NavMenu

Mateo Rivelini: Evropska investiciona banka želi da finansira održive projekte u Srbiji, a ne kule od peska

Izvor: RTS Sreda, 14.02.2024. 09:29
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Shutterstock/nitpicker)Ilustracija
Evropska investiciona banka (EIB) je tokom 2023. godine investirala 1,2 mlrd EUR u ekonomije Zapadnog Balkana. To je 365 mil EUR više nego prethodne 2022. godine. Najveći deo novca namenjen je bezbednom saobraćaju, železničkim prugama u Srbiji.

Kako za RTS kaže Mateo Rivelini, regionalni direktor za Zapadni Balkan, Evropska investiciona banka vidi mnogo pozitivnih signala kada je reč o srpskoj ekonomiji:

- Ekonomija jača, inflacija je obuzdana a nezaposlenost je svedena na devet procenata, što predstavlja najbolji rezultat u regionu. Uz pozitivne signale, vidimo i da je upravljanje javnim dugom veoma snažno, pa on na kraju 2023. godine iznosi 52,5% i bliži se zacrtanom cilju od 50% na kraju 2026. Imamo pozitivan stav o razvoju srpske ekonomije.

Smatra da je sledeći korak "još brže kretanje Srbije ka Evropskoj uniji".

- Mi verujemo u to, ali da bi to bilo moguće, očekujemo da se zemlja uskladi u najmanje dve oblasti kao najvažnijim ekonomskim kriterijumima za ulazak u Uniju. Prvo je obezbeđivanje dobrog funkcionisanja ekonomskog tržišta, a drugo je konkurentnost na evropskom tržištu. Verujemo da je to moguće ako Srbija iskoristi priliku i prihvati plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan - dodaje.

Kaže i da je EIB mnogo investirao u Srbiji - 8 mlrd EUR, te da to označava investicije u iznosu od 16 mlrd EUR, jer mogu da investiraju do 50% od cene projekta. Ističe da su mnogo uložili u infrastrukturu, i to prvenstveno u sektor transporta. Ali ne samo to.

- Finansirali smo kliničke centre u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, digitalizaciju, ali i mnoge druge projekte koji su ključni za dobro funkcionisanje i rast srpske ekonomije. Verujemo da mudra fiskalna politika ove zemlje koja, kako sam rekao, ima veoma zanimljive makroekonomske pokazatelje i na primerenom je nivou, dozvoljava državi da više investira u infrastrukturu, i to ne samo u transport, već i u energiju - kaže Rivelini.

Na pitanje o planu Srbije 2027 kaže da su "svesni važnih obaveza s kojima će se Srbija suočiti, uključujući i Ekspo 2027".

- Analiziramo kako ćemo se uključiti u aktivnosti srpskih vlasti i razmatramo kako ćemo investirati u infrastrukturu u toj oblasti. Želimo održive projekte, ne želimo da gradimo kule od peska. Ne želimo da projekti budu napušteni, već da dugo funkcionišu i posle izgradnje objekta koji je bio okidač za investiranje. Nije reč samo o finansiranju infrastrukture, već i privatnog sektora. Verujemo da smo mnogo investirali uz Fond za razvoj Republike Srbije, ali i uz određeni broj komercijalnih banaka u Srbiji, i tako ćemo nastaviti, uključivaćemo privatni sektor u ekonomski razvoj Srbije - ističe sagovornik RTS-a.

Na konstataciju da naša vlada želi da investira više od 17 mlrd EUR, te da moramo da uzmemo zajmove za infrastrukturne projekte i pitanje možemo li da upadnemo u neku dužničku zamku, Rivelini odgovara:

- Zabrinutost je opravdana. Svesni smo toga. Ali model koji koristi vaše Ministarstvo finansija zasad ukazuje na veoma obazrivu makroekonomsku i fiskalnu politiku. Iznos javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod drži se pod kontrolom i dug se smanjuje, a to investitore, poput Evropske investicione banke, uverava u sigurnost. Verujemo da će se tako nastaviti u bližoj budućnosti. Želimo da vidimo da li su projekti održivi i u skladu sa politikom i standardima Evropske unije. Ako bude tako, uz snažno upravljanje javnim dugom, zabrinutost će nestati i sve će se uspešno razrešiti.

Naveo je i da je EIB veoma transparentan, te da "ima dovoljno finansijskih sredstava da zadovolji potrebe Srbije koja napreduje". Kao primer je naveo energiju:

- Mi smo klimatska banka Evropske unije i sledimo plan proširenja. Želimo da budemo banka proširenja EU i da obezbedimo onoliko finansijskih sredstava koliko je potrebno. Kad je reč o energiji, možemo ponuditi paket zajmova, saveta i tehničke pomoći, što je veoma korisno. Samo u 2023. Evropska investiciona banka je obezbedila više od 21 mlrd EUR u oblasti energije. Imamo veoma atraktivne finansijske uslove, gledamo na sektor energije kao klimatska banka Evropske unije i želimo da podržimo proširenje kao što smo pomogli Češkoj, Sloveniji i Poljskoj kad su se pre 20 godina pridruživale Uniji.

Dodaje i da su "uvereni da nije potrebno samo reagovati na energetsku krizu, već da je to prilika da se u ekonomiji inovira kroz nove tehnologije koje dolaze uz zelene investicije, posebno u oblasti energetike":

- Dosad smo investirali u proizvodnju energije a dalje ćemo ulagati u energiju iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i distributivne mreže. Ali to je samo deo plana. Budno motrimo i na tranziciju ka niskougljeničnoj ekonomiji. Srbija i region su ekonomije koje se zasnivaju na eksploataciji uglja i svesni smo činjenice da prelazak na ugljenično neutralnu ekonomiju zahteva rešavanje drugih problema, kao što je otvaranje novih radnih mesta. Stoga želimo da pokrenemo savetodavne aktivnosti i tehničku pomoć kao dobru pripremu za tranziciju koja nije samo uspešna, već i pravedna prema svima.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.