Sunce spržilo suncokret - Rod za trećinu manji od proseka

Temperatura vazduha prelazi 35 stepeni, a poljoprivrednik iz Zrenjanina Jovica Nosonjin i njegov unuk su na njivi i završavaju žetvu suncokreta. Iako im nije prijatno, vrućinu u polju, kažu, mogu lakše da podnesu, nego to što će i pored napornog rada ove godine najverovatnije biti u debelom minusu.

- Imamo oko 75 jutara suncokreta. Suša je ubila biljke. Prinos je u proseku oko 10 metara po katastarskom jutru, što je za 40% manje nego inače - objašnjava Jovica Nosonjin, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

- Sreća je što traktori imaju klime i što je kombajn noviji. Inače, da je mehanizacija ona stara, ne znam kako bismo izdržali po ceo dan na njivi na ovim vrućinama. Međutim, sad se borimo da kombajn isplatimo, jer sa ovim prinosima i cenama ne znam kako ćemo, pošto nam je ostalo još tri godine otplate - kaže sagovornik RTS-a.

Kaže da je zrno koje je u prikolici solidnog kvaliteta, a ono loše je kombajn izduvao. Jako mnogo ima praznih zrna, pa je i priključne mašine teško uštelovati za rad.

- Svaki čas moramo da ih podešavamo što zbog terena, što zbog tog lošeg suncokreta. Mašine jesu stare, ali su u radnom stanju. Moramo da ih izduvavamo, da ne bi došlo do paljenja. Nakupi se nečistoće brzo jer je puno prašine, sve je suvo. Ne može da se radi u punom kapacitetu. Jako je teška godina, ne ponovila se više nikad - dodaje Nosonjin.

I na imanju Veljka Almažana suncokret je za trećinu manje rodio nego inače.

Manjak padavina je uticao da se kulture ranije razviju, pa je i žetva suncokreta poranila sigurno dvadesetak dana. Prinosi se razlikuju od parcele do parcele, ali smo u proseku imali od 15 do 20 metara suncokreta po hektaru, kaže Veljko Almažan, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

- Ova ranija žetva nam stvara problem i za narednu proizvodnju. Jer sada zemljište mora ranije da se sprema za setvu, a vreme nije za to jer je suša. Zemljište je tvrdo i teško je uraditi pripremu - dodaje sagovornik RTS-a.

Proizvođači tvrde da su ulaganja u proizvodnju iz godine u godinu sve veća, a cene njihovih proizvoda se ili ne menjaju ili su čak sve niže.

- Cene i pšenice i kukuruza i suncokreta su slične kao prošle godine, a rod je daleko manji. To znači da cena ne prati stanje na tržištu. Po meni bi suncokret trebalo da bude bar 55 dinara po kilogramu da bismo pokrili troškove proizvodnje - kaže Almažan.

Istu računicu ima i Nosonjin.

- Akontno nam daju 42 dinara, a da bismo nekako isplivali na nulu suncokret ne bi smeo da bude ispod 55 dinara - navodi ovaj poljoprivrednik.

U Poljoprivrdnoj stručnoj službi kažu da se žetva suncokreta u Srednjem Banatu privodi kraju iako je tek sredina avgusta.

- Imali smo i prethodnih godina početak žetve prvih dana avgusta, ali ove godine to su bile mnogo veće površine koje su požnjevene i veoma brzo će posao biti završen. Samim tim što imamo ranu žetvu ne možemo da se pohvalimo visokim prinosima. Oni se najčešće kreću oko dve i po tone po hektaru, a idu od jedne i po do tri i po tone. Uvek u ataru imamo i izuzetno loše prinose i one parcele na kojima je rod bio bolji - kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Zalihe zimske i prolećne vlage su brzo potrošene, a kiše u prethodnom periodu niti je bilo dovoljno, niti je bilo jednako u čitavom ataru.

- Od početka vegetacije smo imali manje do 200 litara kiše, što nije dovoljno za suncokret. Iako je to biljka koja dobro može da podnese toplotu, istovremeno je veliki potrošač vlage. On mnogo više od drugih useva crpi vodu iz zemljišta. Možda bi i dobro kalkulisao sa vodom, ali toplotni talasi i suvi vazduh su ga baš pogodili. To je prekinulo ciklus biljke što se tiče nalivanja zrna i ona je počela da otpušta vlagu iz zrna - objašnjava Rajačić.

Suncokretom je proletos posejano oko 260.000 hektara. Koliki će ukupan rod biti ove godine znaće se tek po završetku žetve. Ono što se zna jeste da godišnje trošimo između 80.000 i 100.000 litara suncokretovog ulja, a stručnjaci uveravaju da ćemo ga imati dovoljno i za ovu i za sledeću godinu.