Evropa se ubrzano naoružava - Srbija sedma po rastu uvoza vojne tehnike, i Priština jača arsenal

Evropske države skoro su udvostručile uvoz naoružanja u razdoblu od 2019. do 2023.godine u odnosu na prethodnih pola decenije, odnosno zabeležen je rast uvoza borbene tehnike od 94%, vidi se u zveštaju koji je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

Podaci pokazuju i da je Srbija istovremeno povećala uvoz naoružanja za 584% u odnosu na periodu 2014-2018 godine, da je imala udeo od 0,4%u globalnom uvozu naoružanja, odnosno da je bila sedma u Evropi po procentualnom rastu uvoza složenijih brorbenih sistema.

U ovo naoružanje spadaju vazduhoplovi, sistemi PVO, brodovi, protivpodmornička oružja, oklopna vozila, artiljerijski sistemi, sateliti, radari, navođena municija, pojedine komponente NVO, dakle ne govori se o nabavci (na primer) lakog pešadijskog naoružanja..

- Sa mnogo oružja visoke vrednosti po narudžbini, uključujući skoro 800 borbenih aviona i borbenih helikoptera, evropski uvoz oružja će verovatno ostati na visokom nivou - rekao je Pieter Vezeman, viši istraživač SIPRI Programa za transfer oružja.

On je rekao i da je u protekle dve godine u Evropi zabeležena mnogo veća potražnja za sistemima protivvazdušne odbrane, što je podstaknuto "raketnom kampanjom Rusije protiv Ukrajine". Ukrajina je u periodu 2019-2023 bila najveći uvoznik naoružanja u Evropi i četvrti na svetu.

Ta država je u tom razdoblju povećala uvoz naoružanja za 6.633% u odnosu na period 2014-2018 (preko 60 puta veći obim nabavki), nakon što joj je najmanje 30 država isporučilo naoružanje kao vojnu pomoć od februara 2022.

Ispred Srbije po rastu uvoza uglavnom se nalaze države u regionu.

Kada se porede dva perioda, Slovenija je uvoz naoružanja povećala za 3.300%, Češka za 3.125%, Bugarska za 920%, teritorija Kosova i Metohije za 833% , Mađarska za 747% i Holandija za 751%.

Oko 55 odsto naoružanja koje su evropske država uvezle u periodu 2019-23 bilo je iz SAD-a.

- Više od polovine uvozenog oružja u evropske države dolazi iz SAD - rekao je direktor SIPRI-a Den Smit.

On je ukazao na faktore koji utiču na to da evropske države koje su članice NATO-a uvoze oružje iz SAD-a, između ostalog, zbog održavanja transatlantskih odnosa, kao i niza tehničkih, vojnih i pitanja vezanih za troškove.

Generalno, Sjedinjenje Američke Države zabeležile su rast u izvozu oružja za 17% (između 2014-2018. i 2019-2023), a udeo izvezenog oružja iz te države u ukupnom globalnom izvozu porastao je sa 34% na 42%.

SAD su isporučile značajno oružje u 107 država sveta u periodu 2019-2023, više nego u bilo kom prethodnom petogodišnjem periodu i daleko više od bilo kog drugog izvoznika oružja.

Sa druge strane izvoz oružja iz Rusije se prepolovio u periodu 2019-2023. u odnosu na 2014-2018. Rusija je prvi put bila treći najveći izvoznik oružja i našla se iza Francuske koja je sada na drugom mestu. Izveštaj pokazuje da su u periodu 2019-2023, najveće količine oružja otišle u Aziju i Okeaniju i na Bliski istok, gde se nalazi devet od deset najvećih uvoznika oružja, kao i da je globalni obim međunarodnog transfera oružja neznatno opao za 3,3% između 2014-2018. i 2019-2023.

U podacima u izveštaju se može videti i da je Srbija bila jedna od glavnih izvoznih destinacija za naoružanje iz Belorusije (koja je 23. najveći izvoznik naoružanja na svetu sa udelom od 0,2% u ukupnom svetskom izvozu oružja), odnosno da je na Srbiju otpalo 22% od ukupnog izvoza oružja iz Belorusije u periodu 2019-2023.