Veliki povratak heljde na srpske oranice - Kraljica novovaroških pobrđa je i hrana i lek, med od ove biljke pravi je skupoceni raritet

Nekada je u novovaroškom kraju heljda bila glavna žitarica, ali je vremenom izgubila na značaju i pred "belim žitima", polako se povlačila. Retka su bila domaćinstva koja su sejala veće parcele pod heljdom, već se uglavnom sejalo po malo "za kuću". Brašno od heljde tamne je boje, a najlepše je ono koje je dobijeno ispod kamena vodenice potočare.

Kvalitet ovog brašna je, kaže agronom Jekoslav Purić iz novovaroškog sela Radijevići, u tome što ne sadrži gluten i to je bilo presudno za zdravlje planinaca ovog kraja koji su na tom brašnu odrastali sve do šezdesetih godina prošlog veka.

- Ali, kad su se zasitili belog hleba, shvatili su da njihov organizam ili kako ja to vidim, nije za bela žita baždaren, pa su se polako u sve većem broju postepeno ponovo okretali uzgoju ove biljke - tvrdi Purić koji i sam uzgaja heljdu i speltu.

Prema njegovim rečima, naučno je dokazano da je heljda izuzetno pogodna za ishranu ljudi koji su netolerantni na gluten.

- To naravno podrazumeva da se u potpunosti izbaci belo brašno i da se ishrana bazira na heljdinom - ističe Purić.

Osim ovog kulinarskog delikatesa, heljda je vrlo blagodarna kada je reč o medu, jer ima karakteristiku koju nemaju ostale žitarice. Naime, na zeljastoj stabljici razvija se i do 2.000 mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih vrlo rado posećuju pčele.

- Ipak, ona nije uvek medna, sve to zavisi od vlažnosti vazduha i temperature - kaže Purić.

Veliki poznavalac pčelarstva Đoko Zečević sa Zlatara ističe da je med od heljde pravi rariritet i da se retko može naći na tržištu.

- Heljda je specifična žitarica i medi pod specifičnim uslovima. Ona ciklično medi jer je za to potrebna takva klima koja omogućava celodnevnu posetu pčelama, a novovaroški kraj ipak je sa svojom nadmorskom visinom najbolji po tom pitanju. Na žalost to se retko dešava, a heljda medi samo onda kada je vreme oblačno ali toplo i kada po neki put pada sitna kišica. Tada se pčele zadržavaju ceo dan na heljdi. Inače u sunčanim danima, odnosno kada bez prestanka greje sunce, pčele heljdu posećuju samo u jutarnjim satima i to veoma rano, najkasnije do devet sati, tada se pčela spušta sve niže niz stabljiku i tada nosi samo polen - ističe Zečević.

On ističe da je med od heljdinog cveta izuzetno kvalitetan, tamnosmeđe je boje do crvenkaste i ima specifičan ukus.

- Pravi heljdin med stvara specifičan buke u grlu koji nema nijedan drugi. Izuzetno je lekovit, dobar je za opšte zdravstveno stanje, preporučuje se za regulisanje krvnog pritiska, ali i za probleme sa jetrom. Ali, zbog toga što je tako redak veoma je skupocen i spada u red najskupljih na tržištu - tvrdi Zečević.