Građani Srbije mesečno u proseku uštede oko 50 EUR - Polovina smatra da im se finansijsko stanje u poslednjih nekoliko godina pogoršalo

Gotovo polovina stanovnika Srbije smatra da im se u poslednje dve-tri godine pogoršala finansijska situacija. Isto toliko otprilike ima i onih koji ostavljaju novac za "crne dane", a oko 40% njih to čini u gotovini kod kuće ili u sefu. I iako bi voleli da uštede više i da znaju više o načinima štednje, odnosno ulaganja novca, naši ljudi u proseku uštede mesečno 6.579 dinara. Ovo bi ukratko bio zaključak poslednjeg istraživanja o štednim navikama građana Srbije, koje već pola decenije tradicionalno sprovodi Erste Group.

- U ovom istraživanju, kao i prethodnih godina, telefonom je ispitano 500 građana širom Srbije. Razgovore smo obavljali u julu i avgustu ove godine, a tom prilikom smo, u nameri da saznamo više podataka o štednim navikama, najpre postavljali pitanja u vezi sa finansijskom situacijom jer da biste mogli da ostavljate novac sa strane, najpre morate da ga imate. Nažalost, većina anketiranih stanovnika starijih od 15 godina, tačnije 48%, smatra da im se u poslednje dve-tri godine pogoršala situacija. Da je finansijsko stanje ostalo isto, smatra 32% građana, a da je stanje poboljšano, misli 17% ispitanih – naveo je Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International koja je sprovela ovo istraživanje.

Posmatrajući podatke iz 2020. godine, broj onih koji smatraju da se stanje pogoršalo je gotovo udvostručen. Naime, te godine je 25% ispitanih smatralo da se situacija pogoršala u poslednjih par godina, a isto toliko ih je smatralo i da se poboljšala. Ostali su tada dali odgovor da je situacija ista.

Rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazuju da svega 26% stanovnika zbog finansijskog stanja nije moralo da smanji potrošnju i aktivnosti. Oko 9% njih je reklo da su potrošnju morali puno da smanje, oko 30% prilično, a 36% je pomalo smanjilo svoje trošenje novca.

Ono što je sledeća tema istraživanja je posebno zanimljivo. Iako gotovo dve trećina stanovnika smatra da je ostavljanje novca sa strane važno (29% smatra da je veoma važno, 39% da je prilično važno), 33% stanovnika uopšte ne štedi, a od onih koji štede, čak 39% njih čuva novac u gotovini – kod kuće ili u sefu.

Kako je na konferenciji istakao Ansgar Loner, nikad se više u Srbiji nije čuvao novac u kešu. Recimo, 2020. godine to je činilo oko 34% ispitanih, 2022. oko 32%, a 2020. recimo 22% građana. Po ovakvoj navici čuvanja novca u slamarici, prema rečima Ansgara Lonera, Srbija se ne može porediti skoro ni sa jednom zemljom.

- U tome se zasigurno ne može Srbija porediti sa, recimo, Austrijom, Češkom Republikom, Mađarskom, koji su jako fokusirani na štednju i ulaganja novca. To čuvanje novca u kešu je jedinstveno za Srbiju – istakao je Loner.

To da naše stanovništvo voli da im se gotovina nađe pri ruci, kako je istakla Tatjana Manojlović, direktorka Sektora za ritejl u Erste banci, nije ništa iznenađujuće.

- Ova istraživanja su u skladu sa našim saznanjima od ranije. Građani su i u vreme kovida, postkovida, početkom rata u Ukrajini želeli da imaju svoj novac. Naš predlog koji uvek dajemo našim klijentima, da bi bili u finansijskoj ravnoteži, jeste da, pre svega, žive u skladu sa svojim mogućnostima, odnosno da pažljivo gledaju gde troše, ali bi bilo idealno da ostave sa strane minimum 3% od svoje mesečne plate. Ali kad je reč o štednji za crne dane, čak 33% građana štedi na tekućem računu. Oni žele da imaju brzo dostupan novac, koji im treba u roku od jednog dana kada se nešto nepredviđeno desi. Naš savet koji dajemo klijentima je da za takve potrebe ostave, ako mogu, od tri do četiri njihove prosečne zarade. A sve preko toga bi trebalo da se unovči, odnosno da daje neki prinos – istakla je Tatjana Manojlović.

