Inflacija se povampirila, kako dodatno podići standard građana? - Možda da krenu od cene goriva

Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju se vratila u granice cilja, nakon čega je u junu dodatno usporila na 3,8%. U Narodnoj banci Srbije navode da prema avgustovskoj centralnoj projekciji, nakon privremenog rasta u julu, inflacija bi trebalo da uspori i da se tokom naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Na privremeni rast inflacije u julu, kako kažu, u najvećoj meri će uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda, na šta se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena. Istovremeno prosečna neto plata u maju je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, premašila 100.000 dinara. Međutim, postavlja se pitanje koliko može da se kupi za tu platu.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da su u poslednje tri godine i pored rasta, plate vrlo malo realno skočile, upravo zbog previsokih cena. U Udruženju potrošača "Efektiva" navode da već od korone ukazuju na to da su cene hrane u Srbiji osetno veće nego u zemljama regiona.

Govoreći o maloprodajnim cenama osnovnih i drugih životnih namirnica, premijer Miloš Vučević je nedavno na sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast BDP-a ministrima poručio da je neophodno "ući u cipele običnog čoveka" i učiniti maksimalne napore da se dodatno podigne životni standard građana. On je potom u intervjuu "Kuriru" rekao da cene nisu čak ni tržišne nego "naduvane, prenaduvane" i da neko ekstra zaruđuje, da imamo monopoliste kojima su, na žalost, u nekom prethodnom periodu državni organi dozvoljavali da imaju monopol na tržištu.

- Mi moramo da udarimo to osinje gnezdo, a to je onaj klan ili ona kasta koja dere kožu naroda i koja podiže maloprodajne cene - rekao je Vučević.

Premijer je na predstavljanju rezultata ostvarenih u prvih 100 dana rada Vlade Srbije rekao da je na Savetu za BDP otvorena tema tržišnih marži, da Vlada u saradnji sa ministarstvima i NBS trenutno ispituje ko sve učestvuje u lancu povećanja cena i naglasio da je Srbija usvojila tržišnu privredu, ali da i ona ima svoja pravila i regulativu.

- Ispitujemo situaciju zajedno sa ostalim ministarstvima, sa Narodnom bankom Srbije. Videćemo da uključimo i Bezbednosno informativnu agenciju. Da ispitamo ko sve učestvuje u tome - rekao je Vučević odgovarajući na pitanje da li bi marže na određene proizvode mogle da se ograniče.

Premijer je rekao da su ga i mnogi prijatelji i politički istomišljenici pitali kako je moguće da su neki proizvodi i po dva ili tri puta Srbiji skuplji nego u regionu ili u Evropi.

- Tržišna privreda nije anarhija i tržišna privreda ima pravila. Nego da vidimo mi ko se tu ugradio između onih koji proizvode i onih koji prodaju. Da vidimo ko pravi dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju - rekao je Vučević. On je ocenio da se takvim potezima pojedinaca poništava sve ono što vlada i država rade po pitanju makroekonomije.

Na pitanje koji su mehanizmi u borbi protiv neopravdanog podizanja cena, Stevanović kaže za Euronews Srbija da su to podsticanje konkurencije i slobodna trgovina.

- Cene su kao što svi primećujemo nešto više nego u sličnim zemljama, ne toliko koliko se govori, pošto ljudi obožavaju da porede diskontne rasprodaje u Nemačkoj sa normalnim cenama u Srbiji. To se najbolje rešava time što se samo podstiče konkurencija i slobodna trgovina - rekao je on.

On objašnjava da će što više ulaza na tržište, što više novih ponuđača, što manje problema oko uvoza i izvoza iz Srbije, voditi ka padu cenom.

- Naravno, i što manje države koja troši tamo gde ne treba da troši. Sve to zajedno kad se sabere moglo bi dovesti do blagostanja za potrošače. Ne radi se to tako što se ide i preti nekome što je monopolista, nego jednostavno tako što država sve radi da konkurencija u Srbiji procveta. Sad su se setili posle 10 godina, ali ajde, dobro je da zaokruže i taj segment nakon što su neke druge segmente objektivno solidno sredili - rekao je Stevanović.

On kaže da je ranije tema monopola u trgovini bila jedna od najpopularniji i da se ta tema ponovo danas vratila.

- Ako u Srbiji sve funkcioniše po principu da ako politički najmoćniji osoba u Srbiji kaže da je nešto problem, onda institucije na jedanput postanu efikasne. Tako da s te strane mislim da možemo očekivati da Antimonopolska komisija odjedanput zablista u svom sjaju - rekao je Stevanović.

Da bi prvo Komisija za zaštitu konkurencije mogla da "malo radi svoj posao" smatra Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".

