MOR: Više radnika nego ikad ugroženo zbog vrućine, moguće uštedeti 361 mlrd USD

Podaci otkrivaju da će regije koje nisu bile naviknute na ekstremne vrućine sada biti izložene povećanim rizicima, dok će se radnici u već vrućim klimama suočavati se sa sve opasnijim uslovima.

Stres izazvan vrućinom je nevidljivi i tihi ubica koji može brzo izazvati bolest, toplotni udar ili čak smrt. Vremenom može dovesti i do ozbiljnih problema sa srcem, plućima i bubrezima kod radnika, naglašava studija.

Najčešće izloženi prekomernoj vrućini su radnici u Africi, gde je pogođeno 92.9% radnika, u

arapskim državama (83.6%) i Aziji i Pacifiku (74.7% radne snage). Ove cifre su iznad globalnog proseka od 71%, prema podacima iz 2020.

Međutim, najbrže promene radnih uslova viđene su u Evropi i Centralnoj Aziji, navodi se u izveštaju. Od 2000. do 2020. godine, region je zabeležio najveći porast izloženosti prekomernoj vrućini, sa porastom broja pogođenih radnika od 17.3%, što je skoro duplo veće od globalnog prosečnog porasta.

U međuvremenu, Severna i Južna Amerika beleže najveći porast povreda na radu izazvanih stresom od vrućine od 2000. godine, sa porastom od 33.3%. Na drugom mestu su Evropa i Centralna Azija sa porastom od 16.4%. Ovo je verovatno zbog viših temperatura u regionima gde radnici nisu navikli na vrućinu, napominje se.

Kako uštedeti do 361 mlrd USD

Izveštaj procenjuje da je 4200 radnika globalno izgubilo živote usled toplotnih talasa u 2020. godini. Ukupno, 231 milion radnika bilo je izloženo toplotnim talasima u 2020, što predstavlja porast od 66% u odnosu na 2000. godinu. Ipak, izveštaj naglašava da je devet od deset radnika globalno bilo izloženo prekomernoj vrućini van toplotnih talasa i da se osam od deset povreda na radu od ekstremne vrućine dogodilo van toplotnih talasa.

Poboljšane mere bezbednosti i zdravlja kako bi se sprečile povrede od prekomerne vrućine na radnom mestu mogle bi uštedeti do 361 mlrd USD globalno – u izgubljenom prihodu i troškovima medicinskog tretmana, naglašava studija.

Procene MOR-a pokazuju da su ekonomije sa niskim i srednjim prihodima posebno pogođene, jer troškovi povreda od prekomerne vrućine na radnom mestu mogu dostići oko 1.5% nacionalnog BDP-a.

- Ovo je pitanje ljudskih prava, prava radnika i ekonomsko pitanje, a ekonomije sa srednjim prihodima nose najveći teret. Potrebni su nam akcioni planovi za vrućinu tokom cele godine i zakoni za zaštitu radnika, kao i jača globalna saradnja među stručnjacima kako bi se uskladile procene stresa od vrućine i intervencije na radu - rekao je generalni direktor MOR-a, Gilbert F. Houngbo.

Neophodno pojačati zaštitu radnika

Uticaj vrućine na radnike širom sveta brzo postaje globalno pitanje koje zahteva akciju.

- Ako postoji jedna stvar koja ujedinjuje naš podeljeni svet, to je da sve više osećamo vrućinu. Zemlja postaje toplija i opasnija za sve, svuda. Moramo odgovoriti na izazov rastućih temperatura i pojačati zaštitu radnika, zasnovanu na ljudskim pravima – poručio je generalni sekretar UN-a, Antonio Gutereš.

Izveštaj MOR-a razmatra zakonske mere u 21 zemlji širom sveta kako bi pronašao zajedničke karakteristike koje mogu voditi ka stvaranju efikasnih planova bezbednosti na radu u vezi sa vrućinom.

Nalazi se nadovezuju na prethodni izveštaj, objavljen u aprilu ove godine, koji je ukazao da klimatske promene stvaraju "koktel" ozbiljnih zdravstvenih rizika za oko 2,4 milijarde radnika koji su izloženi prekomernoj vrućini. Aprilski izveštaj je naveo da sama prekomerna vrućina izaziva 22,85 miliona povreda na radu i gubitak 18.970 života svake godine.