Ona je dodala i da je savet banke klijentima uvek da taj novac, koji je preko 3-4 mesečne zarade, raspodele da bi se i taj rizik ulaganja rasporedio – bila to kupovina nekretnina, životno osiguranje, ulaganje u investicione fondove i sl.

Trenutno, prema rezultatima pomenutog istraživanja, životno osiguranje uplaćuje 13% ispitanika, štednju po viđenju izabralo je 9% njih, oročenu štednju 6%, a za štednju kupovinom nepokretnosti opredelilo se 4% ispitanih. Oko 33% ispitanih štedi novac tako što ga čuva na tekućem računu.

Od onih koji štede, čak 53% ih je odgovorilo da štedi za teška vremena, hitne slučajeve, 44% misli da je ta štednja finansijska rezerva za porodicu, 18% se za štednju opredelilo zbog rezerve novca za stare dane, a 11% ispitanih na taj način prikuplja novac za obrazovanje ili različite obuke. Istina, veliki broj ispitanih štedi i da bi sebi priuštio odmor ili kupio neke proizvode novih tehnologija, a kada je kupovina motiv štednje, tu se kupovina kuće, stana ili automobila našla na trećem mestu, posle odmora i kupovine mobilnih telefona ili televizora.

Ipak, kako navode rezultati Erste banke, građani Srbije ipak sve više štede.

- U našoj banci imamo stabilan i kontinuiran rast i u dinarskim i u deviznim depozitima. Podaci za septembar, kada je reč o oročenoj štednji, u Erste banci imamo 5 milijardi dinara u dinarskoj štednji, a kada govorimo o evrima, oko 255 mil EUR u deviznoj štednji. Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, u septembru ove godine je ukupna dinarska štednja iznosila oko 170 milijarde dinara, a devizna preko 14 mlrd EUR. I štednja je otpočetka godine porasla skoro za 1 mlrd EUR, što je negde pokazatelj očuvanja i poverenja u stabilnost našeg finansijskog sistema. Dinarska štednja je otpočetka godine porasla za 18,2 milijarde dinara, što je rast od 17%. Kada pričamo o deviznoj štednji, došlo je do rasta od 5% u odnosu na prošlu godinu, gledajući tržište, a kada govorimo o tačnim iznosima, to je 230 mil EUR – naveo je Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste banci.

Što se tiče roka oročenja, naše stanovništvo se, prema njegovim rečima, i dalje najviše opredeljuje za oročavanje na period od 6 do 12 meseci. Prosečan iznos oročenog depozita u Erste banci je 35.000 EUR za štediše koji štede u evrima, ili iznos od 2 miliona dinara za štednju u dinarima.

- Kada poredimo deviznu ili dinarsku štednju, i ono što znamo godinama unazad, svakako je bilo isplativije štedeti u dinarima jer su kamatne stope bile više u odnosu na evro štednju, ne postoji porez na dinarsko oročenje i negde imamo stabilnu makroekonomsku situaciju – naglasio je Stameski, izražavajući nadu da će građani i u narednom periodu nastaviti da štede.

A u vezi sa tim da su građani Srbije većinom rekli da je važno štedeti, oni su u ovom istraživanju Erste banke takođe rekli i da nedovoljno poznaju finansijske teme i bankarske proizvode. Čak 24% ispitanih je reklo da apsolutno nedovoljno poznaje ove teme, a veoma dobro ih zna svega 8% ispitanika. U tom finansijskom opismenjavanju ispitanici smatraju da mediji imaju najveću ulogu, a nakon toga banke, štedionice, roditelji i drugi članovi porodice itd.

Ipak, u Srbiji postoji i jedan deo onih, odnosno 25%, koji imaju pozitivno mišljenje o ulaganju u akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i sl., s tim što je polovina ispitanih po tom pitanju neutralna, a 22% o takvim ulaganjima misli negativno.

Kada je reč o održivim investicionim fondovima, čak 59 ispitanika nije nikada čulo za njih, a 73% ih je odgovorilo da ne može da zamisli da ulaže u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično. Pritom, u ovom delu pokazalo se da je mlađa populacija hrabrija kad je pomisao na ovakva ulaganja u pitanju. U grupi do 34 godine starosti u održive infesticione fondove bi ulagalo 38% njih, dok bi se među starijima od 60 godina za ovaj korak opredelilo svega 17% ispitanih.