NavMenu

Stari železnički most postaje pešački - Proverava se statika

Izvor: eKapija/B92 Ponedeljak, 22.01.2024. 08:43
Komentari
Podeli
(Foto: Fotografbee/Pixabay)
Pešački-biciklistički, tramvajski ili ipak pešački - oko sudbine Starog železničkog mosta koji je van funkcije od leta 2018. kada je ukinut saobraćaj sa dotadašnje Glavne železničke stanice godinama se spekuliše, ali ono što je izvesno, za razliku od Starog savskog mosta on ni u jednom od tih scenarija nije bio predviđen za uklanjaje. Prema poslednjim najavama, Stari železnički, po svemu sudeći, biće pretvoren u pešački.

Na prvom stalnom beogradskom mostu, koji je u više navrata rušen i obnavljan, počeli su prvi radovi, a reč je o, kako je istakao ministar finansija Siniša Mali, proveravanju statike mosta.

- Kako bude postajalo sve toplije vreme, radovi će krenuti punom parom. Sa novobeogradske strane uklanjamo šljunkare i betonske baze. To je posebno važno jer će sa te strane biti ulazak na most, odnosno silazak ako gledate sa strane Starog grada. Ideja je da se lagodno prelazi sa jedne strane reke na drugu - naveo je Mali u toku obilaska gradilišta budućeg kompleksa u kome će biti održana specijalizovana izložba Expo 2027.

Stari železnički most, najstarija saobraćajnica preko beogradsaih reka, ove godine puni 140 godina. Njegova gradnja započeta je 1882, a završen je dve godine kasnije kada je avgusta 1884. zvanično otvorena Glavna železnička stanica i kada je sa nje pušten železnički saobraćaj. U prvim decenijama postojanja železnički most bio je u vlasništvu i Srbije i Austrougarske. Prvi put u vodu je pao na početku Velikog rata. Stubovi i temelji bili su neoštećeni pa je on ubrzo obnovljen, ali ga je neprijatelj ponovo oštetio u toku rata. Okupatori su most osposobili 1916. kada su izgradili i poseban kolosek ka Topčideru. Ali, delovi konstrukcije ponovo su završili u Savi 1. novembra 1918. u toku njihovog povlačenja. Most je nanovo osposobljen početkom dvadesetih.

Ni to nije dugo trajalo. U prvim danima Aprilskog rata odredi naše vojske srušili su sve mostove u prestonici da bi usporili nadiranje nacista. Nemci ipak brzo ulaze u grad i provizorno obnavljaju most. Godinu kasnije počela je gradnja i paralelnog nizvodnog mosta da bi se povećala protočnost saobraćaja. Nemci ipak nisu uspeli da ga završe kada je 1944. usledilo savezničko bombardovanje. Posebno je bila oštećena konstrukcija starog pa je u posleratnom periodu plan bio da se osposobi manje oštećen nizvodni. Odlučeno je da se ipak u život vrati stari most i da se za obnovu iskoriste delovi konstrukcije nizvodnog mosta. Bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do novog dvokolosečnog železničkog mosta čija je gradnja započeta 1974. i okončana pet godina kasnije.

Preko njega su do zatvaranja Glavne železničke 30. juna 2018. išle kompozicije, pa čak i one najnovije Štadlerove koje su doduše milele brzinom 9 kilometara na čas.

Da postoji šansa da ovaj most bude pretvoren ipak u tramvajski, nadležni u Gradu Beogradu najavljivali su početkom 2021. kada su isticali da će analize i ispitivanja pokazati da li njegova konstrukcija može da se iskoristi za tramvajski saobraćaj.

- Za taj posao biće angažovani stručnjaci sa Građevinskog fakulteta, a taj postupak biće sproveden preko Direkcije za građevinsko zemljište. Na mostu koji se ne koristi već nekoliko godina treba da se proveri i konstrukcija i statika, i tek kada sva ta ispitivanja budu gotova znaćemo može li da se krene u rekonstrukciju - navodili su tada iz grada.

Kada je reč o budućoj sudbini i nameni ovog mosta, zanimljivo je da on, za razliku od Starog savskog, nikada nije pominjan kao prepreka međunarodnom plovnom putu, pogotovu što je Stari železnički najniži most u Beogradu što se i golim okom lako vidi.





Šta imamo u krugu od:
1 km
2 km
3 km
5 km
10 km
15 km
Fotografije:
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.