Rajaković: Srbija ima dovoljno sunca i vetra za elektrane, ali se volan u energetici ne sme brzo okretati

Srbija bi prema "Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu" do 2050. godine morala da prestane sa proizvodnjom uglja. To znači da treba ubrzati gradnju kapaciteta zelene energije. Iz Vlade poručuju - zelena trazicija je nepovratni put, ali ne sme ugroziti snabdevanje energijom. Što se tiče analiza, one opominju - potrošnja energije raste i do polovine veka samo Evropska unija mora udvostručiti proizvodnju struje.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković ističe da region i Srbija generalno imaju vrlo dobar potencijal što se tiče obnovljivih izvora, a to određuje geografski položaj.

- Srbija ima dovoljno sunca da gradi sasvim solidne solarne elektrane, dovoljno vetra, ne u svim delovima, u južnom Banatu dominantno, da gradi odlične vetroelektrane. Imamo vode, to smo se uverili i kroz istoriju, a treba iskoristiti ovo što još nije iskorišćeno. Imamo dovoljno biomase, što je veoma značajan segment. U nekim procenama mi se možemo značajno oslanjati i na nju. I imamo i geotermalnu energiju - podvlači Rajaković.

On napominje da Srbija i region ne stoje perfektno, ali imamo vrlo dobru poziciju u pogledu primarnih energetskih obnovljenih resursa. Smatra da je ovo trenutak kada "zelena tranzicija" mora da se ubrza, a to ne može da ide bez investicija.

- Mislim da je investiciona EBRD konferencija u Londonu prepoznala taj trenutak i ja bih rekao da su signali koji otuda idu za ceo region, a posebno za Srbiju, takvi da mi treba punim kapacitetom da krenemo u izgradnju obnovljivih izvora, pre svega solarnih i vetroelektrana - ističe Rajaković.

Srbija na mreži ima devet vetroparkova, nekoliko manjih solarnih elektrana, priprema se gradnja desetak sličnih postrojenja, grade i strani i domaći investitori, i EPS gradi vetropark. Navodi i da je važna dekarbonizacija koja podrazumeva napuštanje fosilnih goriva, zatvaranje termoelektrana u perspektivi.

- Najvažnije je ubrzati taj proces, ali on mora da bude tako ubrzan da nikako onaj ključni razlog postojanja elektroenergetskog sistema, a to je sigurnost isporuke električne energije, ne sme biti ugrožen. Graditi dovoljno brzo obnovljive izvore energije, graditi dovoljno brzo skladišta energije, to je drugi važan zahtev. Zato moramo istaći i ukazati na značaj reverzibilne hidroelektrane Bistrica i potencijalno novih reverzibilnih hidroelektrana i u Srbiji i u regionu, graditi postrojenja koja mogu da omoguće dekarbonizaciju industrije, a to su postrojenja bazirana na tehnologijama vodonika i amonijaka - objašnjava Rajaković.

Prema njegovim rečima, to je jedan od novih odgovora na ove probleme.

Rajaković kaže da je u energetici najbolji tzv. hibridni optimalni odgovor, što znači da imamo i državne i privatne investicije.

- Da imamo s jedne strane i obnovljive izvore energije, s druge strane i kapacitete za skladištenje. Sve to zajedno mora biti usklađeno tako da ne bude ugrožena sigurnost snabdevanja građana i privrede ni u jednom momentu, a s druge strane da ove zadatke koje smo stavili pred sebe, to znači da ubrzamo dekarbonizaciju, ostvarimo na povoljan način - ukazuje profesor.

Ceo region i naša zemlja, 70% zavisi od proizvodnje struje iz uglja. Odgovarajući na pitanje da li zelena energija može da nadoknadi tu prazninu, Rajaković kaže da to ne može brzo da se dogodi.

- Energetika je veliki mehanizam i tu nema brzog okretanja volana. Volan u energetici se ne sme brzo okretati. Dakle, ovde se govori o vremenskim horizontima 15, 20, 25, 30 godina. Trebalo je početi juče. Ja mislim da je glavna greška koju smo mi učinili, to što smo se mnogo lomili - navodi Rajaković.

On smatra da je pre trebalo doneti neke odluke. Danas bismo već zakoračili ozbiljno, mada imamo zaista ozbiljne nagoveštaje da ćemo krenuti i sa solarnim i sa vetroelektranama.

- Nadam se da ćemo već sledeće godine imati na mreži ozbiljne, na stotine i stotine megavata iz vetra i sunca. Nagoveštavaju se zaista ozbiljni veliki projekti. Cela struka se raduje tome. To u kombinaciji sa balansiranjem, sa potencijalima za balansiranje, a to su reverzibilne hidroelektrane, to su baterijska postrojenja i to su na kraju tehnologije na bazi vodonika, odnosno amonijaka koje moramo negovati jer potrošnja će rasti - kaže Rajaković.

Prema njegovim rečima, elektrifikacija svega mora da se desi - i transporta i industrije.

"Zeleni dogovor" Evropske unije znači oslanjanje na vetroparkove, uglavnom i solarnu energiju. Brisel je u decembru doneo i takozvani "paket energije vetra". Međutim, kažu da sve zemlje ne idu istom dinamikom u gradnju.

Čitav taj zahvat, energetska tranzicija, odnosno prelazak na zelene megavat-sate, jeste krajnje složen put.

- Treba naći optimalnu trajektoriju, što nije lako. Tu imate izazove, pre svega, takve prirode kao što je regulatorni podsticaj u kom smeru se kreću. Paket vetra omogućiće da vetroelektrane po nekim povoljnim uslovima ulaze u mrežu. Ali mora podjednako da se brine i o suncu. Za Evropu su ta dva izvora odlučujuća. Iako smo definitivno navikli da imamo i značajan deo proizvodnje iz vode, znači hidroenergetika, posebno za naš region, hidroenergetika je veoma značajna - zaključio je Rajaković.