Zapad ne može bez ruskog uranijuma

Tvrdnja da zapadne zemlje više ne uvoze sirovine, energente i minerale iz Rusije nije tačna. Uvoze sve ono što ne mogu da pronađu na drugim tržištima, poput uranijuma i titanijuma.

Ruski predsednik Vladimir Putin u septembru je rekao da je isporuka niza dobara Rusiji ograničena "pa bismo i mi možda mogli da razmislimo o određenim ograničenjima, recimo kod uranijuma, titanijuma i nikla".

Ova upozorenja nisu isprazna jer Sjedinjene Države i Evropa spomenute sirovine uvoze iz Rusije u velikim količinama.

Državni koncern Rosatom ima udeo od 40 odsto na svetskom tržištu u trgovini obogaćenim uranijumom. Niko ne nudi proizvod takvog kvaliteta za reaktore nove generacije.

Tek krajem prošle godine američka firma Centrus enerdži počela je da obogaćuje uranijum, ali te količine će dugo ostati skromne. Glavni posao firme je isporuka uranijuma koji ona nabavlja kod Rosatoma.

U ukupnoj količini isporučenog uranijuma u Sjedinjenim Državama Rosatom učestvuje sa više od 20 odsto, a u Evropi je taj udeo 30 odsto, navodi Dojče vele.

Vrednost posla Rosatoma u Sjedinjene Države iznosi 2 mlrd USD godišnje. To je otprilike pola od ukupnog izvoza ruskog koncerna. Izvozni posao u Evropsku uniju iznosi oko 500 mil USD.

Osim toga, Rosatom izvozi već pripremljeno gorivo za reaktore sovjetske i ruske proizvodnje i nudi propratne usluge.

Ovaj ruski koncern je prošle godine u zapadnim zemljama imao obrt od preko 4 mlrd USD. Ukupan obrt na svetskom nivou vredi 16,4 mlrd USD.


Dmitrij Gorčakov, ekspert za atomsku energiju pri Fondaciji Belona kaže da bi, ako im to pođe za rukom, Sjedinjene Države mogle da se odreknu uvoza iz Rusije za pet godina, dok će Evropi trebati nešto duže.

Američke firme u poslednje vreme uvoze sve više uranijuma iz Kine. Međutim, verovatno se radi o preprodaji ruskog uranijuma, pošto su ruske isporuke Kini od 2022. godine znatno porasle. To pokazuje da ruske sirovine uprkos sankcijama mogu da pronađu put do američkog tržišta.
Više od polovine ukupno raspoložive količine titanijumskog sunđera u svetu proizvodi se u Kini. Nešto manje od četvrtine se proizvodi u Japanu. Na Kazahstan otpada deset odsto.

Skoro celokupnu eksploataciju titanijuma u Rusiji kontroliše firma VSMPO-Avisma, sa sedištem u uralskom gradu Verhnjaja Salda. Udeo u svetskoj proizvodnji titanijumskog sunđera iznosi 15 odsto.

Ova kompanija je pod američkim sankcijama, ali ne i pod sankcijama Evropske unije. Pre rata glavni kupci su bili američki Boing, kao i evropski proizvođač aviona Erbas.

Amerikanci su najavili raskid saradnje odmah posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a Evropljani decembra te godine.

I Amerikanci i Kanađani su u svojim sankcijama protiv ruske firme VSMPO-Avisma predvideli izuzetke. Od toga profitiraju firme kao što su proizvođači aviona Bombardir i Erbas, kao i brojni dobavljači za Boing, kao što su francuska firma Safran ili britanski Rols-Rojs.

Svi oni i dalje nabavljaju titanijum u Rusiji. Izvoz u Evropu koji je VSMPO-Avisma imala prošle godine iznosio je 345 mil USD, dok je pretprošle bio 370 mil USD.

Jedan od najvećih svetskih proizvođača nikla je ruska firma Norilsk nikl. Dugo nije bila pod sankcijama, ali su SAD i Velika Britanija pre mesec dana uvele ograničenja, dok Evropska unija to još nije učinila.

Ipak, rat je promenio strukturu izvoza. Pre rata je preko polovine izvoza ove firme otpadalo na Evropu, a 16 odsto na obe Amerike. U Aziju je odlazilo 27 odsto proizvodnje. Prošle godine je izvoz u Evropu opao na 24 odsto, a izvoz u Severnu i Južnu Ameriku smanjio se na deset odsto. Udeo Azije se povećao na 54 odsto.

To preusmeravanje izvoza od Zapada ka Istoku nije jedini izazov za rusku firmu. Došlo je do oscilacija u ceni, ali danas je ona niža nego uoči ruske invazije na Ukrajinu. Razlog je neočekivano pojavljivanje Indonezije na tržištu nikla, a ta zemlja ima daleko veće rezerve ovog metala od Rusije.

Endi Hom koji piše i za Rojters kaže da je zbog svega toga sudbina ruske firme u ovoj oblasti neizvesna. Putin je opomenuo svoju Vladu da prilikom preispitivanja mogućih ograničenja izvoza ruskih sirovina ne učine ništa što bi naštetilo ruskim firmama.

Što se tiče nikla, barem ovu sirovinu Rusija neće moći da upotrebi kao geopolitičko oružje, ali za ostale nije izvesno.

Rosatom

Centrus energy

Fondacija Belona

VSMPO Avisma

Bombardir

Erbas

Boing

Safran

Rols Rojs

Norilsk nikl

Vladimir Putin

Dmitrij Gorčakov

Endi Hom

uvoz uranijuma

uvoz titanijuma

atomska energija

nikl

američke sankcije

ruske sirovine