Coface: Postoje znaci stabilizacije srpskog agrotržišta koje je potrebno pratiti u narednom periodu

- Uzimajući u obzir da je poslovna klima stabilna u poslednja dva kvartala (ocena A4 koju daje Coface procena rizika zemlje) i da se poljoprivredno-prehrambeni sektor u Centralnoistočnoj Evropi karakteriše kao sektor srednjeg rizika s obzirom na nekoliko faktora, posebno je važno sagledati ovaj sektor u Srbiji - navodi Coface.

Kako se naglašava u Coface uvidima sa tržišta, relativna otpornost na posledice krize koju je prouzrokovao COVID-19, budući da potrebe za hranom nisu mnogo kompresibilne, doživljava se kao glavna prednost poslovanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Ali, s druge strane, postoje i nedostaci kao što je ranjivost na promene cena energije i inputa (posledice rata u Ukrajini) na šta su kompanije iz ovog sektora takođe stavljale najveći akcenat dok su prikupljani uvide sa tržišta za potrebe analiza. Kao nedostaci se navode i promenljivost cena poljoprivrednih proizvoda i to što je sektor jako izložen klimatskim i biološkim opasnostima, pogoršanim povećanom učestalošću ekstremnih događaja (toplotni talasi, poplave, požari, itd.)

Procenjujući kompanije u Coface-u, pokušaj je bio da se razume celokupna slika o trenutnom stanju pojedinih privrednih subjekata i glavnim faktorima koji su dominantno uticali na poslovanje, pri tom ne oslanjajući se samo na finansijske podatke, već dobijajući uvid i u razloge koji se odnose na kvalitativni aspekt performansi kompanija.

- Uticaj inflacije jedan je od najvećih problema koji su kompanije istakle u analizama koje je sproveo Coface, kao i uticaj rata u Ukrajini koji je izazvao rast cena energenata, što se odrazilo na značajno povećanje troškova poslovanja. Posmatrajući situaciju vezanu za rusko-ukrajinski sukob, putevi snabdevanja u Srbiji pretrpeli su manju štetu od konkurencije. Ovo je izvršilo pritisak na kompanije koje pokušavaju da nađu način da prevaziđu poteškoće koje proizilaze iz povećanja operativnih troškova kao posledica rasta cena inputa. Neke kompanije su uspele da održe dobre finansijske pokazatelje kroz povećanje obima prodaje - ukazuje se u uvidima Coface-a.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do kraja oktobra 2023. izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 3,8 mlrd EUR, dok je istovremeno uvezla hrane u vrednosti od 2,7 mlrd EUR.

- Srbija je u prvih deset meseci prošle godine ostvarila suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 1,1 mlrd EUR. Kvantitativno gledano, izvezeno je 3,8 milijardi tona robe, a uvezeno 1,4 milijarde tona različite robe iz kategorije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Posmatrano po kategorijama, Srbija je u navedenom periodu uvezla više od 3.600 tona živih životinja, a izvezla 15.000 tona. S druge strane, uvezeno je čak 68.000 tona mesa i mesnih prerađevina, dok je iz Srbije na svetsko tržište izvezeno 23.000 tona. Kada su u pitanju žitarice i proizvodi od žitarica, izvoz je bio 1,5 miliona tona, dok je uvoz iznosio svega 104.000 tona - naglašava se u Coface uvidima.

Od poljoprivrednih proizvoda Srbija uvozi najviše voća i povrća, 467.000 tona. Ako posmatramo vrednost izvezene poljoprivredne proizvodnje, najznačajniji proizvodi su povrće i voće, čija je vrednost izvoza bila veća od 870 mil EUR, zatim žitarice sa 562 mil EUR, duvan i duvanski proizvodi 450 mil EUR, a najmanji je izvoz životinjskih proizvoda, ulja i masti, 4,12 mil EUR.

Takođe, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveća vrednost uvezene robe bila je na strani povrća i voća, više od 526 mil EUR, slede kafa, čaj, kakao, zatim začini i proizvodi od začina, koji su uvezeni za 305 mil EUR, a tu su i razni prehrambeni proizvodi i prerađevine sa uvozom od 253 mil EUR.

- U skladu sa podacima koje mi u Coface-u proizvodimo za procenu srpskog agrotržišta, možemo istaći da postoje znaci stabilizacije na tržištu koje je potrebno pratiti u narednom periodu. Primetne su fluktuacije u cenama inputa – pošto su ove cene sirovina značajno porasle nakon pandemije COVID- 19 i nisu se vratile na nivo na kojem su bile u periodu pre pandemije. Posle pandemije, dodatne poteškoće za kompanije su nastale tokom sukoba u Ukrajini. Primetili smo da su kompanije više nego ranije oprezne kada je reč o postavljanju dugoročnih planova poslovanja, što je rezultat nepredvidive, ali i donekle napete situacije na tržištu - navode iz Coface-a

Ono što se, kako dodaju, može zaključiti jeste da se ponuda na tržištu stabilizovala, a kompanije, iako opreznije kada je reč o pravljenju dugoročnih planova, naučile su da brže upravljaju i postale su agilnije, imajući u vidu da su bile prinuđene da se ova sposobnost razvije kroz krize koje su počele pandemijom COVID- 19 i nastavljene rusko-ukrajinskim sukobom.