Francuzi obnavljaju negotinske pivnice - Siril i Estel Bonžiro došli su u opustelo Rogljevo, zakupili stare podrume i sada proizvode i izvoze vino

(Siril Bonžiro)

U negotinskom selu Rogljevu francuski bračni par Siril i Estel Bonžiro, iz Burgonje, uveliko u tri zakupljena stara vinarska podruma, sagrađena ovde u 19. veku, počev od 2008. godine, privode kraju i svoju četvrtu kampanju za preradu i ovojesenje berbe grožđa. Izvesno je da je berba berićetna kao i prošlogodišnja, a grožđe još i slađe, i da će Bonžiroovi i ove godine sve proizvedeno vino iz zakupljenih pa obnovljenih rogljevskih pivnica otpremiti u izvoz.

Predusretljivi krepki pedesetogodišnjak Siril – uveliko u poslu u kamenoj pivnici sagrađenoj još 1851. godine, a zakupljenoj na 15 godina od rogljevskog domaćina Stanoja Žikića – kaže da je u toku berba i prerada 30 tona grožđa. Za punjenje je pripremljeno 25.000 boca (buteljki) koje će njegova Francuska vinarija iz Rogljeva (kao "srpski produkt") izvesti u Francusku, Japan, Kanadu, Belgiju i Ameriku.

Još 2008. godine Bonžiroovi su stigli ovde iz Kladova. Njihov sunarodnik kupio je tamo, dve godine ranije, veliku vinariju "Ključ" i angažovao ih kao vrhunske stručnjake. Za Estel nema tajni u vinarstvu. Ona je profesionalni enolog, kao i više predaka iz njene porodice, a Siril je vrhunski poznavalac zemljišta, pedolog po struci. Estelini imaju u Burgonji i čuvenu vinariju "Chateli de choreu", staru 700 godina, a Sirila su svuda rado angažovali svi koji su podizali vinograde da im sačini analizu zemljišta.

– Bolja bračna kombinacija nije moguća – kaže, šaleći se, na prilično tečnom srpskom jeziku domaćin Siril.

– Kada su nas ovde iz Kladova prijatelji doveli na izlet, odmah sam predosetio da ćemo se vezati za ovo selo i njegove stare pivnice. I Estel je bila ushićena. I starim kamenim vinarskim podrumima, kakvih više nema u Evropi, i kvalitetom rogljevskog grožđa.

Brzo su preduzimljivi Francuzi "snimili" teren, sunce i okolne stare kamene podrume, najidealnije za čuvanje vina. Opčinila ih je tradicija i istinita priča koja liči na legendu. O tome kako su Francuzi kupovali vina iz pivnica negotinskih sela Rajca, Rogljeva, Smedovca, Štubika i još desetak okolnih. Plaćali su u 19. veku čabar vina (50 litara) velikim zlatnim "napoleonom". Opasna bolest filoksera bila je u to vreme uništila francuske vinograde…

Iste jeseni Siril i Estel su u prvoj zakupljenoj pivnici proizveli vino za izvoz. Pa su zakupili i obnovili i drugu i treću, a jednu staru zgradu preuredili u svoj dom. Ovih dana kupili su i već obnavljaju i četvrtu napuštenu pivnicu. U Rogljevu su godišnje i do sedam meseci, a sa šestogodišnjim sinom Sašom i zetom odlaze u Francusku da predahnu. Tamo su im stariji sinovi Luk i Eme, školarci.

S puno poleta, oduševljeni svojim novim preduzećem, Estel i Siril kažu da im je baš dobro krenulo. Za dve godine, računaju, biće i dobrog profita. Ljudi su ih srdačno primili. Rado im prodaju svoje grožđe za preradu, baš kako je ugovorima precizirano. A Bonžiroovi su kupili jedan stari vinograd, na dva hektara, sa starim autohtonim sortama grožđa. Od tog grožđa su Siril i Estel napravili vino "poemu" (tako srpski piše na etiketi na buteljci iz koje smo vino probali). Buteljka "poeme" prodaje se u Francuskoj za 15 EUR, zato što je vino vrhunsko. Sačinjeno je od rizlinga, muskat otonela i bele tamnjanike, po Estelinoj recepturi.

Prvom svom vinu iz Rogljeva Bonžiroovi su dali ime "obećanje" (na srpskom), drugo je dobilo ime "tajna", sledeće "poema". Sva su vrhunska. Od vrhunskog starog negotinskog grožđa. Upravo je sorte začinjak, prokupac, burgundac, tamnjaniku i muskat otonel Estel lepo ukomponovala sa savremenim sortama kao što su kaberne, šardone, game ...

– Ne pravimo nikakvu reklamu, ljudi dođu, probaju i kupuju – kaže Siril. Zato što je to vino baš onakvo kakvo su i pre 200 godina pravili Francuzi i Negotinci. Upravo se takva sada najviše traže. I sve iz Rogljeva odlazi u izvoz.

Prijatelji francuske porodice Slobodan Žikić, Miodrag Stefanović i Živojin Petković gotovo uglas kažu da od Francuza ima mnogo da se nauči. Impresivno je da Siril i Estel sami sve postižu. Rade po ceo dan, vidno raspoloženi. A posao ogroman, i za deset ljudi. Ne upotrebljavaju herbicid u suzbijanju trave i korova nego čokote okopavaju motikom. Nema hemije. Samo neznatno sumpora i plavog kamena u zaštiti, ni kvasca. Rade kako se radilo u 18. i 19. veku. Ko od Rogljevčana želi tako, neka izvoli. Bonžiroovi hoće da pomognu, da ustupe i svoje kupce. Njihova kuća i njihove obnovljene pivnice su otvorene za goste namernike.

Šteta je samo, vele Siril i Estel, što se više takvog vina ne proizvodi u Rogljevu. I što je u ovom raju pustoš, što nema mladih vinogradara i vinara. Ne mogu da veruju da u ovom selu, u ovakvom podneblju, sada jedva živi stotinak ljudi, ili osam puta manje nego pre šezdeset godina. I da na čuvenom vinarskom bregu, prostranoj rogljevskoj "Strani", sada gotovo da i nema vinograda. Ni deseti deo od onog što je bilo. A od 150 čuvenih ovdašnjih pivnica, trećina je potpuno ruinirana.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 05.10.2011.)