Branislava Gajić Stanojević, direktor 4zida.rs - Gledamo u pravcu stabilizacije cena stanova, a ne daljeg većeg rasta

Prošla godina u Srbiji bila je rekordna kada je reč o broju izgrađenih stanova, a od ovog proleća oseća se pad interesovanja prosečnih građana, usled nepovoljnih ekonomskih uslova. Ipak, oni koji kupuju nekretnine i dalje mnogo više kupuju kešom, ali to nekada zavara ljude - treba znati da tu spadaju i kupci koji su prodali svoj stan ili kuću.

Moderan kupac ima svoje zahteve od investitora, a oni koji grade objekte suočavaju se sa problemima kao što su nedostatak radne snage i poskupljenje građevinskog materijala. Bez obzira na sve, deluje da gledamo u pravcu stabilizacije cena, a ne daljeg većeg rasta.

O svim ovim temama govorila nam je Branislava Gajić Stanojević, osnivač, suvlasnik i član UO Inspira grupe i direktor 4zida.rs.

- Pre korone smo se vrteli na oko 25.000 izgrađenih stanova godišnje u Srbiji, nakon čega je broj porastao na oko 29.000, a prošla godina je bila rekordna sa oko 35.000 stanova. Nekretnine su posle korone postale i dobar biznis za investitore i dobra prilika za investiciju ljudima sa kapitalom, a za većinu stanovništva su ipak životna potreba. Ove godine se vrtimo oko sličnog broja izdatih građevinskih dozvola kao prošle, neki mesec malo manje, neki mesec nešto više, međutim, tržište je od proleća osetilo pad interesovanja od strane prosečnih građana, usled nepovoljnih ekonomskih uslova, tako da je prva polovina godine bila obeležena potrebom da se proda ono što je već započeto sa gradnjom.

- Visoki udeo kupovina kešom zna nekada da zavara ljude, a zapravo treba imati u vidu da tu spadaju i kupci koji su prodali svoj stan ili kuću i sa tim kešom kupuju novo. Sada imamo zanimljivost, da su osim ljudi na menadžment pozicijama i IT-evaca, prema podacima Infostuda koji pripada našoj grupi biznisa, upravo i građevinski inžinjeri, ali i zanatlije različitih profila, ona platežnija zanimanja, koja lakše mogu da razmišljaju o kupovini stana. Naravno, ima dosta investicionih kupaca koji ulažu zarad izdavanja ili prosto žele da čuvaju vrednost svog novca i očekivano je da oni iskoriste talas kakav smo imali.

- Sve zavisi o kakvim kupcima pričamo. Sa jedne strane su platežno jači ljudi kojima su na prvom mestu lokacija, komfor, kvalitet gradnje, komercijalni potencijal nekretnine. Sa druge strane imamo ljude kojima je prvi faktor cena ili kvadratura za porodične potrebe, te se oni opredeljuju više za projekte novogradnje koji su van centralnih lokacija, a zbog čega se i gradovi namenski šire i to daje prostora i za male ili srednje investitore.

- To su tržišni problem koji nisu tipični samo za nas i najbolje je gledati šta se ranije dešavalo u okolnim zemljama, a slično se sada dešava i kod nas: uvoz radne snage iz istočnih zemalja, rast cene rada. Npr. Mađarska je ranijih godina isto doživela veliki odliv domaće radne snage i rast cena nekretnina, koji je za stanovništvo bio iznenadjujuć i opterećujuć, a sad se grubo stabilizovao, ali na tom višem nivou. I baš od tamošnjih investitora sam čula da je jedan od faktora koji drži interesovanje za novogradnjom, iako je skupa, to što je teško naći majstore. Investitori još mogu da ih okupe za potrebe svojih projekata, ali prosečan čovek koji bi da kupi stan u starogradnji i da ga renovira ima problem da nađe majstore i zato se isto nekad ljudi opredeljuju za novogradnju. Mi već znamo da je u Srbiji teško naći dobre majstore, kao i da koštaju, tako da je moguće da se ovo preslika i kod nas. Plus, to može biti prilika za nove male preduzetnike koji bi po sistemu ključ u ruke pružali usluge renoviranja za fizička lica.

- Stabilne cene materijala su svakako dobre za tržište, jer daju izvesnost i investitorima i kupcima, pogotovo ako je reč o kupovini u tranšama. Onda ostaju faktori inflacije, cena rada, odnos ponude i tražnje, ali i geopolitički uslovi. Suma sumare, deluje za sada da gledamo u pravcu stabilizacije cena, a ne daljeg većeg rasta.