Biseri srpskog srednjeg veka na Kosovu i Metohiji - Putevima predaka za susret u večnosti (FOTO)

Vidovdan, dan u kome proslavljamo Svetog mučenika Lazara i kada obeležavamo sećanje na Kosovski boj, ali i hitac Gavrila Principa i njegovih saboraca iz Mlade Bosne u Sarajevu, i ove godine će okupiti veliki broj Srba u Gračanici i na Gazimestanu.

Kako to, valjda, može samo kod nas, nakon parastosa uslediće slavlje, preplitaće se emocije, bar za trenutak činiće se da je sve onako kako treba. A nije i sigurno još zadugo neće biti.

Činjenica, koju je nemoguće opovrgnuti ma koliko se neki trudili, kaže da su po Kosovu i Metohiji prosuti biseri srpske srednjovekovne kulture koje bi svako trebalo da poseti makar jednom u životu.

Od ravnog Kosova polja, do Metohije koju grle Šara i Bistrica, krenućemo putevima vekova.

Nema prigodnijeg mesta od Gazimestana na 28. jun. Prostor na kome se odigrala bitka, kao na dlanu videćete sa kule koja je izgrađena u blizini Prištine 1953. godine. Ovo je spomenik Kosovskim junacima, na kome se nalaze stihovi Lazareve kletve, a unutar kule, kako se penjete stepenicama do vrha, prate vas stihovi epskih pesama.

U blizini je i kameni stub, na kome je uklesan zapis o Kosovskom boju, za koji se veruje da ga je sastavio despot Stefan, sin kneza Lazara i kneginje Milice.

Danas je Gazimestan ograđen, a čuvaju ga pripadnici policije. Ipak, božuri i dalje slobodno i prkosno cvetaju na ovom prostoru svakog maja.

"Gračanice, da si nam bar jabuka, da te možemo staviti u nedra" jedan je od stihova koje je velika Desanka Maksimović posvetila zadužbini kralja Milutina, koja od početka 14. veka postojano stoji na svojim temeljima, danas okružena žicom. Krasi je freska kraljice Simonide, čije iskopane oči, kako je spevao Milan Rakić, "na iščađaloj i starinskoj ploči sijaju". Osim što ćete okrepiti dušu, ovde možete i da probate neke od domaćih proizvoda, koji se proizvode na manastirskom imanju - od vina i rakije, preko sokova, sireva, ribe.

Dom čuvara Kosova i Metohije - svetog kralja Stefana Dečanskog zaustaviće vam dah, a trenutak će se pretvoriti u večnost. Svetli, kao da lebde nad zemljom, Visoki Dečani gospodare prostorom, iznutra ukrašeni sa više od 1000 srpsko-vizantijskih fresaka. Samo ovde videćete fresku Hristosa sa mačem i osetiti svu moć ove svetinje kada se poklonite moštima i ostanete sami unutar impozantnog hrama, koji odiše vekovima. Građeni su između 1327. i 1355. godine. Čuvaju ga pripadnici KFOR-a, među kojima su Moldavci, Italijani, Hrvati. Neka vas ne začude uniforme tokom liturgije - oni koji čuvaju ovu svetinju, znaju da čuvaju blago koje pripada srpstvu, ali koje je neizostavni deo svetske kulturne baštine.

Peć krasi kompleks manastira u klisuri reke Pećke Bistrice. Patrijaršija, crvena kao radost, ali i kao krv mučenika. Građena je od treće decenije 13. veka do sredine 14. veka i čine je četiri crkve i priprata. Ako ikada zaboravite ko su vam preci, ona će vas podsetiti. Ovde su zemni ostaci znamenitih patrijarha i arhipeiskopa, među kojima i arhiepiskopa Danila Drugog, pod čijim su nadzorom zidani Dečani i Banjska.

