Dinarska štednja beleži rekordan rast i iznose - Nastavlja da bude isplativija od devizne štednje
Izvor: eKapija
Sreda, 14.02.2024.
08:21
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock/eivanov)
Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od 11 godina (od decembra 2012.), utvrđeno je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 EUR) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.
I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana, bila je isplativija od štednje iste ročnosti u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98%).
Štediša koji je od decembra 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2023. preko 2.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih tromesečnih potperioda (90%), dok je dinarska štednja oročena na dve godine (dugoročna) bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima (100%).
Proizilazi da je u analiziranom periodu od 11 godina bilo isplativije štedeti u dinarima za sve rokove oročenja štednje.
Narodna banka Srbije na redovnoj osnovi promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, a kao deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema.
- Značaj akumulirane štednje stanovništva, koja doprinosi da se teškoće lakše prevaziđu, naročito dolazi do izražaja u poslednjih nekoliko godina kada je Srbija, kao i čitav svet, pod uticajem više globalnih kriza. Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru - dodaje se.
- Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (relativna stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15%) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize - navode u NBS.
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je povećana osam puta – sa 18 milijardi dinara na aktuelnih 144 milijarde dinara. I devizna štednja u istom periodu je gotovo udvostručena, sa 8,3 mlrd EUR krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 mlrd EUR.
Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara (45%). Poverenje u domaću valutu potvrđeno je i rastom dugoročnih depozita u okviru dinarske štednje, sa 1,4 mlrd. dinara u decembru 2012. godine na 41,1 mlrd. dinara u januaru 2024. godine.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.