Toskana je italijanska Šumadija - Srpska vinska enciklopedija u Muzeju vina Zlatna kruna na Oplencu (FOTO)

"Svako putovanje ima neku prednost. Ako posetimo bolju, bogatiju zemlju, možemo naučiti kako da poboljšamo svoju. A ako odemo u goru, siromašniju, nestabilniju, naučićemo kako da uživamo u svojoj zemlji", rekao je Semjuel Džonson, najcitiraniji engleski pisac posle Šekspira, pred sam kraj života, 1775. godine, u svom poslednjem delu "Put na zapadna ostrva Škotske".

Danas, nažalost, mnogi od nas više hrle da upoznaju tuđe krajeve pre nego što upoznaju dobro i svoje i u svoj putopisni dnevnik vrlo rado upisuju da su posetili, recimo, italijansku vinsku regiju Toskana, a da pre toga nisu upoznali "Šumadijsku Toskanu". Iako bi se, prema rečima "domaćina" priče koja sledi - Zorana Rapajića, s obzirom na istoriju vinskog turizma u našoj zemlji, pre za Toskanu moglo reći da je italijanska Šumadija, nego što je obrnuto. Sigurno da vinska istorija jedne od najpoznatijih vinskih regija na svetu seže stolećima unazad, njen turistički bum je nastao tek 60-ih, 70-ih godina prošlog veka, kada su toskanski vinari odlučili da u neke od najboljih vinograda u Kjantiju ubace dotada nezamislive sorte poput kabernea i merloa i tada su nastala supertoskanska vina. A onda je postalo stvar prestiža i putovati u te krajeve, pa i debelo platiti bocu najčuvenijih vina.

A dokaza o postojanju istinskog vinskog turizma na prostoru Srbije postoji od Velikog Središta i Gudurice, preko Fruške gore i Novog Sada, Oplenca, Negotinske krajine do brda Gorica kod Niša, gde je još 1890. godine Svetozar Tutunović iz Niša otkupio od Turaka vinograd, napravio vinariju, u okviru vinarije kafanu, a onda i konačište, jer, logično, posle ispijanja ovog božanskog napitka mora i da se odmori. Ovaj začetnik vinskog turizma je čak organizovao i prevoz sa konjskom zapregom i do brda Gorica dovozio trezne goste, a odvozio pijane. I ovo je samo jedan od detalja jedne od 12 vinskih priča koje je ovog vikenda svojim posetiocima ispričao Zoran Rapajić, vlasnik i osnivač prvog muzeja vinskih priča u Srbiji - Muzeju vina Zlatna kruna na Oplencu. Muzeja koji je, i ne znajući to, otvorio za novinare baš na Svetski dan loze Vranac.

Za posetioce novootvoreni muzej u Oplenačkoj 25 u Topoli otvara svoja vrata za koji dan, u danima 61. Oplenačke berbe - od 11. do 13. oktobra. Pa kad krenete put Topole, pored neizostavnog obilaska Zadužbine kralja Petra I - mauzoleja porodice Karađorđević, Karađorđevog grada, Vinogradareve kuće, Kuće kralja Petra I, Kraljevske vinarije, upišite i obilazak ovog muzeja.

eKapija je već ranije najavila otvaranje ovog muzeja, ali zapravo prava vrednost ovog muzeja stiče se tek kada se zakorači na njegova vrata. Više od 500 eksponata izloženih na oko 270 m², u devet izložbenih sala na tri etaže, samo je delić priče i eksponata koje vlasnik muzeja Zoran Rapajić poseduje. Još oko 3.500 eksponata čeka svoju priliku, kada se ovaj muzej i proširi u narednim fazama njegovog razvoja sa još oko 50 m², kao i u događajima koje će ovaj muzej priređivati minimum jednom mesečno - sa svojim periodičnim postavkama, promocijama knjiga i sličnim aktivnostima.