U dvorištu se nalaze temelji građevina, za koje se veruje da su bili konaci i trpezarija. Suvereni gospodar je šam-dud, star više od 750 godina, za koji se veruje da ga je zasadio arhiepiskop Sava Drugi. Ne posustaje ni danas, jer su iz njega iznikla tri jaka izdanka. Simbolika?

Prizren je zaista carski grad, širok i lep, u kome se susreću ljudi sa svih strana. On je pravo turističko mesto, pa ćete ovde videti i dosta stranaca. Nažalost, Srba koji ovde žive gotovo i da nema, broje se sa svega nekoliko duša, a nekada ih je bilo više od 10.000.

Ipak, svedočanstva o srpskom postojanju su ostala i opstaju i dalje. Prvo je crkva Bogorodica Ljeviška,vršnjakinja Notr Dama, koja je stradala za vreme Turaka, kada je bila pretvorena u džamiju, a tokom 2004. godine iznutra je spaljena toliko da se garež vidi i danas. U njoj svojom lepotom isijava freska Bogorodica Eleusa sa Hristom Hraniteljem – Bogorodica Ljeviška iz 13. veka.

Persijski putopisac, zadivljen lepotom ove svetinje, uklesao je na arapskom: "Zenica oka moga, gnezdo je lepote tvoje, počasti nas ulaskom, ovo je dom tvoj".

U centru grada su crkva Svetog Đorđa i Svetog Nikole, kao i obnovljena Prizrenska bogoslovija, dok je nešto više, ka tvrđavi Kaljaja, sa koje se pruža pogled na ceo grad, smeštena Crkva Svetog Spasa, u koju najčešće ne može da se uđe.

Prizren krase Bistrica, kameni mostovi, ali i ljubaznost Goranaca koji će vam na srpskom ponuditi baklave, sladoled ili bozu.

A potom ćete doći u Svete Arhangele, zadužbinu cara Dušana, koja je potpuno uništena i od čijeg su kamena Turci sagradili Sinan pašinu džamiju u Prizrenu. Manastir je stradao i tokom pogroma, ali vredno bratstvo ne odustaje ni danas od podizanja ove svetinje, u kojoj se nalazi grobno mesto cara Dušana, čiji se ostaci nalaze u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Oni malo veštiji mogu se popeti do ostataka srednjovekovnog grada - Prizrenskog grada, gde se nekada nalazila prestonica srpskog carstva. Odavde se pruža pogled na manastir.

Obiđite i Veliku Hoču, Orahovac, Štrpce, Lipljan, Goraždevac, Staro Gacko, Pasjane, Sušicu, Osojane, Kosovo polje, Devič, Ulije, Babin Most, Budicavce, Sokolicu, Duboki Potok, Draganac, Banjsku. Kud god da krenete, imaćete gde i da dođete.

Put Kosova i Metohije možete poći sami, u organizaciji mnogobrojnih udruženja, organizacija, ali i eparhija. Bilo da je to za vas hodočašće ili putujete kao turista, sigurno je da se nećete vratiti isti. Od samog dolaska na prelaz i shvatanja da vam je potrebna lična karta da biste ušli na deo teritorije za koju kažu da nije vaša, a koja je ime ponela po ptici kos i reči metoh; u kojoj se nalazi gradić sa imenom Obilić, a najveći administrativni centar - Priština dobio je ime po slovenskoj reči reči izbočina; do susreta sa srpskim narodom koji je ostao na ognjištima i koji vam neće zameriti što ste došli, nego će vas prigrliti i reći - to je ono što nam je najviše potrebno.

Uz poneku nepristojnu gestikulaciju ili komentar, proći ćete ulicama koje nose naziv Adеm Jašari i Toni Bler, okićene najčešće američkim, nemačkim i albanskim zastavama, videćete spomenik Bilu Klintonu i UČK borcima, Burger King i mnogo auto perionica. A onda će se pred vama ukazati večnost - Gazimestan, Gračanica, Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Prizren. Dovoljno da čujete svoj unutrašnji glas - ja ću se vratiti.