održivog razvoja već primenjuje u svetu, kod nas se o tome govori poslednjih godinu dana. Sada je Srbija na dobrom putu da postane prva zemlja u jugoistočnoj Evropi u kojoj će se, u Kolubarskom okrugu, formirati biodistrikt.

U Srbiji se sa organskom proizvodnjom ozbiljnije krenulo poslednjih petnaestak godina. I pored toga, organska proizvodnja je na jedva 1% obradivog zemljišta.

- Prodajemo u Srbiji, mada smo imali mogućnost da izvozimo, ali jednostavno mi nismo imali dovoljno količina - kaže Gordana Šokšić iz "Biofarma Šokšić plus" u Tarašu.

- Zato je važno to udruživanje, da na primer neki proizvođači proizvode šargarepu, cveklu, celer, a mi da gajimo one kulture koje su za naše podneblje najpodesnije, koje nam najbolje uspevaju i da onda zajedno se udružimo i nastupimo na tržištu - rekao je Pavle Đorđević iz "Organele" u Valjevskoj Kamenici.

U prošloj godini podsticaji za organsku biljnu proizvodnju uvećani su za 250% u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji na 31.500 dinara po hektaru.

- Dva i po puta stimulišemo hektare u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Takođe, tome svedoči da u odnosu na 2012. kada smo imali oko 1.200 organskih proizvođača, sada ih imamo oko 7.000 - navodi Vedrana Ilić, pomoćnica ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prvog dana nove godine Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pokreće projekat Zelene ekonomije koji će malim i srednjim preduzećima u Srbiji pomoći da ispune veliki broj standarda i regulativa Evropske unije u zelenoj transformaciji.

- U tom delu projekta ćemo jako mnogo raditi na saradnji između tradicionalnih industrija i naučnoistraživačke zajednice kao i takozvane digitalne startap zajednice u Srbiji - rekao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora koji sprovodi GIZ.

Za razvoj agroindustrije, pored novca, ključne reči su znanje i inovacije.

- Mi već godinama obavljamo različita istraživanja koja su vezana za organsku proizvodnju što biljnu, što stočarsku. Ono gde mi možemo da pomognemo, ne samo farmerima, jeste prenošenje našeg znanja i našeg iskustva koje je primenjivo u njihovim konkretnim farmerskim uslovima - kaže prof. dr Vladan Bogdanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta.