NavMenu

Ćorić: Jedinstveni TAG uređaj za RS i Srbiju do početka turističke sezone

Izvor: eKapija Utorak, 09.04.2024. 16:38
Komentari
Podeli
Nedeljko Ćorić (Foto: YouTube/Screenshot)Nedeljko Ćorić
Nedeljko Ćorić, v. d. direktor JP Autoputevi Republike Srpske i jedan od potpisnika Memoranduma o poslovnoj saradnji između Republike Srpske, FBiH i Srbije, kojim će biti objedinjen sistem elektronske naplate putarine najavio je uspostavljanje pune funkcionalnosti sistema do početka turističke sezone.

- Memorandum, koji smo potpisli i sa JP Putevi Srbije, predviđa uvođenje zajedničkog TAG uređaja za korišćenje auto-puteva u Republici Srpskoj i Srbiji. U praksi to, zapravo, znači usklađivanje sistema elektronske naplate putarine na auto-putevima obje zemlje, čime će se korisnicima usluga znatno olakšati plaćanje putarine i u Srbiji i u Republici Srpskoj, odnosno cijeloj BiH. U narednom periodu, biće formirana radna grupa, koja će raditi na usklađivanju tehničkih karakteristika naplatnih sistema i fizičkom testiranju, nakon čega će zajednički sistem elektronske naplate biti u funkciji. Zajednički cilj je uspostavljanje pune funkcionalnosti sistema do početka turističke sezone, kao i nastavak integracije sa ostalim operatima odnosno upravljačima u regionu – rekao je Ćorić u ekskluzivnom intervjuu za Politiku.

Na pitanje kako teku radovi na auto-putu Banja Luka – Beograd, Ćorić je istakao da su u proteklih nekoliko godina JP Autoputevi Republike Srpske, resorno Ministarstvo saobraćaja i veza i Vlada Republike Srpske, sproveli niz zajedničkih aktivnosti, kako bi danas deonica Rača – Bijeljina, na kojoj su radovi započeli u septembru 2022. godine, bila u izgradnji, ali i kako bi bila ugovorena i preostala dva pravca, odnosno Vukosavlje – Brčko i Brčko – Bijeljina. On je naveo da radovi na deonici Rača – Bijeljina, dužine oko 20 kilometara, teku planiranom dinamikom, te da je rok završetka tri godine.

- Kada je riječ o Sremskoj Rači, pri kraju je izgradnja međudržavnog mosta preko rijeke Save, koji gradi Republika Srbija, čime će ova dionica biti povezana sa auto-putem Kuzmin-Rača u Srbiji, a u toku je izgradnja i novog zajedničkog graničnog prelaza na teritoriji Srbije – naveo je Ćorić.

Govoreći o dionicama Vukosavlje – Brčko, i Brčko – Bijeljina, prvi čovek Autoputeva Republike Srpske objasnio je da su one ugovorene sa kineskim partnerima po sistemu "finansiranje, projektovanje i izgradnja" i da su trenutno u fazi projektovanja, dok su na dionici Vukosavlje – Brčko započeti i pripremni radovi.

Prema njegovim rečima, dionica Doboj (Johovac) – Vukosavlje, dužine oko 36 kilometara, deo je panevropskog Koridora Pet Ce i njena izgradnja je planirana kreditnim sredstvima Evropske investicione banke, uz podršku grant sredstava Evropske unije.

- Iako su pregovori sa kreditorom bili gotovo finalizovani, zbog sankcija su ponovo suspendovani, te Vlada Republike Srpske i JP Autoputevi RS čine sve da pronađu druge mogućnosti za finansiranje ovog projekta, rekao je Ćorić i osvrnuo se i na auto-put Beograd-Sarajevo-Beograd.

- Dio budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo-Beograd na teritoriji Republike Srpske i Federacije BiH je deonica brzog puta Sarajevo-Vardište, tačnije Sarajevo-Podromanija-Rogatica-Međeđa-Višegrad-Donje Vardište (granica sa Republikom Srbijom), koja se nalazi na Ruti 3 SEETO mreže – naveo će Ćorić i dodao da je Delegacija Evropske unije u BiH objavila tender za izradu idejnog i glavnog projekta sa pratećim studijama, te da će nakon njegove izrade biti neophodno pristupiti pronalaženju finansijera, te izboru modela ugovaranja za izgradnju ove dionice.

Govoreći za prestižne dnevne novine u Srbiji, Ćorić je istakao da je prioritet JP Autoputevi Republike Srpske pravac auto-puta Vukosavlje – Brčko – Bijeljina – granica sa Republikom Srbijom, iako se paralelno obavljaju i pripreme planske i projektne dokumentacije za realizaciju ostalih planiranih deonica u mreži auto-puteva i brzih puteva Republike Srpske.

– Jedna od najvažnijih deonica je i "Obilaznica Banja Luka" koja je dio budućeg auto-puta Glamočani – Mliništa, za koju je izrađena projektna dokumentacija, a za čije je finansiranje spremnost iskazala EIB i Evropska unija, koja je i finansirala projektnu dokumentaciju – zaključio je Ćorić.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.