NALED: Srbiji potreban veći ekonomski rast kako bismo stigli zemlje EU

Privredni rast Srbije u ovoj godini biće do 3.5%, dok će inflacija u ovoj godini usporiti, ipak to je nedovoljno da bismo dostigli prosek evropskih zemalja, zaključeno je na panel diskusiji "Makroekonomski trendovi u 2024", saopšteno je iz NLAED-a.

Skup je otvorio Zoran Daljević, predsednik Saveza za fer konkurenciju i generalni direktor Atlantik grupe u Srbiji, uz poruku da u svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bi se podržala odgovorna privreda. On je naveo i da rast bezgotovinskih transakcija predstavlja jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Francoaz Žakob istakla je da je potrebno preći sa kratkoročnih odluka na dugoročne i strukturne planove bazirane na zelenoj transformaciji i smanjenju nejednakosti.

- Srpska ekonomija je bila otporna zato što je imala podršku tokom krize, kao i dobru osnovu u zakonodavstvu. Moramo ipak biti oprezni pogotovu kada je reč o velikim planovima Srbije za 2027. i investicijama koje će doći – rekla je Žakob i dodala da je naša država ispunila 25% ciljeva održivog razvoja što je iznad globalnog proseka.

Ipak, državama Zapadnog Balkana je potreban veći ekonomski rast kako bi dostigle zemlje EU, poručio je Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD.

- Rast bi mogao da se ubrza na 4 ili 5%, to bi značilo realno brz razvoj. Za to su neophodne ne samo veće investicije nego i efikasnija javna uprava i bolje upravljanje javnim preduzećima. Pre nekoliko godina je rađeno istraživanje koje je pokazalo da bi unapređenjem efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih dovelo do povećanja BDP-a za 2% - objasnio je Tabak i rekao da se na tome već radi.

Na događaju su predstavljeni i preliminarni rezultati NALED-ovog istraživanja sentimenta privrede koje pokazuje da tek polovina privrednika očekuje rast investicija u ovoj godini, dok su najveći izazovi privrede dostupnost radne stnage i inflacija. Privreda ističe da bi zakoni u vezi sa radom i zapošljavanjem, opterećenjem zarada, energetikom, gradnjom, životnom sredinom, trebalo prvi da se nađu na dnevnom redu nove Vlade Srbije, ali i da je potrebno raditi na usklađivanjima sa EU propisima.

- Privatna potrošnja, uz vraćanje inflacije u zadati koridor do kraja godine, povećanje zarada i pad kamatnih stopa u drugoj polovini godine će dovesti do rasta - poručio je Nikola Vuletić, izvršni direktor Unikredit banke u Srbiji i dodao da cene nekretnina sada stagniraju, ali da očekuje da će za godinu dana i taj sektor privrede nastaviti da raste.

U prošloj godini domaća ali globalna ekonomija je pokazala veliku otpornost, smatra direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević. On je naveo da monetarna politika koju sprovodi Narodna banka Srbije vodi ka smanjenju inflacije i da bi krajem godine inflacija mogla da padne na oko pet procenata. Što se kretanja euribora tiče, istakao je da bi ova kamatna stopa sa sadašnjih oko četiri odsto, na kraju godine mogla da padne na 2,9 procenata.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.