- Slali smo im početkom godine i pre neki dan smo ponovo objavili, recimo, cena banana je svugde ista u Srbiji. Dakle, kod svih poznatih maloprodajnih lanaca banane su 200 dinara, u Hrvatskoj se mogu naći za 100, 110, 120. Dakle, to je maltene 50% jeftinije nego kod nas - podseća Gavrilović.

On dodaje da je očigledno da postoji neki kartel, neki dogovor.

- Prvo Komisija za zaštitu konkurencije i drugo, možda, poreska politika, porez na ekstra profit ili da se te marže, ne znam koliko je moguće da se ograniče, ali recimo, da se trgovci destimulišu da ih povećavaju nekom porekom politikom - rekao je on.

Gavrilović dodaje da bi država mogla da bar saopšti ko su trgovci koji prave najveće marže, a daju najmanje plate zaposlenima i kolike su im marže.

- I to bi možda onda stvorilo neki animozitet kod građana koji bi manje kupovali kod tih trgovaca i onda bi im pao promet i onda bi razmislili o cenovnoj politici. Eto, to bi moglo da bude neko rešenje - predlaže Gavrilović.

Navodeći da ranija akcija "Bolja cena" sa snižavanjem cena pojedinih proizvoda nije donela nekog efekta, Gavrilović kaže da bi država trebalo da se malo ozbiljnije pozabavi time jer, kako kaže, prosto je neverovatno da su cene hrane u Srbiji među najvećima u Evropi.

- U Nemačkoj je jeftinija hrana nego u Srbiji - dodaje on.

Gavrilović kaže da nikada cene u Hrvatskoj nisu bile niže nego u Srbiji. Naveo je da je, na primer, u turističkom mestu u Hrvatskoj potrošio 30 EUR u jednoj kupovini za koju bi, kaže, u poređenju sa njihovim prosečnim cenama u Srbiji, potrošio 40 EUR.

- Skuplje je u Beogradu nego u turističkom mestu u Hrvatskoj gde je prosečna plata 50% veća nego u Srbiji - dodaje Gavrilović.

On kaže da se premijer pita kako su cene tako visoke u Srbiji, a da upravo Vlada na čijem je čelu svakog petka cene goriva drži na najvišem nivou u regionu.

- Možda prvo odatle da krenu. U BiH je dizel 150, u Hrvatskoj 165, a kod nas skoro 200 dinara - naveo je Gavrilović.

Povodom izjave Vučevića da niko ne može da objasni zašto je proizvod iz Srbije u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori jeftiniji nego u Srbiji, Stevanović kaže da je očigledno da je u Srbiji potrebno više konkurencije.

- Dakle, ne treba da imamo oligopole, monopola baš nemamo mnogo, ali oligopola imamo jako mnogo. Ono što nama treba je da imamo dosta novih ulazaka, dosta novih proizvođača i dosta novih uvoznika - rekao je Stevanović.

On dodaje da Komisija za zaštitu konkurencije sada ima sve potrebne institucionalne preduslove, ne samo da se oglašava nego i da donosi rešenje i nalaže određene mere.

- Neće to rešiti što nekoga kaznite za zloupotrebu monopolskom položaju, nego tako što kao vlada sve činite da imate što više konkurencije u Srbiji. Nakon što smo godinama imali taj fokus na javnim investicijama i na privlačenju stranih direktnih investicija, možda ne bi bilo loše da za dugoročno održavi rast imamo rad i u drugim segmentima tržišta. Džaba nama ovaj sav skok plata kada su u poslednje tri godine vrlo malo realno skočile, upravo zbog previsokih cena - kaže Stevanović.

Problem visokih trgovinskih marži, kako navodi Stevanović, ne rešava se samo tako što jedan maloprodajni lanac ide sa niskim maržama u nekim segmentima svoje prodaje, nego tako da u Srbiju dođe još velikih trgovinskih lanaca.

- Nešto što bi odgovorna vlada uradila jeste da uvede još lanaca. Vidim stiže najava da će nam stići jedan iz Italije, postoji još tih svetskih lanaca. Samo jedan veliki lanac je domaći i oni će sigurno opstati odlično sa novom konkurencijom, a potrošači će osetiti blagodet toga da se cene snižavaju - rekao je Stevanović.

Gavrilović kaže da je očigledno da postoji problem jer su neki proizvodi iz Srbije jeftiniji u zemljama regiona, kao što su Severna Makedonija i BiH, nego u Srbiji.

- Jedino normalno objašnjenje, s obzirom da je naše tržište veće nego njihovo, jeste da se ovde radi o alavosti trgovaca koji jednostavno nemaju meru u tim maržama. I mi smo skoro izbacivali podatke za neke najveće trgovinske lance, marže se kreću 30, 35, 40, 45% - rekao je Gavrilović.