Srpkinja vodila rane studije o hormonu GLP-1, ali se još bori za priznavanje naučnih zasluga

Lekovi "ozempic" i "vegovi" ostvarili su milijarde dolara profita i doneli istraživačima brojna naučna priznanja. Iza svega toga, nažalost bez priznanja, stoji Svetlana Mojsov naučnica iz Srbije, žena koja i te kako zaslužuje Nobelovu nagradu, napisao je na društvenoj mreži X (nekada Tviter) Miodrag Stojković, priznati srpski genetičar.

Stojković je u ovoj objavi podelio i vest o tome kako je Svetlana Mojsov vodila rane studije o GLP-1, hormonu koji stoji iza lekova vegovi, ozempik i drugih, takozvanih blokbaster lekova koji su napravili revoluciju u farmaceutskoj industriji.

Ovo se odnosi na nove klase lekova za dijabetičare kao što su ozempik i vegovi koji su ostvarili milijarde dolara profita za farmaceutsku industriju i doneli naučno priznanje istraživačima zaslužnim za otkrivanje hormona GLP-1 koji stoji iza njih.

Primera radi, kompanija Novo Nordisk postala je najvrednija u Evropi posle lansiranja popularnog leka vegovi, zbacivši sa trona francuski luksuzni konglomerat LVMH, pod čijim okriljem su Luj Viton, Kristijan Dior, Tifani. Akcije kompanije su porasle kada je na tržištu predstavljen lek za mršavljenje, te je imala berzansku vrednost od 428 mlrd USD, piše BBC njuz.

Ali postoji jedna rana pionirka koja nije dobila dužno priznanje, Svetlana Mojsov. Biohemičar sada na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku, Mojsov je imala ključnu ulogu, ali njeni napori su ostali neprepoznati u mnogim izveštajima o otkriću hormona GLP-1, niti je dobila naučne nagrade za taj podvig. Svetlana, koja je sada u osmoj deceniji, rođena je u Jugoslaviji, i bila je član endokrinog odeljenja u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu 1980-ih, gde je rukovodila postrojenjem koje je proizvodilo sintetičke proteine za upotrebu. Njen rad sa GLP-1 započeo je kada je predvidela da bi određena verzija hormona trebalo da postoji u tkivu creva sisara, što je i potvrdila eksperimentom.

Ove godine Svetlana je odlučila da se bori protiv narativa koji nju kao pionirku, na čijim se radovima baziraju lekovi koje koriste dijabetičari, ne spominju kao zaslužnu. Tada je i počela da dobija šire priznanje za svoj doprinos ovoj oblasti.

- Sve što pokušavam je da ispravim naučne podatke. Istorijom se manipulisalo - rekla je ona, prenosi sajt nature.com.

Morala je da izdrži dugotrajnu pravnu bitku da bi njeno ime bilo dodato u temeljne patente kao kopronalazač. Na primer, smatrala je da komentari objavljeni da bi se poklopili sa nagradama preuveličavaju neke od doprinosa pobednika na njen račun.

- To je bio poziv za buđenje za mene. Srećna sam što je moj rad sad prepoznat. Sve ostalo je sekundarno - kaže ona.

U saradnji sa Svetlanom časopisi kao što su "Cell and Nature" revidirali su narative o otkriću GLP-1 kako bi bolje ukazali na Svetlanin doprinos. Od tada su stizale e-poruke podrške - od kolega naučnika, posebno žena, koje su smatrale da je njihov rad po strani, i od drugih frustriranih hijerarhijama biomedicinskih istraživanja.

Pažnja usmerena na nju takođe je počela da menja mišljenje nekih koji su bili uključeni u rano istraživanje GLP-1.-

- Ona ima pravo. Ona apsolutno zaslužuje da bude priznata - kaže Džoel Habener, molekularni endokrinolog u MGH. Ona je sarađivala sa Svetlanom kao stariji autor u svim njenim ključnim radovima.

U prethodnim izveštajima o otkriću, Mojsov je pogrešno okarakterisan kao naučnik u Habenerovoj grupi, a ne kao nezavisni istraživač čiji su napori pomogli da se pokrene poduhvat MGH.

- Njen doprinos je bio od suštinskog značaja. Da li bi napredovalo bez Svetlane? Ne - kaže Ričard Gudman, molekularni neurobiolog sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon u Portlandu koji je pomogao da se dekodira gen koji stoji iza prekursora GLP-1.