Otvara se prva tajvanska fabrika čipova u Evropi

Tajvanski gigant elektronske industrije TSMC, najveći proizvođač čipova na svetu, do kraja ove godine počeće sa izgradnjom fabrike poluprovodnika u Nemačkoj.

Reč je o postrojenju u gradu Drezdenu u Nemačkoj, koje će koštati oko 10,8 mlrd USD i proizvoditi savremene čipove za potrebe automobilske i drugih industrija.

Delegacija TSMC na čelu sa generalnim direktorom posetiće Nemačku 20. avgusta ne bi li finalizirala dogovor o fabrici u kojoj će desetoprocentni vlasnički udeo imati i tri nemačke kompanije, i u kojoj bi masovna proizvodnja trebalo da otpočne krajem 2027.

I dok su američke kompanije poput Intela i Volfspida odložile sosptvene planove o izgradnji fabrika čipova u Nemačkoj zbog inflacije i nepovoljne poslovne atmosfere u najvećoj evropskoj ekonomiji, tajvanski div nastavlja da verno sprovodi svoj program ulaganja u inostranstvo, koji je doneo pod pritiskom vlada u Vašingtonu i Tajpeju.

Naime, TSMC planira i već gradi po dve nove fabrike u SAD i Japanu i, kao što je obećao, sada polaže temelje i za postrojenje u Nemačkoj. On je time prekinuo svoju višedecenijsku praksu da zbog jeftine radne snage, visokog nivoa obuke i stručnosti, te izuzetne radne etike zaposlenih kineskog porekla proizvodnju čipova vrši isključivo u kineskoj kulturnoj sferi (na samom Tajvanu i u manjoj meri matici Kini).

Sa tom poslovnom politikom i tradicijom je raskinuo jer je vlada u Vašingtonu, zbog zabrinutosti da bi usled ogromne koncentracije proizvodnje savremenih čipova na Tajvanu u slučaju vojne intervencije Pekinga na tom ostrvu moglo doći do prekida u snabdevanju i fatalne nestašice čipova koja bi paralisala mnoge grane industrije na Zapadu, formulisala plan kojim bi bio stvoren novi decentralizovani lanac snabdevanja čipovima koji bi SAD i njene najbliže vojnopolitičke saveznike zaštitio od takvog iskušenja.

SAD su, dakle, od vlade u Tajpeju i samog TSMC-a snažo zahtevale da doprinesu učvršćivanju ekonomske bezbednosti Zapada i njegovih saveznika tako što će, uz odgovarajuće subvencije zemalja domaćina, uložiti novac i znanje u izgradnju novih fabrika u SAD, Japanu i Nemačkoj. Paradoksalno, međutim, fabrike TSMC u inostranstvu umanjuju strateški značaj samog Tajvana za SAD, ali i čitavi svet. Odnosno, Vašington i njegovi saveznici, mada i dalje zainteresovani za odbranu Tajvana od eventualne vojne intervencije matice u geopolitičkom smislu, više nemaju snažni ekonomski podsticaj da se neposredno zauzmu za njegovu zaštitu, jer su znanje, tehnologije i kadrovi koje je TSMC decenijama ljubomorno čuvao na Tajvanu sada već raspršeni širom vojnopolitičkog bloka koje predvode SAD.