Ideja za aktivan dan u prirodi - U kolevci zmajevitih junaka (FOTO)

Ako ste u okolini Beograda uglavnom obišli sve što je na nekih sat vremena vožnje i sada biste želeli da zađete malo dublje u Srbiju i da vidite nešto novo, imamo za vas jedan predlog, za koji vam od Beograda treba oko dva sata vožnje, a od nekih drugih gradova u Srbiji, naravno, i manje. Najbliži je Kruševac. Reč je o jednoj planini za koju je Josif Pančić rekao da je najšumovitija planina na Balkanu, a koja je u narodu poznata kao kolevka zmajevitih junaka. Tako je neki i zovu - zmajevitom planinom, a njeno ime je Jastrebac.

Mi smo ovog puta tamo svratili u putu ka Kopaoniku, ali smo lokaciju dobro istražili i sada vam je preporučujemo za neki aktivan vikend, ako ne i za aktivan dan.
Napominjemo da i ovaj put, kao i, uostalom, ka svim planinama, ima dosta krivina tako da se pripreme oni koji ih lošije podnose. Taj deo puta svakako neće trajati duže od 20 minuta, ali ipak da skrenemo pažnju. Ako je to od pomoći, sve vreme će vas duž puta pratiti bogate krošnje, a na nekoliko mesta ćete, verujemo, morati i da zastanete kako biste se nadivili svemu što nam je priroda podarila. I posle 20-ak minuta od Kruševca, a malo jače od dva sata od Beograda, stići ćete do Jastrebac Lake Resort-a. Prvo što ćete ugledati je predivno jezero u centru rizorta, a onda i hotele sa njegove desne strane i Avantura park u daljini.



Sigurno je da će vas ove staze i ovaj kraj uopšte podsetiti na neke delove istorije i neke legende, pa tako i na Zmaja od Jastrepca i druge zmajevite junake. One koji su čitali "Kosingas" Aleksandra Tešića sigurno je da će ovi šumski puteljci podsetiti na staze kojima je glavni junak - monah Gavrilo - vodio svoje magare na putu između borbi sa raznim alama podzemnog sveta. To će ih možda i osokoliti da na preprekama i usponima ipak nastave dalje i da ne odustaju.
Najstariji pisani tragovi vezuju ovaj manastir za 14. vek i jednu od povelja patrijarha žičkog Spiridona iz 1382. godine, ali se pretpostavlja da je on nastao i ranije, i to kao zadužbina despota Stefana Lazarevića.

Po jednom predanju, kada je car Lazar zidao Lazaricu u Kruševcu, poslao je sina Stefana na Jastrebac po kamen za Lazaricu. Očaran lepotom jednog proplanka koji je ugledao, on odluči da tu, podno Jastrepca, sazida sebi crkvu. Nakon što je car Lazar saznao gde je Stefan podigao crkvu, on se tamo uputi i uveri se da je ova crkva lepša i od njegove Lazarice. Kažu da je tada rekao: "Šta ti, sine, na um pade da tu zidaš crkvu? I tako se pretpostavlja da je ovaj manastir i dobio ime - Na um pade, Naupare.
Jedna od drugih pretpostavki, koja se navodi u brošuri koju smo dobili u manastiru, jeste da je u okviru manastira bila i kovnica novca, gde je iskovana "nova para".

Manastir je, inače, po osnivanju malo napredovao uz velika darivanja cara Lazara i despota Stefana. A onda je u vreme pada Kruševca pod tursku vlast manastir porušen. I u ruševinama je ostao do Karađorđevog ustanka. A onda tadašnji sveštenik Bogdan Miletić dobija blagoslov od beogradskog mitropolita da prikuplja prilog za obnovu crkve. Ostaje zapisano, a to se vidi i na tabli iznad ulaznih vrata, da su manastir po nalogu Miloša Obrenovića, obnovila braća Stojan i Aleksa Simić, ugledni poslovni ljudi i političari tog doba.


Desetak godina nakon obnove crkve, tačnije, 1847. godine, prvi starešina manastira, jeromonah Simeon, rodom iz Sarajeva, ovde podiže i osnovnu školu, a potom i stari konak manastira. On je bio i prvi učitelj u školi.

- Ova škola, koja nosi nazov "Despot Stefan, i danas radi, ali u njoj ima svega nekoliko đaka. Koliko sam čuo, ima ih troje, ali za Svetog Savu je ovde na službu i recitaciju došla samo jedna devojčica. Znate, u Nauparama većina življa živi i radi preko, u inostranstvu, rekao nam je prilikom posete duhovnik manastira Naupare - otac Damaskin.
Nedaće su stigle manastir Naupare i u Prvom svetskom ratu, kada je pljačkan od strane Bugara, pa u Drugom svetskom ratu je opet pustošen i pljačkan, a manastirska šuma biva spaljena. Tad se manastiru oduzima i 1.872 hektara imovine. Kažu u manastiru da je crkva bila i freskopisana u 14. veku, ali je od te umetnosti nakon rušenja u vreme Turaka ostalo jako malo. Neki fragmenti su otkriveni tokom restauracije crkve 1994. godine. No, crkva je svakako dobila novi ikonostas u vreme Obrenovića, ali on, za razliku od prethodnog, uništenog, nema veću umetničku vrednost.

Inače, manastir Naupare, odnosno njegova crkva koja je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, stavljen je pod zaštitu države 1949. godine, a manastir Naupare je 30 godina kasnije utvrđen za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Naupare je danas ženski manastir, a to je postao 1950. godine, kada je u njega prešao jedan deo sestrinstva iz manastira Divljane.

Inače, ovo nije jedan od onih manastira u kojima će vas sačekati gužva. Baš naprotiv. Osim u vreme liturgije u dane vikenda ili praznika. Tako da ćete ovde zaista moći da, u potpunoj tišini i miru, sa svih strana sagledate ovo arhitektonsko delo koje svojom lepotom sasvim opravdano nosi status dobra od velikog značaja.

Danijela Stanimirović-Gavrilov