I ma koliko da se očekuje da neki muzej vina koji je otvoren na Oplencu krije istoriju i eksponate samo iz perioda srpskih kraljevskih porodica, Zoran je u ovom muzeju sažeo vinsku istoriju cele Srbije, pa delom i SFRJ, od vremena Ilira do moderne, novije istorije. Osim toga što se ovde mogu videti retko sačuvani eksponati, kao što je ebulioskop iz 1850. godine, iz Bele Palanke, originalna tapija porodice Srzentić iz Paštrovića iz 1832. godine, pisana ćirilicom i potom tapija iz 1897. godine pisana latinicom, pa fotografije sa detaljima zida u Hilandaru pre nego što je izgoreo 2004. godine, fotografija čuvene loze Svetog Simeona na Hilandaru, fotografija nekadašnje "palate", odnosno kafane "Albanija" u Beogradu, vinske etikete sa kraja 19. veka, brojni drugi originalni istorijski dokumenti, razglednice, umetničke slike, fotografije, reklamni panoi, slika Karađorđa, pa Miloša Obrenovića, naslikane tehnikom vinorel, odnosno vinom i... brojni drugi eksponati čija vrednost je, prema Zoranovim rečima, neprocenjiva, čini se da priče ovog muzeja predstavljaju zapravo najveću vrednost ovog muzeja. Bilo da ih slušate direktno od Zorana tokom posete ili da preko QR koda ispod izloženih fotografija i eksponata dođete do tih priča.

Neki će se možda ovde prvi put susresti sa likom i delom čuvenog Đorđa Radića, prvog doktora poljoprivrednih nauka na ovim prostorima čiji je značaj nemerljiv za ovdašnje vinarstvo i vinogradarstvo, ali ono što je nama privuklo najviše pažnju jesu upravo istorijski dokumenti, zakoni i uredbe kojima je još Milan Obrenović, inače poznat kao veliki hedonista, želeo da uvede red u vinsku delatnost.

- Još kao knez srpski 1881. godine potpisao je Zakon o krčmarini kojim se uređuju naplata poreza i mesta za prodaju alkoholnih pića. Kraljevina SHS je naredbom iz 1919. godine ograničila točenje alkohola. Pravilnik o gostionicama, kafanama i ostalim radnjama sa alkoholnim pićem donet je 1925. godine, a prvi Zakon o vinu 1929. godine - navodi se u uvodu ovog dela vinske istorije u Muzeju Zlatna kruna na Oplencu.

- Po svratištima, gostionama, kafanama, rakijašnicama, te u svim ostalim prodavaonama alkoholnih pića i sličnim lokalima, zabranjeno je točiti i prodavati od subote 18 sati (6 sati uveče) do ponedeljka 11 sati prije podne žgana pića (rakija, liker, rum, gvirc, konjak itd.)

Notornoj pijanici zabranjeno je uopće davati alkoholna pića. Opije li se gost u takvome lokalu, ili daje li se u takvome lokalu piti već pijanom gostu, to potpada pod kaznu vlasnik posla, odnosno poslovođa, kao što i sam gost - neke su od odredbi Naredbe s početka 20. veka.

U njoj se navodi i da će biti kažnjen "tko god bude javno zatečen u pijanom stanju". Ova uredba se bavi i ograničenjima točenja alkohola maloletnim licima, a poseban deo se odnosi i na zabranu točenja svakog alkoholnog pića u javnim kućama - "bludilištima.

I taman kad mislite da ste dovoljno zanimljivosti čuli, pređete u novu salu muzeja, u kojoj, recimo, saznate da je prvi registrovani patent u Srbiji zapravo kazan za pečenje rakije i da ga je patentirao novosadski kazandžija Milan T. Jovanović 1921. godine. Potom iz priče u priču stignete i do dela o Sremskim Karlovcima, nadaleko poznatim po kvalitetnim vinima i čiji je čuveni bermet, kako se priča, stigao i do Titanika.

Veliki trgovac i poznati podrumar iz Sremskih Karlovaca, Petar Kostić, tridesetih godina 20. veka iz svojih podruma u čitav svet slao je najkvalitetnija vina.

U ovom muzeju takođe možete čuti priču o tome gde je na ovim područjima napravljen, punjen i etiketiran prvi šampanjac.

- Za 11 godina naše udruženje je od 13 članova stiglo do 64 člana, od čega su njih 40 predstavnici vinarija, a 24 su poljoprivredna domaćinstva koja se bave vinorgadarstvom - istakao je Novaković, zahvalivši se Zoranu što je sav svoj dugogodišnji trud poklonio Šumadiji i što je od svih vinskih regija u Srbiji izabrao da baš u njoj otvori svoj muzej.