Šta znači Putinov potpis na protokole o restrukturiranju dugova Srbije

Ruski predsednik Vladimir Putin ratifikovao je četiri protokola kao pravni osnov za restrukturiranje dugova Srbije Rusiji. Time je praktično ozakonjeno više međudržavnih sporazuma već potpisanih u Moskvi i Beogradu.

Reč je o izvoznim kreditima koje je Rusija odobrila Srbiji 2012. i 2019. godine, zatim finansijskom zajmu iz 2019, a tu je i dug bivše Jugoslavije čiju je otplatu Srbija preuzela.

Protokolima potpisanim u novembru prošle godine najpre u Moskvi, a zatim i u Beogradu, postignut je dogovor da se na dug koji je dospevao na naplatu od marta 2022. do marta 2023. godine ne obračunavaju penali ili druge kamate. Uslov je bio da se dug izmiri u celosti, što je Srbija i učinila u septembru prošle godine.

- To je očigledno posledica funkcionisanja platnog prometa između dve zemlje i to je sada realnost kako može taj aranžman da se izmiruje, a istovremeno kada govorimo o tome formalizuje jedan period između marta 2022. i marta 2023. kada je nama odložena kompletna naša obaveza po osnovu svih ovih aranžmana prema Ruskoj Federaciji, bez ikakvih dodatnih penala i dodatnih kamata. Znači formalizuje to sve - ukazuje dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Uz ocenu da je ovaj potez i potvrda finansijskog kredibiliteta Srbije, analitičari smatraju da je plaćanje u rubljama povoljnije za Srbiju.

- Radi se o dugu koji se vraća u rubljama, što je po mom mišljenju negde pozitivna stvar iz razloga što stavlja srpski platni bilans u ravnotežu, odnosno negde se koristi ta pozicija, geostrateška pozicija između EU, da kažem Kine i Rusije gde samim tim smanjujemo i rizike svojih izloženosti kako kreditorima tako i valutni rizik zemlje ukupno - objašnjava analitičar Nikola Seneši.

Za otplatu od 1. marta 2022. godine do dana potpisivanja protokola, dug Srbije po izvoznim kreditima iznosio je nešto više od 102 mil USD i gotovo dva miliona evra, finansijski kredit je bio 38,3 mil USD, a obaveza bivše Jugoslavije gotovo tri miliona dolara.