Kako bi trgovinski sukob EU i Kine uticao na Srbiju i šta bismo mogli da izgubimo?

U narednih mesec dana očekuje se da Evropska komisija objavi nalaze istrage o kineskim subvencijama za električna vozila (EV) koju je pokrenula u septembru prošle godine, a rezultat bi mogle da budu i kompenzacione carine na električna vozila iz Kine. U eventualnom trgovinskom ratu EU i Kine, Srbija bi mogla da izvuče deblji kraj, kaže za eKapiju koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je 13. septembra prošle godine istragu o kineskim subvencijama EV. Kako je pisao Euractiv, istraga protiv subvencija zasnovana na antisubvencionoj regulativi EU obično traje 13 meseci. Kada istraga počne, Komisija ima rok od devet meseci da objavi svoje nalaze, kao i privremene mere koje bude odlučila da primeni. Nakon najkasnije četiri meseca, Komisija će morati da objavi konačne mere koje želi da preduzme.

Subvencionisana EV bila su i tema nedavnog sastanka Urusule fon der Lajen sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Parizu prošle nedelje.

Predsednica EK je nakon sastanka izjavila da subvencionisani proizvodi iz Kine kao što su električna vozila ili čelik - preplavljuju evropsko tržište.

- Istovremeno, Kina i dalje masivno podržava svoj sektor proizvodnje. Uz domaću potražnju koja ne raste, svet ne može da apsorbuje višak proizvodnje iz Kine. Stoga sam ohrabrila kinesku vladu da reši ove strukturne viškove - navela je Fon der Lajen.

Ona je istakla da bi trgovina bila fer, pristup međusobnim tržištima mora biti recipročan i najavila mogućnost korišćenja "instrumenata odbrane".

- Razgovarali smo o tome kako ostvariti stvarni napredak u pristupu tržištima. Verujem da možemo postići više napretka. Istovremeno, spremni smo da u potpunosti iskoristimo naše instrumente odbrane trgovine ako je to potrebno. Na primer, pre nekoliko nedelja, pokrenuli smo našu prvu istragu pod Međunarodnim instrumentom za nabavku. Evropa ne može prihvatiti prakse koje narušavaju tržište i mogu dovesti do deindustrijalizacije ovde kod kuće - navela je predsednica Evropske komisije.

Da u Briselu vlada nezadovoljstvo zbog kako se navodi, državnih subvencija proizvodnje u Kini, smatra i naš sagovornik, koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

- U Briselu vlada veliko nezadovoljstvo zbog subvencija proizvodnje u Kini. Država podržava tamošnje kompanije na različite načine, ne toliko eksplicitno, ali to se otkrilo, a jedno od načela EU je da države ne subvencionišu automobilsku industriju. Kina je tim postupcima omogućila da njihove kompanije budu konkurentnije na tržištu, ali je ugrozila potpisivanje različitih sporazuma sa EU, ali i sa Japanom i Korejom - smatra Rajić.

Dodaje da se u narednom periodu očekuju kontramere EU.

- Videćemo efekte razgovora koje je predsednik Kine Si Đinping imao sa Ursulom fon der Lajen i Emanuelom Makronom. Očekuje se da ako Kina nastavi takvu politiku, pa će EU preduzeti neke mere i do zaoštravanja će svakako doći, jer to je povezano i sa očuvanjem radnih mesta u automobilskoj industriji, te će EU reagovati - ističe Rajić

Prema njegovim rečima kompanije iz EU već rade na strategijama eventualnih uvođenja barijera u trgovini sa Kinom.

- Nemačke trgovinske kompanije i država već nekoliko godina pripremaju strategiju u slučaju da dođe do barijera u trgovini sa Kinom, vrše restrukturiranje poslovanja. Prema nekim prognozama, do pre nekolliko godina BDP Nemačke bi opao za 5% da dođe do potpune obustve trgovine sa Kinom, a sada su te brojke značajno manje - navodi naš sagovornik.

Ukoliko bi došlo do obustave trgovine između EU i Kine, Rajić ističe da bi Srbija loše prošla.

- Ukoliko bi do toga došlo, najveći gubitnik bi bila Srbija, jer ovde posluje značajan broj kineskih kompanija koje preko nas žele da pojačaju svoj uticaj u EU. U tom slučaju bismo imali problem i sa EU i sa Kinom, jer Kini ne bismo mogli da obezbedimo ono što njoj treba. Jedan deo kineskih kompanija više ne bi ni imao interes da bude ovde i ulaže - navodi.

Kako dodaje, "Srbija je de facto deo zapadnog sveta" i teritorijalno, i prema životnom standardu, ali i kada je o privredi reč.

- Mi moramo biti uz Evropu, jer sve ostalo je samoubistvo. Kada ne bismo imali razmenu sa EU, prosečna plata u Srbiji bila bi 100 ili 150 EUR - ističe Rajić.

Navodi i da je zbog "balansiranja" u spoljnoj politici već počelo da opada poverenje u srpsku ekonomiju.

- Nivo poverenja zapadnih kompanija u razvoj Srbije i srpske ekonomije je dosta opao u poslednje dve-tri godine, jer i ako vesti odavde nisu u potpunosti loše, one su često ambivalentne. Postoji jedno podozrenje kompanija iz EU jer se ne zna kom bloku Srbija pripada i da li su uslovi za poslovanje ovde stabilni. U neizvesnim vremenima, kompanije traže izvesnost, jasnu opredeljenost, kako ne bi dolazile u situaciju u koju su na primer došle u Rusiji, gde su morale da prekinu poslovanje i odreknu se značajnih ulaganja koja su tamo imali - kaže sagovornik eKapije.

Navodi i da je Kini je potrebno da veliku količinu svojih proizvoda plasira na zapadno tržište.

- Čak 70% kineske trgovine ide u bogate zemlje, u zemlje zapada, kineska ekonomija u velikoj meri zavisi od tog plasmana. Oni rade i ka zemljama BRIKS-a, ali kupovna moć tih zemalja nije tako velika. Kada bi se kineska ekonomija suočila sa sankcijama poput onih u Rusiji, osetila bi značajne posledice, jer je mnogo manje samoodrživa od ruske ekonomije - smatra Rajić.

Informacije iz Evropske unije i eventalnog uvođenja kompenzacionih carina iščekuju se nakon što je američka administracija višetruko povećala carine na uvoz iz Kine. Carine će se postepeno uvoditi tokom naredne tri godine, a one koje stupaju na snagu 2024. godine obuhvataju EV, solarne ćelije, špriceve, igle, čelik, aluminijum.

Bela kuća je saopštila da će ove godine povećati carine na električna vozila sa 25% na 100%. Očekuje se da će ovo povećanje carina drastično uticati na cenu kineski električnih automobila i tako im praktično uništiti šansu za ulazak na američko tržište.

SAD povećava i tarife na fotonaponske ćelije koje se koriste za pravljenje solarnih panela sa 25%, na 50%, kao i tarife na litijum-jonske baterije sa 7,5% na 25%, a povećanje tarifa će se proširiti na sve litijumske baterije do 2026. godine.

Najavljene su i nove carine na medicinske proizvode poput respiratora i maski, kao i na proizvode od čelika i aluminijuma, koje će skočiti sa 0 do 7,5% na 25% u 2024. godini, kao i nova tarifa od 25% za ključne minerale, i 50% na poluprovodnike u 2025. godini, dvostruko više nego što je trenutna stopa.

Nove carinske stope će uticati na robu vrednu 18 mlrd USD, saopštila je Bela kuća.